Izvor: Politika, 22.Mar.2014, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka Srbija odluči gde pripada
Gde će Srbija završiti? Koji je ekonomski model za Srbiju? Odlučite. Stav moje zemlje je veoma jasan: smatramo da je Rusija pogrešila
Kosovo je minulih dana u svetskim medijima postalo jedno od nezaobilaznih poređenja sa aktuelnom situacijom u kojoj se Krim, bez odobrenja centralne vlasti u Kijevu, otcepio od Ukrajine. Američka diplomatija, međutim, smatra da Kosovo i Krim nisu za poređenje jer, kako kaže u intervjuu za „Politiku” američki ambasador >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu Majkl Kirbi, „proces koji je vodio ka nezavisnosti Kosova bio je znatno dugoročniji proces nego što sada vidimo na Krimu”.
Prema rečima Kirbija, najpre su „ljudi na Kosovu 1991. glasali da ne žele da žive u istoj zemlji, u vreme kada se Jugoslavija raspadala, potom su 1998. i 1999. počeli nemiri i nasilje, pa su usledili bombardovanje i rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, da bi 2008. proglašena nezavisnost, što je bio dug proces koji je uključivao međunarodnu zajednicu”.
„S druge strane smo imali proces na Majdanu koji je promenio vladu, a ni mesec dana od tada Rusija je već odlučila da Krim treba da se otcepi zbog velikog etničkog nasilja. Mi ne vidimo dokaze tog etničkog nasilja. Posmatramo sve međunarodne obaveze koje je Rusija preuzela u pogledu Ukrajine. Tu je Memorandum iz Budimpešte iz 1994, po kojem SAD, Velika Britanija i Rusija garantuju teritorijalni integritet Ukrajine, zbog čega se Ukrajina odrekla nuklearnog oružja. Rusija očigledno to ne poštuje. Od 1997. imali su sporazum o ruskim bazama na Krimu, po kojem ruske trupe mogu da izađu iz baza samo uz saglasnost ukrajinskih vlasti. Izgleda ni to nisu uradili. Zbog toga mislim da je analogija između Kosova i Krima pogrešna.”
Na to će vam mnogi reći da tu ima licemerja i da su Rusi iskoristili američka sredstva, samo mnogo brže. Čak i na Krimu kažu da su se ugledali na kosovski presedan i primer.
Ne slažem se s tim da kosovski primer odgovara situaciji. Rekao bih da traže izgovor koji je koristan za njih. Ali ono što sam već opisao značajno se razlikuje po činjeničnim osnovama.
Još mislite da je Kosovo slučaj sui generis, iako očigledno ima uticaj na mnoge secesionističke pokrete u svetu?
Prvo, mislim da je to drugačiji slučaj. Drugo, otvaranje pitanja granica u Evropi, i konkretno u ovom regionu, biće praćeno problemima. Bilo je govora o razmeni severa Kosova za Preševo i mi se tome izrazito protivimo, a i Vlada Srbije se tome protivi. A postoji toliko problematičnih granica u Evropi. Samo pogledajte granice uspostavljene posle Drugog svetskog rata. Da li zaista želimo da ih „otvaramo”? Pogledajte istočnu i zapadnu granicu Poljske, potom Kaljingradsku oblast, pa švajcarske granice, istočnu granicu Slovačke… U redu, oni kažu da je Hruščov 1954. uzeo Krim Rusiji i dao ga Ukrajini, a da oni sada to vraćaju nazad. To nema smisla u savremenom svetu i ne funkcioniše na taj način.
Ali postoji manjak doslednosti kada govorite o Kosovu i Krimu, jer, s jedne strane, branite promenu granica Srbije, a s druge se protivite tome u Ukrajini?
Pokušavam da ukažem na mnogobrojne razlike u ta dva slučaja. Osim toga, smatram da moramo da pogledamo svet i da vidimo ko drži reč. Rusija je dobrovoljno 1994. dala garancije da će štititi teritorijalni integritet Ukrajine, a sada 2014. je veoma otvoreno rekla: Ups, nismo tako mislili. I 1997. je u bilateralnom sporazumu dala garancije Ukrajini, a sada je rekla: Ups, nismo tako mislili. Šta onda znače ostale garancije koje su dali i ostali sporazumi koje su sklopili? Ponavljam, pitanje Kosova smo rešavali sa Ujedinjenim nacijama. S druge strane, za rezoluciju 1311 (o Ukrajini) Saveta bezbednosti, 13 članica je glasalo „za”, Kina je bila uzdržana, a samo je Rusija bila protiv. Oni su odbili posmatrače OEBS-a, dok na Kosovu postoji mnogo ljudi iz OEBS-a. Problem na Kosovu je u velikoj meri bio međunarodni problem u čije rešavanje su uključene mnoge strane, dok su na Krimu sugerisali da ne žele nikog drugog osim Rusa. Zbog toga smatram da paralele koje se povlače između Kosova i Krima nisu ispravne paralele.
Zvaničnici Srbije, moglo bi se reći, glasno ćute o krizi u Ukrajini. Da li mislite da bi Srbija mogla da bude pod nekom vrstom diplomatskog pritiska da definiše svoju poziciju ili možda da uvede sankcije Rusiji, kao što su uradile SAD i EU?
Naša pozicija je javna i mi osuđujemo to što Rusija radi. I EU je koristila veoma oštru retoriku. Srbija može da uradi ono što Srbija želi da uradi. Kada govorimo o tome šta bi Srbija trebalo da uradi, morate se zapitati kako vi sagledavate vašu teritoriju. Razmislite o vašem pogledu na teritorijalni integritet. Da li ste dosledni? Gde su u svemu tome ruske akcije? Da li verujete da je to što je Rusija uzela Kosovo kao primer (za otcepljenje Krima) zgodna analogija? Ili mislite da, možda, nije?
Dakle, sugerišete Srbiji da se rukovodi analogijom kojom se SAD ne služe u njenom slučaju?
Ne, ja kažem da Srbija odluči ono što je u njenom interesu i to ne samo kratkoročno već i na srednji i dugi rok. Gde će Srbija završiti? Koji je ekonomski model za Srbiju? Odlučite. Stav moje zemlje je veoma jasan: smatramo da je Rusija pogrešila.
Da li je moguće da Srbija samo konstatuje da je situacija u Ukrajini posledica raspada međunarodnog prava na primeru Kosova, a da se pri tom ne svrsta ni na stranu Rusije ni na stranu Zapada? Da li je to moguće, imajući u vidu da sledeće godine preuzima predsedavanje OEBS-u?
Sve je moguće. Da, možete. A za mene će biti interesantno da posmatram kako će Srbija to učiniti, budući da je naslednica Titove Jugoslavije, koja je bila osnivač Pokreta nesvrstanih. Ovde postoji ritualni osećaj da Pokret nesvrstanih ne staje ni na čiju stranu. To je nešto što je istorija Srbije, a možda i njena budućnost. To je samo moje zapažanje, ali mislim da možete da se ugledate na neke neutralne zemlje koje se suočile sa promenama i da vidite šta su one uradile. Švedska ima dugu istoriju neutralnosti…
Da, ali danas je švedski šef diplomatije Karl Bilt mnogo oštriji prema Rusiji nego što je njegov nemački kolega…
Hoću da kažem da ima mnogo primera – kao što su Austrija i Švajcarska – koji pokazuju šta je neutralnost u posthladnoratovskom svetu. Da li to znači da ne treba da se odrediš prema jednoj strani, jer to odmah znači da si se pridružio drugoj strani? Verujem da postoji način da prođete sve to i da odlučite. Istakao bih, na primer, Kipar, koji je veliki prijatelj Srbije a i tradicionalni prijatelj Rusa, ali kada se postavi pitanje severnog Kipra i paralela (sa Krimom), očigledno ne žele da budu na toj (ruskoj) strani. Srbija treba sve to da sagleda, ali mislim da sve to posmatrate kroz naočare Pokreta nesvrstanih. Ne morate da izaberete već samo da odlučite šta je u vašem interesu. Jasno je šta bih vam ja sugerisao, ali na vama je da odlučite.
Na Vučiću je izbor
Govoreći o rezultatima izbora u Srbiji, Kirbi kaže da je na Aleksandru Vučiću da odluči da li su mu neophodne ostale stranke u vladi da bi sproveo obećane reforme koje bi omogućile ljudima da se zaposle i koje bi potome omogućile privredni rast i nastavak put ka EU. Prema njegovim rečima, sve stranke koje su prešle izborni cenzus žele put ka EU i veruju da su neophodne ekonomske reforme, pri čemu samo jedna od njih ne želi u koaliciju sa SNS.
„Neophodno je da razmišljate kako možete da izvršite određenu vrstu reformi u privredi koje će omogućiti znatno povećanje prihoda u budžetu države. Na primer, rudarstvo. Imate ogroman potencijal u razvijanju rudarstva i poljoprivrede, koji bi mogli da omoguće prihode”, kaže Kirbi i najavljuje da će Američka privredna komora u Srbiji u oktobru u Beogradu organizovati regionalnu konferenciju za investicije u jugoistočnoj Evropi i da će američka ambasada povesti u SAD grupu konsultanta iz cele Srbije kako bi ih obučili kako da privuku još investicija u zemlju.
Nenad Radičević
objavljeno: 22.03.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
