Izvor: juGmedia, 07.Sep.2016, 17:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neispunjen zavet Koste Vojinovića – Kosovca
U Ibarsko-kopaoničkom odredu četničkog vojvode Koste Vojinovića-Kosovca borile su se i dve žene: Danica Dimić i Stanka Petrović-Dimić.
Danica, koja je rođena i živela u selu Belo Polje na obroncima Kopaonika, imala je sedmoro dece, pet kćeri i dva sina. Daničin stariji sin Janićije bio je rezervni podoficir srpske vojske, a u ustanku zastavnik odreda. Mlađi Đorđe, dečko od 16-17 godina bio je borac istog odreda .
Stanka je bila udata u selu Mijoković sa druge >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << strane Kopaonika (ka Leposaviću). Ne znamo ko je bio njen muž i da li je 1917. godine bio među živima.
Danica i Stanka su ostavile traga u usmenoj tradiciji. Upamćene kao izuzetno hrabre žene, koje su bile u štabu Koste Vojinovića i borile se protiv bugarske i austrougarske vojske.
Bile su u sastavu vojvodine “pratnje“ i stalno bile u njegovoj blizini, prilikom marševa išle su odmah iza vojvode i zastavnika u muškom vojničkom odelu.
Danica je zapamćena pod pravim imenom, a Stanka i kao Ruža, Katarina, Jelena, Stanika, Stana. Stanka je bila izuzetno lepa žena. Za vreme ustanka i u nastavku gerilskih borbi Stanka i Kosta živeli su , kako su govorili savremenici Topličkog ustanka, u nevenčanom braku. Kosta Vojinović je nameravao da se po završetku rata oženi Stankom.
O pogibiji Stanke Petrović-Dimić zabeleženo je u vojvodinom dnevniku. Ona je poginula 15. oktobra 1917. godine u zasedi na Livadicama-Ivljaku, koju su srpskim gerilcima postavili austrougarski i bugarski vojnici.
Svesrdnu pomoć vojnicima okupacionih trupa pružili su bivši borci Ibarsko-Kopaoničkog odreda koji su se predali krajem leta 1917. godine.
Na osnovu narativnih izvora saznajemo da je Stanka u trenutku pogibije bila u poodmakloj trudnoći.
Danica Dimić je na Livadicama-Ivljaku izgubila troje dece, sinove Janićija i Đorđa i ćerku Stanku.
Iako je bila ranjena, smogla je snage da iz ruku starijeg sina koji je bio na umoru, uzme zastavu odreda i spasi je. U ovoj borbi je Kosta Vojinović ranjen u levu nogu.
Vojnici okupacionih trupa su poginule srpske četnike sahranili pored reke Toplice. Kosta Vojinović se nekoliko dana kasnije vratio na mesto sukoba i naredio da se poginuli četnici sahrane u dvorištu crkve u Blaževu.
Tada je održao govor na grobovima pokojnika i obećao da će im podići spomenik. Smrt je preduhitrila vojvodu Vojinovića i nije ispunio zavet.
Po završetku rata su članovi porodice Kojić iz Belog Polja podigli spomenik Spasoju, borcu Ibarsko-Kopaoničkog odreda.
Dimićima nije imao ko da podigne spomenik. Tako su i do današnjeg dana ostali bez nadgrobnog obeležja!!!
Spomenik Spasoju Kojiću i grobovi u porti crkve u Blaževu se danas jedva prepoznaju. Polako ih je uništavao zub vremena i nemar Srba prema svojoj prošlosti.
Da ne bi zaborav pao na poginule, njihovu borbu za slobodu i nezavisnost Srbije, potrebno je ispuniti zavet vojvode Koste Vojinovića-Kosovca.
Prof. dr Božica Mladenović, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
