Izvor: KMnovine.com, 20.Maj.2019, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne može se baš sa svim i svačim trgovati
"Otkad je izabran i za njega bismo mogli da kažemo da „boljeg nemamo, a goreg nećemo imati“, ali poređenje Kosova i Metohije sa udavačom kojoj dilberi obigravaju oko kuće, a da ona bira s kim će u postelju i kome će decu rađati, ne samo da je daleko od pristojnosti i morala, nego je i s one strane razuma".
Vučić je pokazao da želi apsolutnu kontrolu nad Crkvom kao što >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << je ima i nad ostalim institucijama u Srbiji. I, na žalost, pokazao je da u Crkvi za to poseduje ozbiljan saradnički potencijal i saučesništvoVučić lako daje državni novac. Dao je Srebrenici, Notr Damu, stranim investitorima i stranačkim biznismenima, kusom i repatom, što ne bi dao i Crkvi. Ali ne džaba. Daće državnoga novca ako može malo da kadrira i upodobljava, da irinejizuje Crkvu, o državnom trošku, a za svoj ćef.Episkopi se sve više udaljavaju od naroda, ali i od Boga, spremni na kompromise zarad očuvanja trona i tome pripadajućih beneficija.Piše: Slavko Živanov
Patrijarh i njegov šef
Kako su objavili na svojoj internet stranici, „Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve primio (je) u zgradi Patrijaršije predsednika Republike Srbije g. Aleksandra Vučića i predsedavajućeg Predsedništva BiH g. Milorada Dodika“. Ovaj „prijem“, o kojem nije bilo nikakvih tehničkih razjašnjenja (zašto, kako, otkud, itd) Informativna služba SPC krstila je naslovom „Lideri srpskog naroda u Patrijaršiji“. Za razliku od SPC koja je verbalistički izbegavala da definiše format sastanka, Vučićeva propagandna mašinerija oslikavala je susret takoreći njegovim učešćem na sednici Sabora.
U saopštenju nakon zasedanja Sabora, Informativna služba SPC samo je ponovila, šturo i tehnički, ovaj podatak smeštajući ga među sijaset saborskih tema koje pritiskaju Crkvu, u skladu sa onom narodnom izrekom da se od šume ne vidi drvo, valjda. I ne bismo se ovim šatro tehničkim događajem uopšte bavili da se njime nije uobličila jedna veoma ozbiljna i suštinski problematična situacija u našem društvu. Na jednoj strani vlast je demonstrirala i prikazala gde su crvene linije u odnosu prema Crkvi, odnosno gde su limiti u mešanju u njene poslove i kontrolu nad njom, i nedvosmileno pokazala da tih granica nema. Vučić je pokazao da želi apsolutnu kontrolu nad Crkvom kao što je ima i nad ostalim institucijama u Srbiji. I, na žalost, pokazao je da u Crkvi za to poseduje ozbiljan saradnički potencijal i saučesništvo. Na drugoj strani stoji povod, uzrok, razlog i suština svega pokretačkoga u ovom manevru – rešavanje pitanja statusa južne srpske pokrajine.
Niti bi Vučić sada atakovao na Sabor SPC i pokretao opsežnu medijsku kampanju tim povodom da nema Kosova, niti bi se episkopima moglo kategorički zameriti što eto opet malo „rade i na struju i na baterije“, koketiraju i namiguju vlastima, koristeći njene nadležnosti da raspolažu državnom kasom i kapitalom, da nije reč o Kosovu i Metohiji.
Što se Vučić od toga ne libi i što mu nikakav problem nije da zajaše i Sabor SPC, to ne čudi, jer njemu ni mnogostruko veće stvari od toga nisu svetije.
Preciznije rečeno, njemu ništa nepipljivo ili duhovno, apstraktno ili fizičkom vrednošću nemerljivo nema nikakvu vrednost. Od Vučića se jedino mogu očekivati gore stvari, što on svojski svakodnevno dokazuje. Ali, mnogi episkopi u ovoj raboti pređoše crtu, a osobito prvi među jednakima.“Predsednik Vučić se junački bori za Srbiju, Kosovo i Metohiju i sve što je vezano za srpsko ime”, rekao je patrijarh Irinej na tom prijemu. Patrijarh je istakao da je to ne samo njegov lični stav, već i stav Sabora naše Crkve.
“Naša ljubav prema Kosovu i Metohiji je velika”, istakao je patrijarh, “ali je situacija nalik na poslovicu koja kaže: Želim ti, ćerko, da te carev sin uzme, ali drugi igraju oko kuće…”
Vučić demonstrira manevar kojim pokriva istinu da zapravo od Crkve nema podršku za svoje delo
Da se patrijarh ne može pohvaliti dugačkim spiskom mudrih iskaza očigledna je istina. Otkad je izabran i za njega bismo mogli da kažemo da „boljeg nemamo, a goreg nećemo imati“, ali poređenje Kosova i Metohije sa udavačom kojoj dilberi obigravaju oko kuće, a da ona bira s kim će u postelju i kome će decu rađati, ne samo da je daleko od pristojnosti i morala, nego je i s one strane razuma.
Kad se na to nadzida tvrđenje da se „Vučić junački bori za Srbiju, Kosovo i Metohiju i sve što je vezano za srpsko ime“, a da pri tom ne definiše ni on, ni Vučić ni iko živ šta je to što Vučić čini, šta zapravo hoće i gde su dela i učinci, onda možemo samo da uzdahnemo: „Bože sačuvaj“.
Jer, odmah posle razgovora sa patrijarhom i vladikama na sednici Sabora SPC, Vučić je istakao da je „njegovo da nastavi da se bori, da izvuče maksimum od svega što može da dobije za srpski narod, uz čuvanje mira i stabilnosti, ali bez pristajanja na ucene i davanja onog što nije naše pravo da damo, niti smemo da damo.“ Drugim rečima, on kani da nastavi da trguje i učestvuje u definisanju „maksimuma onoga ŠTO MOŽE da se dobije“. Dakle, on nastavlja svoju igru, ide pravcem za koji ne odgovara ikome, niti je bilo koga u Srbiji konsultovao, ili od nadležnih dobio dozvole. Usput je demonstrirao manevar kojim pokriva istinu da zapravo od Crkve nema podršku za svoje delo.
Simulirajući rukoljub Vučić u aikido zahvatu ljubi rukav
Naime, obezbedio je da prvi među episkopima i značajan broj episkopa ne kažu da nisu protiv njegove politike, nego tvrdeći da su za neku drugu politiku ne dovode u pitanje smislenost, korisnost i dobrobit njegovog učinka u istoj stvari.
Političari obično tako rade. Izgovoraju reči čiji je smisao sličan, ali od izbora formulacije zavisi stepen njihovog korisnog dejstva. Ako se sa nečim ne slažu, saopštavaju to tako da ipak dobiju neke povlastice. U konkretnom slučaju problem je u tome, što je reč o statusnom pitanju Kosova i Metohije.
Ne može se baš sa svim i svačim trgovati.
Ili ste protiv politike koju vodi Vučić, ili ste za priznavanje samostalnosti Kosova. A kad Kosovo dobije priznanje Srbije, stvar je definitivna i neće biti dovoljno pepela na kostolačkoj deponiji da bi se njime posula njihova preosveštenstva i svetosti i njihova implicitna, operativna podrška vlastima koje su to priznanje izvršile.
Danas Crkva šalje shizofrenu poruku. Na jednoj strani kaže da je apsolutno protiv razgraničenja s Kosovom, a istovremeno podržava Vučića kroz hvalospeve i servilnost.
Nekako bi uz miraz za onu Irinejevu ćerku udavaču da dobiju još koje milionče za Hram Svetoga Save, neulazak u poreski sistem, ubrzavanje restitucije i tome slično. A Vučić lako daje državni novac. Dao je Srebrenici, Notr Damu, stranim investitorima i stranačkim biznismenima, kusom i repatom, što ne bi dao i Crkvi. Ali ne džaba. Daće državnoga novca ako može malo da kadrira i upodobljava, da irinejizuje Crkvu, o državnom trošku, a za svoj ćef. Da upadne u Patrijaršiju kad god proceni da biračko telo sumnja u nedvosmislenost podrške koju od visokih pravoslavnih zvaničnika ima i da je tamo verifikuje izjavama prvoga od njih. Onaga kojemu oči zacakle na pomen donacija, pred ruskim ili srpskim predsednikom svejedno.
No, bilo bi nepravedno optužiti samo patrijarha da se uklapa u Vučećevu taktiku u Crkvi. Ima dosta aktivista vlasti s panagijama koji su do tih ikonica došli kombinatorikom veštih i lukavih crkvenih igrača i uz direktive službi bezbednosti.
Svaka nedomokratska vlast (a takve su bile sve u Srbiji) htela je da kontroliše crkvenu upravu, a pohlepnici u Crkvi željni moći, slave, privilegija i novca ulazili su u te aranžmane. Zato danas imamo sivu emineciju Sinoda zaduženog za saradnju sa svakom vlašću. S tolikom praksom postao je svojevrsan hibrid. Na drugoj strani država svojim moćnim instrumentima pomaže jačanje uticaja svojih saveznika, a ti saveznici pak, u Crkvi, svojim uticajem i kadrovskom politikom obezbeđuju lobistički i klijentelistički obrazac delovanja Crkve ili njenog dela, ali ne za interese hrišćanstva, ako tako to možemo reći, nego za ovozemaljske interese raznoraznih parazita.
Zato se episkopi sve više udaljavaju od naroda, ali i od Boga, spremni na kompromise zarad očuvanja trona i tome pripadajućih beneficija.
Zašto se toliko dugo toleriše prisustvo i delovanje
kompromitovanih vladika
Eto odgovora na pitanje zašto se toliko dugo toleriše prisustvo i delovanje kompromitovanih vladika u SPC. Zbog toga se i dalje ne čini ništa razumno da se sa čela eparhija sklone lopovi, labilni monstrumi, razvratnici, bahati kratkovidi neuravnoteženi popovi koji su umislili da su hodajući bogovi ili sveci. Logično je da se takvi neguju jer je njihovo trpljenje ucena – beskonačno. Odnosno, takvi kakvi jesu, zarad očuvanja statusa i kraljevskih hedonističkih i utilitarističkih nadležnosti, čine sve što se od njih traži.
I kad se ponekad priupitate zašto jedan vladika, siva eminencija, iako nije učestvovao lično ni u jednom skandalu, i nije čak ni blizu skarednih opštenja drugih vladika, upravo te vladike podržava i pomaže im da se održe na poziciji i položaju, prisetite se činjenice da ih tako kupuje.
Oni više i nemaju ničega svojega u Saboru, nego taj koji ih je kupio postaje uticajniji i značajniji. Spletkari, kombinuje i rekombinuje, gordi se, čineći od Crkve instrument u rukama većih moćnika od sebe. Nesposoban da razume smisao da Crkva treba da bude Božija, a ne moćnička ili partijska, ne spoznaje sopstvenu duhovnu i pastirsku jalovost.
Poodavno ljudi ne sude o ljudima na osnovu onoga šta ljudi jesu, nego na osnovu onoga šta treba da budu. Poodavno se ne vrednuje to šta čoveku i čovečanstvu daju hrišćani, već šta se daruje od hrišćanstva. Ljudi su slaba bića i često padaju. Episkopi su takođe ljudi, neobičniji utoliko što su slabiji od drugih jer su osetili bogatstvo i moć. Iskušenje je za mnoge od njih preveliko, a mnogi od njih nisu svesni negativne selekcije koju su uživali od strane autoritarne države i vlastoljubivih episkopâ, ili episkopa. Irineji su danas aduti, ali su i ljudi. Da li će uspeti u svojoj politici ili ne, još ćemo videti. Jedno je da čovek radi ono što radi, a drugo je šta će od svega toga ostaviti trag u vremenu i stvarnosti.
A kad je o patrijarhu reč, on odavno nije moj patrijarh, i odavno nije patrijarh mnogih. Od njega ćemo se tako braniti sve dok je Vučićev, a ne srpski.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: Između sna i jave :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
