Izvor: Politika, 15.Feb.2014, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne delite vožda i kneza
Savremeni političari rado se poistovećuju sa ovim istorijskim uzorima ali poznavaoci Karađorđevog i Miloševog vremena upozoravaju da ne treba razdvajati njihovo političko nasleđe
„Otkad nesta Karađorđe, mi nemasmo boljeg vođe”, pevalo se na Gazimestanu na obeležavanju 600. godišnjice Kosovskog boja, a dve i po decenije kasnije, kada je u 2013. obnovljen Konak kneza Miloša u Topčideru jedna od poruka bila je da „da se Srbija suočava sa istim problemima i mukama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao u doba kneza Miloša” i da je ovaj vladar znao „kako i koliko je potrebno sačuvati srpske glave”.
Stihove na Vidovdan 1989. deo pristalica posvetio je Slobodanu Miloševiću. Stav da je Miloš Obrenović među najzaslužnijima za stvaranje moderne srpske države u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma, obznanio je Aleksandar Vučić.
Možda bi mišljenja o tome da li smo danas bliže Miloševoj eri i da li Ketrin Ešton danas zahteva slično što i Marašli Ali-paša pre dva stoleća bila podeljena, ali da su se u prethodnih 25 godina mnogi vodeći srpski političari i javnost često osvrtali za uzorima iz dve dinastije teško je ne primetiti. U prethodnih četvrt veka ratovi, smene režima, ustavne i diplomatske dileme u Srbiji uplele su sećanja na vožda, kneza i njihove naslednike u aktuelna zbivanja.
Tomislav Nikolić, još u predizbornoj kampanji, pred pobedu na predsedničkim izborima, poručivao je da će biti kao Karađorđe u unutrašnjoj politici i hapsiti kriminalce poput njega, a kao Miloš u diplomatiji – „otvoren prema svima kako bi nama bilo bolje”.
Vile porodice Obrenović – „Zlatni breg” kod Smedereva – javnost se posle duže vremena setila kada se Boris Tadić dok je bio šef države tamo sastao sa premijerima Hrvatske i Slovenije, Jadrankom Kosor i Borutom Pahorom. Prethodnik Tomislava Nikolića upamćen je i po izjavama da je izučavao kneza Pavla Karađorđevića, a za Tadićevog mandata ovaj regent je i rehabilitovan. Pojavila se i inicijativa da Pionirski park ponese ime kneza Pavla i da bi zgradu Predsedništva trebalo pretvoriti u muzej u kojem bi se našla i zaostavština ovog predstavnika Karađorđeve loze.
Sećanje na početke savremene srpske države bilo je aktuelno i sredinom minule decenije, kada je Vojislav Koštunica vodio Vladu Srbije, pa je 2004. Karađorđev spomenik otkriven u voždovom rodnom selu Viševac. Potom je na 190-godišnjicu Drugog srpskog ustanka Koštunica 2005. citirao reči kneza Miloša: „Do sada smo bili bezuslovni podanici samovlastija turskog i robovi, a sad postajemo samobitnim narodom”.
Povlačenje istorijskih paralela nije mimoišlo ni Zorana Đinđića, naročito kada je, dok je je vodio Vladu Srbije, na Vidovdan 2001. Slobodan Milošević predat Haškom tribunalu. Deo javnosti taj postupak poredio je sa Miloševom predajom Karađorđeve glave „caru na Bosforu”.
Brojnih asocijacija na vođe Prvog i Drugog srpskog ustanka bilo je i u pretpetooktobarskoj Srbiji – kada se pojavila serija „Kraj dinastije Obrenović” u njenom poslednjem vladaru Aleksandru i Dragi Mašin, tražene su sličnosti sa bračnim parom Milošević-Marković.
Pre toga Vuk Drašković i njegov Srpski pokret obnove dočekali su, baš 5. oktobra, 1991. godine voždovog potomka Aleksandra Drugog Karađorđevića koji je tada stigao u zemlju iz Londona.
S obzirom da će naredne, 2015. godine na praznik Cveti biti obeležena 200-godišnjica Drugog srpskog ustanka, a ove godine će proteći jedan vek od kada je počeo Prvi svetski rat, upoređivanje današnje Srbije sa onom iz ranijih epoha biće neizbežno. Poznavaoci Karađorđevog i Miloševog vremena i perioda vladavine njihovih potomaka, upozoravaju da najvažnije ličnosti i prilike od pre dva stoleća svakako ne bi trebalo poistovećivati sa današnjicom i razdvajati političko nasleđe vožda i kneza.
Nikola Belić
objavljeno: 16.02.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
