Izvor: RTS, 12.Jun.2011, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne daju posede u zakup
Četvoročlana porodica Denić od kada je napustila Kosovo, živi i radi u Lalincu. Pokrenuli su sopstvenu proizvodnju povrća. Denići bi hteli da prošire proizvodnju, ali vlasnici zapuštenog zemljišta ne daju svoje posede u zakup.
Zbog teških uslova života, pre svega nedovoljne bezbednosti, četvoročlana porodica Denić napustila je 2000. Kosovsku Vitinu i nastanila se u Lalincu kod Niša. U početku su živeli >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od kosovskog dodatka, zatim od rada za nadnicu, a zatim su pokrenuli sopstvenu proizvodnju povrća. Dobro je počelo, može još bolje, da nema one narodne "da komšiji crkne krava".
Tomislav je prvu zaradu od povrća doneo kući tako što je biciklom na pijacu odvezao 150 kilograma paradajza iz svog prvog plastenika u koji je uložio ušteđevinu zarađenu nadnicom.
Na 25 ari zemlje danas ih ima šest pod povrćem i dve za proizvodnju cveća. Sa jednog ara ubere čak tonu i po paradajza. Želja mu je da podigne veće plastenike te je pomoć potražio u upravi za poljoprivredu, gde su ga odbili jer nema registrovano gazdinstvo.
"Oni su mi rekli da meni ne sleduje jer imam malo zemlje. Tebi treba, kažu, socijalna pomoć, a meni socijalna pomoć ne treba uopšte", kaže Tomislav Denić.
Denići su uspeli da u poslednjih 5-6 godina sagrade dvospratnu kuću. Tomislav i njegova supruga Snežana u proseku dnevno rade 18 sati. Bez obzira na to što od alata imaju samo dvoja ručna kolica i dve motike, postižu sve što su naumili.
U Lalincu je dosta zapuštenog zemljišta. Na njemu bi Tomislav da proširi proizvodnju, ali nikako mu neda. Ovdašnji seljaci ne pristaju da ga daju u zakup. Pitali smo meštane šta je razlog. Niko nije želeo javno da govori.
"Njima se više isplati da leži zemlja nego da je neko iskoristi da bi se neko nahranio. Ne znam zašto, valjda zbog ljubomore" kaže Tomislav.
Denićevi su ponosni na ono što su postigli, ali još više na uspeh njihove dece u školi . 16-togodišnja Anđelina i 13-togodišnji Stojan kao najbolji đaci našli su se i na naslovnoj stranici školskog kalendara.
"Da bismo imali sve ovo što imamo, i brat i ja smo se odricali ekskurzije. Iako sam bila đak generacije nisam uspela da dobijem stipendiju, tako da smo navikli da sve što radimo stičemo samo svojim radom", rekla je Anđelina.
Uz povrtarstvo tomislav je počeo da pravi i betonske pločice tako da ako im nevreme uništi prinos, imaju od čega da žive.
