Izvor: Radio 021, 21.Nov.2018, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći ekološki problemi Balkana: Prljavi kopovi i uništavanje reka
Šta je zajedničko Kostolcu u Srbiji, bosanskoj Tuzli i kosovskoj Prištini? Sve čekaju zatvaranje fabrika - najvećih zagađivača.
BBC"Vodu na slobodu", "Hoću reku, neću cevovod" i slične parole obeležile su protest protiv izgradnje malih hidroelektrana u Pirotu
Srbija u oblasti zaštite životne sredine zaostaje za razvijenim evropskim zemljama - čak 25 godina, izjavio je ove jeseni resorni ministar Goran Trivan.
To ipak nije bilo dovoljno da sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ministar prisustvuje regionalnom ekološkom panelu, koji u nazivu ima i njegovu titulu - Ministarski panel o ekološkim i klimatskim problemima na Zapadnom Balkanu, koji se održava u Skoplju.
„Ministra će u Skoplju predstavljati njegov zamenik", rekli su u Ministarstvu zaštite životne sredine za BBC na srpskom.
Da regionalno sastajanje ministara ne bi trebalo da bude samo prilika za prijatno okupljanje kolega, pokazuju brojni ekološki problemi na celokupnom Balkanu.
„Sve bivše zemlje Jugoslavije imale su gotovo isti industrijski sistem od kojeg su krenule. Tako su i njihovi sadašnji ekološki problemi slični", objašnjava za BBC Zvezdan Kalamar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
„Najveći problem su stare termoelektrane, koje su zastarele i koje su zato najveći zagađivači.
„Nalaze se širom Balkana - od Kostolca u Srbiji, preko Tuzle i Kaknja u Bosni do kopova u Prištini."
Teški i „laki" zagađivači
Emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 prevremenih smrti svake godine, i dovode do zdravstvenih troškova od 1,8 do 5 milijardi evra, procene su Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL).
Zvezdan Kalamar iz CEKOR-a navodi šest najvećih zagađivača na Balkanu:
stare termoelektrane koje nisu obnovljene (najviše u Srbiji, BiH i na Kosovu) alumunijumski kombinati i zastareli industrijski kapaciteti u Crnoj Gori čelična industija u Makedoniji ilegalna seča drva i trovina preko granica (u celom regionu) odlaganje industrijskog otpada insistiranje na izgradnji malih hidroelektrana, koje prete da unište reke i male slivove ARMEND NIMANITrepča na Kosovu: Prema planu, čak pet blokova termoelektrana treba da se ugasi na Kosovu do 2025. jer su štetni po okolinu
Mada Srbija čak 70 odsto struje dobija od uglja, termoelektrane koje ga proizvode su ubedljivo najvežći zagađivači u zemlji.
Istraživanje Fondacije "Mreža za promene jugoistočne Evrope" pokazuje da do 2023. mora da se obnovi ili zatvori čak 13 termoelektrana - po jedna u Hrvatskoj i Crnoj Gori, čak pet na Kosovu, dve u Makedoniji i četiri bloka u Srbiji.
Dokle ćemo živeti sa opasnim otpadom u našem dvorištu
Kako su Belocrkvani oterali opasni otpad
BBC
Kalamar kaže da industrijski sistem koji je danas veliki zagađivač, to nije bio pre pola veka.
„Kada su se gradili, tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ti kopovi su bili kvalitetni i uspešni.
„Problem je što se, zbog nedostatka novca, vremenom nije ulagalo u njihovu obnovu i regulisanje zagađenja."
ARMEND NIMANIProcene govore da emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica iz srpskih elektrana na ugalj, mogu biti uzročnik 2.100 prevremenih smrti svake godine
Globalno, ali i balkansko zagrevanje: Koliko će nam biti toplije
Ministri sa Balkana, barem oni koji su pristustvovali prethodnoj regionalnoj konferenciji, usvojili su letos prilično alarmantno istraživanje, koje je sprovela krovna organizacija Veće za regionalnu saradnju (RCC).
Na čitavoj teritoriji Zapadnog Balkana će u skoroj budućnosti doći do porasta temperature za 1-2 stepena Celzijusa, koja će neminovno nastaviti da raste za 1,7 do 4,0 stepena - rezulati su ove studije, u kojoj se dodaje:
„Do kraja veka bi porast temperature na području Zapadnog Balkana mogao biti alarmantan, budući da može premašiti pet Celzijusovih stepeni, u zavisnosti od rezultata globalnih nastojanja da se smanji emisija gasova i efekat staklene bašte."
Getty ImagesCilj - zadržati globalni porast temperature ispod 1,5 stepen
Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama
Globalno zagrevanje: Novi limit - stepen i po
Najteže posledice će, kako se navodi u studiji, osetiti:
poljoprivreda - gde može da dođe do smanjenja kvaliteta hrane, erozije i degradacije zemljišta šumarstvo - gde postoji visok rizik od rasprostranjenog propadanja šuma, iščezavanja postojećih vrsta vodni resursi - zbog manjka vode za piće zdravlje ljudi - gde može da doće do učestalijih toplotnih udara i prodora novih vektorskih zaraznih bolesti Velike štete malih hidroelektrana
Ovo leto je obeležio pravi talas građanske neposlušnosti kada je u pitanju izgradnja malih hidroelektrana širom Srbije.
Dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta u Beogradu upozorio je za BBC na srpskom da bi rečni svet potencijalnom izgradnjom mini-hidroelektrana (MHE) mogao da bude ozbiljno ugrožen.
„Pastrmski fond Srbije je jedan od najvećih u svetu po posebnosti, a radi se upravo o pastrmkama malih planinskih reka na kojima se planiraju MHE", kaže Simonović.
„Male hidroelektrane ne zagađuju okolinu, one je potpuno uništavaju", rekao je za BBC Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, dr Ratko Ristić.
BBC„O rekama Stare planine odlučivaće ljudi koji pored njih vekovima žive", rekao je Jovanović.
„Takvi negativni efekti su uočeni svuda u svetu, a ko ne veruje, može da ode do Jošaničke reke, koja je uništena sa osam uzastopnih MHE", rekao je Ristić.
Male centrale na vodi masovno se grade i u Crnoj Gori i Bosni.
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
