Izvor: Vesti-online.com, 14.Maj.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na redu je Srpska

Rešili su Kosovo, sada je na redu Republika Srpska.

Žarko Marković

Ova konstrukcija poslednjih sedmica provejava iz većine komentara vrlo zanimljivih, a ponekad i opskurnih likova, koji se nazivaju intelektualcima i koji zahvaljujući, pre svega, poltronisanju i neznanju jednog dela urednika u medijima, dobijaju prostor da iznesu svoje stavove. Splet tih analitičara je takav da je, na prvi pogled, veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << teško naći dodirne tačke među njima, pa je stoga vrlo teško provaliti ko od njih zaista raspolaže kvalitetnim i dobro obrađenim informacijama, a ko lupa samo da bi bio zapažen i da bi se njegovi stavovi komentarisali.

Treba napomenuti da je konstrukciju iz prve rečenice ovog teksta prvi upotrebio Ivica Dačić. Za kratko vreme jedan intelektualni pol ga je proglasio maltene budalom, dok su drugi malo ozbiljnije shvatili tu njegovu poruku.

Problem je, međutim, što ni Dačić, a zatim ni oni koji su ga ozbiljno shvatili, nikad nisu konkretno rastumačili kako je to Republika Srpska sada na redu. I na čijem je redu.

Na prvu loptu, i laički gledano, mi od Trebinja do Novog Grada ubrzo bi se trebali naći na udaru međunarodnih sila koje su slomile srpsku naprednjačku vlast i praktično je naterali da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. U frontalnom napadu na Republiku Srpsku, ona bi, u konačnici, trebalo da se utopi u unitarnu Bosnu i Hercegovinu gde bi glavnu reč preuzeli Bošnjaci koji bi, kao najbrojniji narod, zavladali teritorijom cele zemlje i svima krojili kapu. Svi bi, u tom slučaju, stvarno postali Bosanci, i to ne onakvi na koje je, nadam se mislio, Toma Nikolić.

Opet laički, najmanje dva su metoda koja bi mogla dovesti do takvog scenarija. Jedan je da se izazove novi rat, sukob manjeg intenziteta unutar BiH nakon koga bi brzo usledila međunarodna intervencija, bila raketirana šesnaestospranta zgrada Vlade, zbačen Dodik, a onda i ukinute republičke institucije, od vlade i skupštine, do sekretarijata za vere.

Druga metoda bila bi mnogo suptilnija i podmuklija, a podrazumevala bi dovođenje na vlast političke grupacije koja bi jasno i bez pogovora izvršavala sve ono što joj međunarodne sile narede (svaka sličnost sa Beogradom je namerna). Ta politička grupacija bi, za par godina, urušila sve nadležnosti Republike Srpske, i praktično od nje napravila praznu ljušturu koja bi se utopila u centralizovanoj BiH. Banjaluka bi ponovo postala provincija, a Sarajevo bi se za sve pitalo. Neki pripadnici te izdajničke grupacije bili bi unapređeni, a drugi "posečeni".

Od ove dve, svakako je realnija ova druga priča. Nije baš vreme za ratovanje, kada ima dosta materijala, čitaj kadrova, koji su spremni da se bave raznim vidovima kupovine i prodaje po principu "prodaj Kosovo, a Zvezdi kupi par titula".

Zato, priča o tome da je sada na redu Republika Srpska nije nikakva zajebancija. Prosečan, malo načitan, i svojim jadom obuzet, građanin Republike Srpske to ne može kvalitetno da shvati. A kao laik i ne mora, nije mu to posao.

Međutim, opšti je utisak da oni koji su zabavljeni sopstvenim dnevnopolitičkim i foteljaškim peripetijama, od šume ne vide drvo pa udar koji bi mogao uslediti dočekuju nepripremljeni i uljuljkani u bajke koje su im ispričali, veoma često, i najbliži saradnici. Na takav pristup nemaju pravo.

I krajnje je vreme da progledaju.

Nastavak na Vesti-online.com...