Izvor: Politika, 14.Jul.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Kosovu po 1244
Zabrinut sam zbog stanja odnosa Srbije i Kosova i njihovim neuspesima da se pomire i sarađuju na osnovama već postignutih sporazuma
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork – „Dobar dan“, bilo je prvo što je generalni sekretar UN Ban Ki Mun izgovorio ušavši u petak popodne u salu za sastanke pored svog kabineta u „Ikei“, kako se u šali zove privremeno „hangar“ zdanje Svetske organizacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podignuto na travnjaku pored glavnog, u kojem su radovi na velikom renoviranju poodmakli.
U sali ga je čekala „delegacija“ iz bivše Jugoslavije – grupa dopisnika iz zemalja koje će posetiti: Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova. „Ovo je moja prva poseta celoj bivšoj Jugoslaviji i prvo takvo putovanje jednog generalnog sekretara UN“, nastavio je, naravno na engleskom, ne propustivši finesu u formulaciji: da odlazi „u šest novih država i na Kosovo.“
Napomenuo je da je jedan od povoda za ovaj put i činjenica da neke od njih proslavljaju 20. godišnjicu otkako su postale članice UN, ali da je, s druge strane, svrha njegove posete da naglasi „važnost regiona, ne samo u Evropi, nego i u svetu“.
„Ovo područje je prošlo kroz velika iskušenja i traume, o kojima svi dobro znamo. Ali u celom regionu su vidljivi znaci napretka. Vidim dinamizam i posvećenost da se prevaziđu problemi i krene se napred. Treba da podržimo konsolidaciju toga što je postignuto i negujemo snage harmonije i integracija. Zbog toga će moje putovanje biti fokusirano ka budućnosti.“
Osmi generalni sekretar UN, Ban Ki Mun (68), bivši je karijerni diplomata Južne Koreje, koji je od 2004. do 2006. bio i ministar inostranih poslova i spoljne trgovine svoje zemlje. Prvi mandat je 2007. osvojio iako je na početku procesa kandidovanja važio za autsajdera, a prošle godine mu je jednoglasno poveren i drugi, koji ističe 31. decembra 2016.
U ovom intervjuu su pitanja svih novinara, grupisana tematski, umesto hronološki.
Upravo ste rekli da posećujete „šest država i Kosovo“. Da li to na bilo koji način podrazumeva da generalni sekretar UN Kosovo smatra nezavisnom državom? (Politika)
Moja poseta Kosovu se zbiva u širem kontekstu moje posete regionu. Takođe, ona je organizovana u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Kao što znate, Kosovo je jedino mesto na kome je danas neka misija Ujedinjenih nacija, Unmik. Moja dužnost i moja odgovornost kao generalnog sekretara je da se sretnem s našim ljudima tamo. Tim povodom, imaću i priliku da se sastanem s predstavnicima vlade Kosova. Podsećam vas da su UN Rezolucijom 1244 obavezne da osiguraju da se sva tranzicija na Kosovu sprovodi u skladu s linijom Saveta bezbednosti.
Šta će biti uloga Umika posle septembra kada će, posle odluke Međunarodne upravljačke grupe, prestati nadgledanje nezavisnosti Kosova? Mi smo takođe svesni toga da je, uprkos Rezoluciji 1244, Kosovo kao nezavisnu državu priznalo više od 80 zemalja sveta.
(RTV Srbije)
Mandat i uloga Umnika će i dalje biti usmeravani Rezolucijom 1244, i to je jasno. Ali, takođe je jasno da su Evropska unija i njena misija, Euleks, preuzeli veću ulogu, dok je Unmikova smanjena. Ali, mi i dalje imamo veoma važnu misiju i mandat i nastavićemo da doprinosimo primeni Rezolucije 1244 i drugim humanitarnim i pitanjima ljudskih prava, a pre svega miru i bezbednosti u regionu. Takođe se mogli uočiti da sam ovde u svom kabinetu primao lidere Kosova, što je takođe deo mojih stalnih napora u pomenutom pravcu.
Pre oko dve godine, Skupština UN je usvojila rezoluciju koja je pozvala na dijalog između Kosova i Srbije. Dijalog koji bi promovisao saradnju, poboljšao živote ljudi u obe zemlje,ostvario napredak na putu ka EU i doprineo miru i stabilnosti u regionu. Dijalog je vođen, postignuti su neki sporazumi, ali nisu primenjeni od strane Srbije. Šta ćete, pošto posećujete i Srbiju i Kosovo, učiniti u tom pogledu?
(Nacionalna televizija Kosova)
Pre svega, moja uloga je striktno vođena Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Ja sam već neko vreme zabrinut zbog stanja odnosa Srbije i Kosova i njihovim neuspesima da se pomire i sarađuju na osnovama pomenutih sporazuma. Neki su doduše primenjeni lako, ali neki uopšte nisu. Velike brige postoje i zbog bezbednosne situacije na severu Kosova, što je smireno akcijama EU i Euleksa. Ja se iskreno nadam da će se iznaći neko rešenje za ova pitanja. Obe strane bi morale da u potpunosti sarađuju u interesu zajedničkog prosperiteta i bezbednosti u regionu. To je ono čemu se nadaju Ujedinjene nacije i međunarodna zajednica. O tome ću razgovarati i s liderima Srbije i s predstavnicima Kosova.
Kakav je vaš stav o Međunarodnom tribunalu za ratne zločine u Hagu? Ima li pritisaka da se njegov rad brzo privede kraju i raspusti se?
(telefonsko pitanje iz Sarajeva)
Nema takvih pritisaka. Njegovo, kao i osnivanje tribunala za ratne zločine počinjene u drugim delovima sveta dokaz je međunarodne rešenosti da se procesuiraju odgovorni za ta gnusna dela. To je i veoma jasna poruka svima da će počinioci ratnih zločina protiv humanosti i genocida biti izvođeni pred sudove međunarodne pravde.
Vi ćete uskoro dobiti veoma bliskog saradnika iz Srbije kada Vuk Jeremić preuzme funkciju predsednika Generalne skupštine. U Srbiji se tim povodom polemiše koliko je u stvari važan taj položaj i da li će gospodin Jeremić s tog mesta moći da brani interese Srbije? (Politika)
Predsednik Generalne skupštine ne vrši svoju dužnost s pozicija sopstvene zemlje. Na tom mestu, gospodin Jeremić će se baviti svim pitanjima koja su na dnevnom redu Generalne skupštine UN. Prema tome, od njega se očekuje da postupa iznad interesa Srbije. Naravno, srpski narod treba da bude ponosan zato što ima tako istaknutu ličnost na čelu Generalne skupštine.
S gospodinom Jeremićem, kao ministrom inostranih poslova Srbije, sarađivao sam veoma blisko i on je među onim ministrima s kojim sam se najčešće sastajao. Naši odnosi su veoma srdačni i zasnovani na međusobnom uvažavanju. Radujem se što ćemo blisko sarađivati i od septembra.
Da li ste i koliko zabrinuti zbog njegove izjave od pre neki dan da Kosovo može da postane članica Ujedinjenih nacija „samo preko njega mrtvog“. Da li je to prikladna izjava za budućeg predsednika Generalne skupštine?
(Nacionalna televizija Kosova)
Ne mislim da je to izjavio u svojstvu budućeg predsednika Generalne skupštine, već kao ministar inostranih poslova Srbije. Šta god da je rekao, moj stav i uverenje je da je članstvo u Ujedinjenim nacijama nešto o čemu se prvo odlučuje preporukom Saveta bezbednosti, a potom odobravanjem u Generalnoj skupštini.
Kako je došlo do toga da i Slovenija bude uključena u vašu turneju i kako vidite ulogu Slovenije u regionu?
(Slovenačka televizija)
Ja ću posetiti svih šest zemalja bivše Jugoslavije i Kosovo, što jeste malo ambiciozno s moje strane, da posetim sedam mesta za manje od nedelju dana. Sa Slovenijom sam sarađivao veoma blisko: kao ambasador Republike Koreje u Beču, krajem 90-ih, bio sam akreditovan i u Ljubljani. Slovenija je jedina iz ovog regiona koju, kao generalni sekretar UN, posećujem po drugi put. Bio sam tamo i 2008, kada je Slovenija predsedavala EU. Ja već dugo imam dobre odnose s predsednikom Tirkom, koga znam još dok sam bio sekretar predsednika Generalne skupštine, a on pomoćnik generalnog sekretara za politička pitanja. Slovenija je krajem 90-ih bila i nestalna članica Saveta bezbednosti.
Ima dosta spekulacija da bi slovenački predsednik Danilo Tirk mogao da bude kandidat za vašeg naslednika, kad vam istekne mandat. Kakvo je vaše mišljenje o tome, kao i o činjenici da bi novi generalni sekretar moga da bude iz grupe istočnoevropskih zemalja?
(Novinska agencija Slovenije)
Kao što znate, ja sam upravo započeo svoj drugi mandat kao generalni sekretar UN, pa ne bih tako rano govorio o svom nasledniku. Ali, ko god razmišlja da me nasledi, dobrodošao je...
Misija u Hrvatskoj je odavno završena. Kako ocenjujete hrvatski napredak posle toga i izazove koji su pre njom?
(Hrvatska televizija)
Hrvatska je nekad bila zemlja s pet mirovnih misija UN, a sada je učesnik u mirovnim operacijama UN. To je veoma značajna i pohvalna transformacija. Hrvatska će sada postati i članica EU, što je veoma važno. Iskreno se nadam da će hrvatsko rukovodstvo nastaviti da gradi na ovim postignućima...
O čemu ćete razgovarati s crnogorskim liderima?
(Vijesti, Podgorica)
Crna Gora ima još dosta izazova koje mora da savlada, kad je reč o ljudskim pravima, ukidanju diskriminatornih mera prema nekim manjinskim grupama, pogotovo prema romskoj populaciji, što je problem u svih šest zemalja bivše Jugoslavije, što ću tamo da naglasim. Ali sam veoma ohrabren nastojanjima da se tamo unapredi demokratija...
Da li ste zabrinuti što još nije rešen problem oko imena između Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Grčke?
(Novinska agencija Slovenije)
Moj specijalni izaslanik za ovo pitanje biće sa mnom u Skoplju, pa ćemo imati priliku da o tome diskutujemo s predsednikom Ivanovom i premijerom Grujevskim. Nažalost, taj problem sa imenom traje veoma drugo. Ja već dugo od lidera Grčke i BJRM tražim da ovo pitanje reše što je moguće pre, za njihovo zajedničko dobro, zbog čega je važno pokazati fleksibilnost i osećaj za kompromis.
Milan Mišić
objavljeno: 15.07.2012
