Izvor: RTS, 09.Feb.2017, 15:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mužnieks: Žrtve i poštovanje ljudskih prava prioritet
Veliki broj žrtava nastalih tokom sukoba na Kosovu neophodno je staviti u centar političkog dijaloga, a poštovanje ljudskih prava učiniti prioritetom, izjavio je komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Mužnieks, po okončanju četvorodnevne posete Kosovu, saopštila je pres služba SE.
Političke rasprave koje su u toku ne stavljaju u dovoljnoj meri u centar pažnje potrebe žrtava, zbog čega se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << one osećaju napušteno i beznadežno.
Mužnieks je izrazio zabrinutost, jer je i nakon više od 15 godina nakon sukoba, oko 16.500 osoba, pripadnika svih etničkih zajednica i dalje interno raseljeno na Kosovu, dok istovremeno oko 20.000 raseljnih sa Kosova, koji se nalaze u Srbiji, još nije uspelo da se vrati u svoje domove, uprkos tome što to žele da učine.
On je istakao značaj sprovođenja sistematskih i efikasnih istraga i procesuranja zločina iz mržnje zasnovanih na etničkim osnovama, zbog čega veliki broj rasljenih ne želi da se vrati na svoja ognjišta.
U saopštenju se navodi da je oko 470 raseljenih lica smešteno u 29 kolektivnih centara širom Kosova, između ostalog i u kolektivnom centru "Samački dom" u Sevenoj Mitrovici, koje je komesar Saveta Evrope za ljudska prava posetio.
Mužnieks je izrazio zabrinutost zbog uslova u kojima raseljena lica žive, ističući da treba pronaći trajno rešenje za njihov održiv povratak i integraciju.
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava je naveo da porodice oko 1.660 nestalih lica još čekaju da saznaju istinu o članovima svojih porodica i ostvare pravdu.
Prema njegovom mišljenju, proces utvrđivanja istine je usporen, a neophodno je povećati forenzičku ekpertizu, regionalnu saradnju i obezbediti pristup arhivama, u kojima se nalaze informacije koje bi mogle da pomognu u lociranju ostataka nestalih osoba.
Izostanak efikasnog procesuiranja teških povreda ljudskih prava počinjenih tokom sukoba, otežava napore da se postigne pomirenje i povratak raseljenih lica, smatra Mužnieks, navedeno je u saopštenju.
On je pozdravio uvođenje određenih beneficija za žene, žrtve seksualnog nasilja i dodao da je neophodno doneti sveobuhvatni program koji bi doveo do njihovog efikasnog zapošljavanja i omogućio im da prevaziđu strah i društvenu stigmu.
Mužnieks je izrazio žaljenje što Međuministarska radna grupa za suočavanje sa prošlošću i pomirenje, koja radi od 2012. godine nije dala konkretne rezultate i izrazio nadu da će lekcije naučene tokom ovog procesa pomoći da se pitanja tranzicione pravde postižu efikasnije i sistematičnije.
Ističući značaj uloge koju sloboda medija ima u demokratskom društvu, komesar Saveta Evrope za ljudska prava je naveo potrebu da vlasti efikasno istraže sve slučajeve pretnji i napada na novinare na Kosovu i Metohiji, koji negativno utiču na novinarstvo.
Mužnieks je zatražio formiranje održivog i transparentnog sistema finansiranja kosovskog javnog servisa i obezbeđivanje njegove nezavisne uređivačke politike i institucionalne autonomije, ističući da novinarstvo treba da bude zasnovano na etičkim principima i profesionalizmu.
On je naveo i da na Kosovu postoje brojne manjkavosti u pravosudnom sistemu, poput prekomernog trajanja postupka i nedostatka stručnosti u rešavanju zločina počinjenih iz mržnje.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
