Izvor: Vesti-online.com, 17.Jan.2018, 09:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mržnja bez kazne

Svake godine na Kosovu se prijavi više od 500 etnički motivisanih incidenata i taj broj se ne smanjuje. Kosovska policija zvanično beleži daleko manji broj, međunarodne organizacije te podatke sklanjaju iz svojih izveštaja o bezbednosti.

A mi Srbi, usled stalne izloženosti izlivima netrpeljivosti, prosto smo oguglali na nepravdu, pa se dobar deo napada ni ne prijavljuje, jer se zna da od pravde nema ništa, kaže za "Vesti" Nenad Maksimović, direktor Centra za mir i toleranciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << iz Gračanice.

- Razlozi za toliki broj napada na život i imovinu Srba su višestruki. S jedne strane, postoji politika prikrivanja svega što bi moglo negativno da utiče na imidž Kosova. Tu je na snazi prikrivanje od strane kosovskih institucija, jer policija na godišnjem nivou zabeleži tek 10-ak incidenta. U tome učestvuju i međunarodne institucije zadužene za praćenje i izveštavanje o ovoj temi: Euleks, Unmik, Oebs i Evropska komisija. Takođe, preovladava princip nekažnjivosti, jer praksa dokazuje da najveći broj tih incidenata ostane bez sudskog epiloga. A kada i dođe do suda, ako se počinioci pronađu i osude, po pravilu im se izriču kazne uz olakšavajuće okolnosti, iako Krivični zakon Kosova jasno kaže da se za sve zločine iz mržnje izriču maksimalne kazne predviđene za taj zločin. To je samo na papiru - kaže naš sagovornik.

Maksimović je svedok dešavanja svega nakon što se dešavalo na Kosovu nakon juna 1999. godine, a Centar za mir i toleranciju te godine u Prištini je pružao pomoć ugroženim Srbima.

Od tada, pa do danas, bave se etnički motivisanim, odnosno zločinima iz mržnje prema Srbima.

Zaključak koji su izvukli iz 19 godina rada jeste da je glavni razlog što napadi ne jenjavaju "autizam celokupne zajednice na Kosovu i institucija koje se uporno trude da poriču postojanje takvih incidenata".

- Tu je reč o beskompromisnom stavu Albanaca da oni nikada, pa ni danas, nisu činili nikakve zločine nad Srbima. To je jedna nacionalna pretpostavka nevinosti. Osim etnički motivisanih koji su jasno izraženi, postoje i ekonomski motivi za pljačku i napade, posebno u povratničkim mestima. Opet, uz prećutno odobravanje i nekažnjavanje lokalnih institucija kojima je zapravo cilj da se Srbi ne vraćaju. Na sve to, dolazi želja međunarodne zajednice da zaštiti imidž Kosova kao tolerantne sredine otvorene za sve zajednice - zaključuje naš sagovornik.

Maksimović podvlači da politika međunarodne zajednice da "Kosovo izgleda dobro, bez obzira na sve", razlog zašto izveštaji stranih agencija ne oslikavaju činjenice o ugroženosti srpske zajednice.

Polovinom prošle godine Centar za mir i toleranciju predstavio je izveštaj o potencijalno etnički motivisanim zločinima u kome, između ostalog, stoji da dve trećine Srba smatra da je bezbednost na Kosovu loša.

Takođe je naveden primer da je 2015. kosovska policija zabeležila 14, a Oebs 479 incidenata na etničkoj osnovi, kao i da je Unmik prebrojao daleko više incidenata nego što je prosledio Generalnom sekretarijatu Ujedinjenih nacija.

Izradu tog dokumenta podržala je Evropska komisija na Kosovu, ali se, tvrdi Maksimović, povukla iz projekta kada su videli konačnu verziju i podatke koje CPT planira da predstavi javnosti:

- I to objašnjava činjenicu da nijedna agencija zadužena za praćenje napada nije na adekvatan način obradila ovu tematiku. Na primer, odeljenje za analizu u okviru policijske jedinice Unmika ima podatke i o broj incidenata, i o tipu, regionu, vremenskom intervalu, učestalosti napada. Ali, ti podaci nisu dostupni javnosti. Centar za mir i toleranciju ih je dobio preko prijatelja. Unmik, dakle, sprovodi politiku prikrivanja, jer ovako važne informacije ne koristi.

- Predstavnici Srba u kosovskim institucijama, osim pojedinačnih reakcija na incidente, nikada nisu ozbiljnije radili na strateškom pristupanju rešavanju zločina iz mržnje, a posebno u povratničkim sredinama, koje su najviše podložne takvoj vrsti napada. Centar za mir i toleranciju je predložio model osnivanja posebne policijske jedinice koja bi rešavala međuetničke zločine i sudskog mehanizma koji bi ih procesuirao po hitnom postupku. Osim što nam je jedan predstavnik Srpske liste rekao da je to "interesantna ideja", niko prstom nije mrdnuo da se to realizuje - ističe Nenad Maksimović.

Komentarišući napade na Srbe, Božidar Šarković, predsednik opštine Klina, za "Vesti" kaže da veruje da su nedavni učestali incidenti povezani sa sudom za ratne zločine OVK:

- To je pritisak kao i uvek pred neka dešavanja da se Srbi što više uplaše. U ovom slučaju, povod su sud za OVK, a i početak pregovora. Srbi u Istoku i Klini su naravno uplašeni. Ne znamo ko je sledeći i šta je sledeće. Ali znamo da nijedan slučaj nije rasvetljen, iako su počinioci verovatno poznati policiji. Ali, vrana vrani oči ne vadi.

Prošle godine registrovano je i devet hapšenja Srba, uglavnom povratnika optuženih za navode ratne zločine ili neko drugo krivično delo.

Nijedno od tih dela nije dokazano, ali niko nije odgovarao zbog lažnih prijava.

Osim mržnje, motiv za prijavu je bila uzurpirana imovina Srba.

Krajem avgusta, za navodni ratni zločin uhapšen je Bogdan Mitrović (74) iz Sopine.

Pred ćerkom i unucima stavljene su mu lisice dok se sa grupom raseljenih vraćao sa hramovne slave u selu Mušutište. Pet meseci je proveo u zatvoru da bi u petak bio pušten.

Prijavio ga je komšija Dželjadin Sadikaj, zadužen za povratak raseljenih u opštini Suva Reka, tek kada je postalo izvesno da će se Srbi vratiti.

Mitrović je takođe bio član srpske radne grupe za međuetnički dijalog pa se redovno sastajao sa predstavnicima Albanaca, da dogovori povratak.

Navodi protiv Mitrovića nisu dokazani, ali je na čistac isterana činjenica da je sva imovina Srba u Mušutištu, 11.000 hektara (što je više od polovine površine tog sela) uzurpirana.

Među uhapšenima na prelazu Jarinje polovinom oktobra je bila Milanka Terzić (63). Za navodni ratni zločin optužio ju je takođe bivši komšija Redžep Visoći iz sela Begov Lukavac kod Istoka.

To je učinio tek kada je Milanka Terzić odlučila da proda deo imovine od 12 hektara zemlje koju je Visoći bespravno koristio.

- To što su se takvi napadi desili masovno i u vreme naših velikih praznika svedoči da je reč o organizovanoj kampanji zastrašivanja. Najoštrije osuđujem ove sramotne i kukavičke napade i smatram da je veoma neodgovorno to što međunarodna zajednica u našoj južnoj pokrajini nije preduzela aktivnije korake kako bi se ovaj teror protiv srpskog stanovništva zaustavio - kaže Marko Đurić, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

- Prodala sam imovinu njegovom bratu od strica, a Redžep Visoći je bio svedok na sudu prilikom zaključivanja ugovora. Tada mi je poručio: "Zapamtićeš me za ovo!" Verovatno je mislio da će ako me optuži, moći od ostatka moje imovine nadomesti ono što je sada u vlasništvu njegovog brata, pa ne može da koristi. Nema šta drugo - priča Milanka Terzić za "Vesti".

Određeno joj je da pritvor duži od desetak dana provede u Pećkoj patrijaršiji, navodi optužbe nisu dokazani.

I Đokica Stanojević, predsednik Udruženja Uspenja Presvete Bogorodice, nedavno je prijavljen za zločine protiv civilnog stanovništva u Đakovici tokom 1998. i 1999. Đokica godinama unazad organizuje dolazak raseljenih Đakovčana o verske praznike u rodni grad, a nije ga pokolebalo to što su gotovo uvek bili napadani.

- Te optužbe su čista laž. Svi Srbi koji dolaze sa mnom i ja, imamo ogromnu imovinu u centru Đakovice, a ti koji protiv nas protestuju je nelegalno koriste. Na ovaj način pokušavaju da nam je otmu - zaključuje Stanojević za "Vesti".

Nastavak na Vesti-online.com...