Izvor: Blic, 29.Avg.2013, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrkić u UN: Tenzije na KiM i dalje plamte
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić ocenio je danas da i 14 godina od dolaska Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu neki od ključnih ciljeva međunarodne zajednice ostaju neispunjeni.
- Prošlo je 14 godina otkad je SB usvojio oduku o uspostavljanju i komptenecijama Misije UN na Kosovu, a neki ključni cicljevi međunarodne zajednice ostaju neispunjeni - kazao Mrkić i podsetio da prema podacima UNHCR u Srbiji živi 210.148 interno rasljenih iz pokrajine, od toga 70 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srba.
- Tenzije na KiM nastavljaju da plamte i, uprkos našim naporima, nismo uspeli da ih smanjimo - naveo je Mrkić.
On je upozorio da se u izveštaju specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Farida Zarifa navodi da se smanjuje broj incidenata prema manjinskim zajednicama, ali se ne navodi koliko je slučajeva otkrivenih počinilaca kojima je suđeno niti broj rešenih i nerešenih slučajeva, kao ni mere koje su preduzele vlasti, bilo da je reč o policiji, tužilaštvu ili sudovima.
- Nastavlja se praksa nekažnjavanja nasilja nad Srbima - rekao je Mrkić i podsetio da se još ne zna ko je ubio 14 žetelaca u Starom Gackom 1999. i srpsku decu u Gorazdevcu 2003. godine, kao i da za pogrom 2004. u kojem je 19 ljudi poginulo a 4.000 raseljeno nije pokrenut nijedan sudski postupak.
- Nijedan od ovih slučajeva dosad nije rešen što nas navodi na uverenje da na KiM opstaje kultura nekažnjivosti -rekao je ministar i dodao se u takvom okruženju manjine ne osećanju sigurno, zbog čega nema više povratnika a oficir za vezu Beograda je tek 118. Srbin u Prištini, gde je ne tako davno živelo njih 40.000.
Na KiM su se, kako je naveo, 2012. vratila samo 302 Srbina, naspram 464 2011.godine što svedoči o opadanju ionako malog broja povratnika.
Kao jedan od načina na koji Priština zastrašuje srpsko stanovništvo Mrkić je pomenuo i tajne optužnice za ratne zločine koje se arbitrarno podižu protiv Srba, dodajući da je pođednako je zabrinjavajuće odlaganje usvjanja Zakona o amnestiji u kosovskom parlamentu.
S tim u vezi on je pozvao Euleks, u čijoj je nadležnosti da utvrđuje odgovornost za ratne zločine, da objavi tu listu kako bi se smirilo strah Srba od neopravdanog hapšenja.
Hodžaj: Unmik da prizna da nema ulogu na Kosovu
Kosovski šef diplomatije Enver Hodžaj pozvao je danas SB UN da razmotri transformisanje Unmika u političku kancelariju UN čija bi najveća uloga bila pružanje podrške Kosovu ka članstvu u svetskoj organizaciji.
Onje pozvao SB da preduzme konkretne mere da "Kosovo zauzme mesto u porodici slobodnih i demokratskih država".
- Nema sumnje da je Unmik imao aktivnu ulogu u stabilizovanju Kosova od 1999. do 2007, a sada je važno da se prizna da on nema više ulogu na Kosovu - kazao je Hodžaj.
On je istakao da je "vreme da SB razmotri transfromisanje Unmika u političku kancelariju UN koja bi koordinisala sve agencije, fondove i programe, i u tom pogledu, najveća uloga koju bi UN imale na Kosovu jeste da nas podrže u procesu pripreme za priključenje UN".
Hodžaj je naglasio da je došlo vreme da SB "razmotri uklanjanje Kosova sa svog dnevnog reda" i da se donese nova rezolucija koja će prepoznati napredak ostvaren na terenu.
Kosovski ministar je istakao da je u proteklom tromesečju postignut napredak u pogledu zatvaranja srpskih policijskih kancelarija u severnim opštinama, ali je naglasio da nije postignut napredak u domenu pravosuđa, energetike i telekomunikacija zbog "nedostatka političke volje Beograda".
Hodžaj je, takođe, istakao da je u proteklom tromesečju Kosovo ojačalo svoju međunarodnu ulogu, budući da su u junu njegovu nezavisnost priznali Egipat, Tanzanija, Jemen, Gvajana i Salvador.
U pogledu sudbine nestalih lica, Hodžaj je rekao da je potreban zajednički napor, kao i saradnja Beograda i podrška međunarodne zajednice kako bi se rešilo to pitanje.
Zarif: SB će nastaviti da igra ključnu ulogu na Kosovu
Šef UNMIK Farid Zarif izjavio je danas u sedištu UN da je postignut važan napredak u sprovođenju sporazuma između Beograda i Prištine, dok najveći izazov ovom procesu predstavlja sprovođenje lokalnih izbora na Kosovu.
Zarif je istakao da je napredak razgovora o telekomunikacijama u energetici "spor", kao i da je uspeh lokalnih izbora na Kosovu "od ključne važnosti".
- Posebne izazove predštavlja sprovođenje kosovskih izbora u opštinama na severu. Registrovanje glasača ostaje izazov koji zahteva konstruktivan pristup obe strane - kazao je Zarif.
On je dodao da su lideri obe strane posvećeni sprovođenju sporazuma "uprkos teškoćama", i pohvalio njihovu rešenost da nastave sa pregovorima.
Kao pozitivan napredak u prethodna tri meseca, Zarif je naveo to što je Srbin imenovan za komandanta policije na severu Kosova, što su srpski sudovi prestali da preuzimaju predmete, kao i donošenje Zakona o amnestiji u skupštini Kosova.
Šef UNMIK je rekao da je neophodno zaštititi kulturnu i versku baštinu Srba na Kosovu, kao i rešiti sudbinu nestalih osoba i utvrditi odgovornost za zločine.
On je kazao da je misija EU na Kosovu (EULEKS) spremna da sprovede nove istrage kada se za tim pojavi potreba, ali da je za uspeh tih istraga potrebna saradnja obe strane, kao i bolja zaštita svedoka.
- Strane treba da pokažu visok nivo kreativnosti i fleksibilnosti u pristupu ovim problemima, a UNMIK nastavlja da aktivno prilagođava svoje aktivnosti na terenu i da pomaže politički proces i rad na terenu - kazao je Zarif.
On je istakao da će Savet bezbednosti UN nastaviti da igra ključnu ulogu na Kosovu.
U Njujorku je danas popodne počeo sastanak SB UN koji će razmotriti najnoviji izveštaj Bana Ki Muna o Kosovu, u kojem se ocenjuje da je ključan izazov primena Briselskog sporazuma na severu Kosova. Na sednici Srbiju predstavlja ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić, a Kosovo takodje šef diplomatije Enver Hodžaj.
Rusija: Izbori moraju biti statusno neutralni
Rusija je danas, u okviru debate u SB UN o Kosovu, ocenila da je nužno da proces predstojećih lokalnih izbora na Kosovu bude statusno neutralan i da je važno što masovnije učešće birača.
- Pozdravljamo napore Beograda uložene u organizovanje lokalnih izbora na Kosovu, koji su od suštinskog značaja - rekao je predstavnik Rusije Vladimir Čižov.
Izborni proces, prema njegovim rečima, mora biti statusno neutralan, uključujući i elemente na tehničkom nivou. On je upozorio na "mogućnost da kosovske vlasti sabotiraju upisivanje kosovskih Srba u biračke spiskove".
Čižov je ocenio da je nužno što masovnije učešće na izborima, uključujući i one birače koji žive van Kosova, kao i izbeglice i raseljena lica. Predstavnik Rusije pri UN je optužio vlasti u Prištini i da "paralizuju" povratak velikog broja raseljenih i izbeglih Srba. On je upozorio i da, u skladu sa sporazumom Beograda i Prištine, bezbednost na severu Kosova mora da garantuje NATO i da tu ne sme biti kosovskih snaga.
O izveštaju
U tromesečnom izveštaju za period od 23. aprila do 15. jula, Ban Ki Mun podseća da su pozitivni koraci Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije rezultirali "istorijskim sporazumom i fundamentalnim napretkom ka normalizaciji odnosa".
On ukazuje i da "primena sporazuma Beograda i Prištine na severu Kosova ostaje ključan izazov" i da je važno da Beograd u tom smislu sarađuje s kosovskim Srbima, a da Priština na terenu potkrepi te napore i pruži garancije lokalnom stanovništvu.
Ban Ki Mun je takođe ocenio da kao ključni prioriteti ostaju nerešeno nasleđe sukoba, uključujući slučajeve nestalih i izvođenje pred lice pravde odgovornih za ratne zločine i druga krivična dela.
Najčitanije SADA:
