Izvor: Politika, 29.Jul.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Beograd da blokira ulazak Kosova u UN
Nema novih uslovljavanja, ali bi Beograd mogao da pokaže dobru volju i preduzme „korak više”, koji bi vodio ka normalizaciji odnosa sa Prištinom, kaže portparol nemačkog ministra spoljnih poslova Holger Drajzajtl
Dok se u Beogradu strepi da bi Nemačka na jesen mogla da pokuša da Kosovu otvori vrata međunarodnih organizacija, uključujući i Ujedinjene nacije, u Prištini preciziraju da je reč o statusu posmatrača, a iz Berlina i Beča poručuju da nema novih zahteva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali i da bi bilo poželjno da Beograd napravi „korak više” u normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Povodom spekulacija u Prištini da bi iza inicijative da se Kosovu omogući status posmatrača u UN, koja se najavljuje za jesen, stajala pre svega Nemačka, portparol nemačkog ministra spoljnih poslova Holger Drajzajtl kaže za „Politiku” da to ministarstvo neće pokrenuti bilo kakve inicijative koje premašuju okvire smernica za početak pregovora Srbije i EU o članstvu, postavljene na ministarskom savet EU i Evropskom savetu, krajem juna. „Naš stav je jasan – nema novih uslovljavanja, ni pritisaka”, rečeno nam je i dodato da bi Beograd mogao da pokaže dobru volju i preduzme „korak više”, koji bi vodio ka normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Beč slično gleda na mogućnosti normalizacije odnosa Beograda i Prištine. U telefonskom razgovoru za „Politiku”, ambasador Aleksander Šalenberg, šef sekcije u austrijskom ministarstvu spoljnih poslova i portparol vicekancelara i šefa diplomatije Mihaela Špindelegera, rekao je da je njihov stav da se ni srpskoj ni kosovskoj strani ne nameću rešenja spolja. „Dve pregovaračke strane bi trebalo da same dođu do obostrano prihvatljivih rešenja, u teoriji i u praksi. To važi i za inicijativu Prištine da joj se u dogledno vreme omogući članstvo u UN, a najpre dodeli posmatrački status u svetskoj organizaciji”, rekao je Šalenberg. Na pitanje da li to znači da bi Srbija trebalo da se suzdrži od lobiranja protiv članstva, pa čak i posmatračkog statusa Kosova u UN, Šalenberg je rekao da bi konstruktivan pristup Beograda, bez inaćenja i začkoljica, u pogledu pozicije Kosova u UN, bio jasan signal EU i svetu da se Beograd zalaže za uspostavljanje trajno stabilnih odnosa na Balkanu.
Verovatno imajući u vidu takve želje Zapada – da se i u tom pravcu iskoristi narasli evroentuzijazam beogradskih vlasti posle odluke Evropskog saveta o otpočinjanju pregovora najkasnije u januaru, za šta je potrebna prethodna potvrda pregovaračkog okvira Evropske komisije – vicepremijer Aleksandar Vučić je poručio da stolica za Kosovo nije i ne može biti uslov da se u januaru započnu pregovori, da će zemlja poštovati potpisano, ali da neće prihvatati nove uslove.
Prema oceni Dušana Janjića, iz Foruma za etničke odnose, Vučić je zapravo „precizirao da Nemačka za otpočinjanje pregovora ne traži da Kosovo dobije stolicu u UN, već da traži neku vrstu saradnje u međunarodnim organizacijama”.
Treba inače imati u vidu da je Nemačkoj, prema mišljenju upućenih, u ovom trenutku prioritet da Beogradu dodatno ne oteža poziciju sa koje može da utiče na kosovske Srbe da izađu na izbore zakazane za 3. novembar, tako da bi se moglo očekivati da se Berlin na jesen neće otvoreno založiti za posmatrački status Kosova u UN. A kamen spoticanja za namere da se otvore vrata svetske organizacije Kosovu predstavlja, svakako, i činjenica da je za status zemlje posmatrača u UN neophodan glas dve trećine od 193 članice, a nema garancije ni da bi za to glasale baš sve države koje su priznale kosovsku nezavisnost. Prema prištinskim medijima, do kraja prošlog meseca 101 zemlja je priznala Kosovo.
U deklaraciji koju je Bundestag usvojio uoči sastanka lidera EU, 28. juna, zapisano je da proces normalizacije mora da ide i bitno dalje s ciljem postizanja „pravno obavezujućeg sporazuma”, koji treba da obezbedi da Srbija i Kosovo, kao punopravne članice, na osnovu akata EU, „nezavisno zajednički mogu da koriste svoja prava i obaveze”, te da taj ugovor mora da bude sklopljen pre okončanja pregovora Srbije sa EU.
„To što se nemačka vlada potom složila, u ime jedinstvene evropske politike, s dogovorom u Briselu, ne znači da je odustala od zahteva Bundestaga, u kojem se, pored promene stanja na terenu, traži i da se pojasni zajednički nastup u međunarodnim organizacijama, uključujući u UN. Da budemo vrlo jasni: ne traži Nemačka da Srbija prihvati i lobira za stolicu posmatrača ili punopravno članstvo Kosova u UN, ali traži da se u tom dogovoru, koji treba da bude potpisan do 15. novembra, definiše kakva će biti ta saradnja u UN”, ocenjuje Janjić i dodaje da članstva Kosova u UN ne može biti sve dok je na snazi Rezolucija 1244 i sve dok Kina i Rusija stoje pri tome.
Prema njegovim rečima, s obzirom na to da Nemačka zastupa nezavisnost Kosova, maksimum koji bi Beograd mogao da izdejstvuje jeste da prihvati modus vivendi – da se u pogledu stolice u UN ne slažemo, ali da primenimo model učešća kakav sada postoji na regionalnim skupovima.
Janjić, s druge strane, ukazuje i na verovatnu strategiju zemalja koje su podržale nezavisnost Kosova, da traže prestanak „srpske blokade”, čime bi Srbija odrešila ruke onih pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisno Kosovo da i one to učine. Tada bi iza članstva Kosova u UN stajala čitava EU, što znači da bi Rusija teško mogla da stavi veto. To bi onda otvorilo mogućnost Kosovu da uzme mesto u UN ili da dobije poziv za mesto posmatrača u UN, kakvo, recimo, ima Palestina.
I naš drugi izvor blizak diplomatskim krugovima u Beogradu ima informacije da će Nemačka krajem godine insistirati „na statusu Kosova u UN, sličnom onom kakav ima u regionalnim inicijativama i na prednostima za Prištinu u međunarodnim organizacijama”.
Povodom činjenice da je Nemačka zatražila, a evropski lideri prihvatili, da i proces normalizacije bude posebno tretiran u jednom od pregovaračkih poglavlja i da to poglavlje, zajedno s temama iz oblasti pravne države, treba da čini težište pristupnih pregovora,naš izvor ukazuje na to da je to još jedan „način da se za Prištinu izdejstvuje što povoljniji status”, ali da Srbija i dalje „nije bez oružja”. „Može se ozbiljno koristiti sever Kosova, jer je Kosovo i dalje faktično podeljeno. Tu je i mogućnost uticaja u SB UN”, kaže on i dodaje da je ključno „da li Srbija ima ekonomske snage da se za sve to bori”.
B. Čpajak, M. Kazimirović
objavljeno: 29.07.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
