Izvor: Politika, 07.Okt.2013, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moramo aktivno da branimo baštinu Kosova i Metohije
Ne može se dozvoliti da se istorija falsifikuje i naše nasleđe preimenuje, pred svet moramo da izađemo sa jasnim planom kako da se to spreči, kaže Aleksandar Vulin
Brojni su pokušaji da se kulturno nasleđe Srba na Kosovu i Metohiji preimenuje u kosovarsko i zbog toga bi u borbu za odbranu tog nasleđa trebalo aktivno da se uključimo i pred svetsku javnost, za promenu, izađemo spremni i sa jasnom strategijom kako da se to spreči. Pogotovo jer očekujem da će jedan od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narednih razgovora u Briselu biti posvećen upravo imovini i kulturnoj baštini, rekao je Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju, otvarajući u Palati „Srbija” naučni skup „Kulturno nasleđe Kosova i Metohije. Istorijske tekovine Srbije na Kosovu i Metohiji i izazovi budućnosti”, koji su zajednički organizovale Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije i Prištinski Univerzitet sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
– I drugi narodi susretali su se sa situacijom u kojoj se mi nalazimo i kada nisu adekvatno na to odgovorili, nestajali su. Ne govorim samo o spomenicima već o živom kulturnom prostoru koji mora biti zaštićen, unapređen i označen imenom onoga ko ga je stvorio. Ceo svet poznaje mnogo spomenika sa Kosova, ali je posebno izdvojio samo četiri – to su srpski manastiri. Imamo li pravo da ne prepoznamo ono što je svet već prepoznao. Ko nije stajao u nemoj tuzi gledajući pokušaje da se od Gazimestana napravi industrijska zona taj ne može da kaže da ne zna kako nestaje sećanje o jednom narodu. Tamo gde na Kosovu nije opstala crkva i kultura, nije opstao ni naš narod, istakao je Vulin i dodao da je Kosovo tradicija i pokazatelj budućnosti, da se ne može dozvoliti da se istorija falsifikuje i da se ponovi užas martovskog pogroma i da zato očekuje od naučne zajednice da predloži konkretna rešenja i modele za zaštitu te baštine.
Srećko Milačić, rektor Prištinskog Univerziteta, u uvodnom predavanju ukazao je na specifičan položaj Srbije između Istoka i Zapada, na vekovno srpsko trajanje na Kosovu i Metohiji, na njenu duhovnost, ali i na one koji bi to da negiraju.
– Moguće je da albanski teroristi unište spomenike kulture, mogući su egzodus i iseljenje, ali istrebljenje nikada. Upravo je naše kulturno nasleđe blago koje mora da se bez predrasuda predstavi evropskim društvima. Bez toga se prema Evropi krećemo vezanih ruku i nogu – rekao je Milačić.
Brojni profesori, stručnjaci iz oblasti književnosti, arhitekture, arheologije, filozofije, psihologije, istorije, politikologije, prava govorili su o Kosmetu, kao o prostoru gde se susreću kulturna, duhovna i umetnička nasleđa različitih naroda, konfesija i civilizacija, koja su tokom proteklih vekova usled ratnih razaranja i sukoba pretrpela najteža oštećenja i uništavanja. Bilo je reči o Kosovskom boju u književnosti, kosovsko-metohijskim pesnicima, urbanizaciji podeljenog grada – Kosovskoj Mitrovici, arhitekturi starih prizrenskih kuća, vizantijskim i zapadnoevropskim uticajima u graditeljstvu na KiM, svetiteljima i graditeljima u narodnim umotvorinama, ulozi baštine u očuvanju identiteta, pravu srpskog prostora na postojanje, grobljima kao obliku kulturne baštine, evropskim vrednostima i umetnosti i velikoalbanskim vrednostima i muzealizaciji baštine. Tokom današnjeg dana na skupu će biti reči o funkciji vaspitno-obrazovnih institucija u opstanku srpskog naroda na KiM i očuvanju baštine, stogodišnjici Prizrenske gimnazije, odnosu međunarodnih organizacija i kulturnog nasleđa, odgovornosti međunarodne zajednice za stanje srpske kulture na KiM, ugroženosti sela i opština, srpskim enklavama i njihovoj demografsko-ekonomskoj analizi i stradanju crkvene imovine, kao i o stanju životne sredine.
M. Dimitrijević
objavljeno: 08.10.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
