Izvor: B92, 05.Okt.2011, 11:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Moj otac je bio dobar sa svima"

Kosovska Mitrovica -- Čuo sam rafal i video oca kako pada, ali ne mogu da se setim da li su ubice izašle iz kafane, ili su ga čekale ispred, priča Dobrica Putnik.

Teško povređeni Dobrica Putnik (23) kojeg su Albanci ranili iz lovačke puške, a njegovog oca ubili na izlazu iz kafane "Burimi" u selu Zrze kod Velike Hoče, oporavlja se u Kosovsko-mitrovičkom zdravstvenom centru i njegovo stanje je stabilno.

Na Hirurškom odeljenju lekari su izvadili parče metala, najverovatnije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << deformisani metak, a narednih dana nakon novih pregleda biće obavljen još jedan veći hirurški zahvat.

Hirurg dr Gojko Igrutinović objašnjava da Dobrica Putnik u organizmu ima metalne projektile, pa je neophodno obaviti novu hiruršku intervenciju. On je prilikom napada zadobio više ustrelnih i prostrelnih rana u grudni koš, trbuh i nadlakticu. Svi vitalni organi su dobro, navodi doktor Igrutinović.

Putnik je još u šoku i ne može da poveruje da mu je otac smrtno stradao. On je za „Politiku” kazao da je vera u ljude, bez obzira na to koje su vere i nacionalnosti, njegovog oca koštala života:

„U subotu, cela naša porodica je spremala zimnicu i ništa nije nagoveštavalo šta će se dogoditi. Svi smo bili raspoloženi, a kada smo završili s poslom, otac se latio harmonike koju je bez ičije pomoći naučio da svira i otpevao svoju omiljenu pesmu 'Moj dom je negde na jugu'. Bili smo još neko vreme kod kuće, a onda je otac predložio da odemo u Zrze, u kafanu njegovog prijatelja. Nisam ni slutio da će mi to biti poslednja vožnja sa ocem”, sa suzama u očima tiho priča teško povređeni Dobrica.

„Moj otac je nekada radio u Zrzu i sa svima je bio dobar, ne samo tu i sa tim Albancima već i sa svim dojučerašnjim komšijama. Sedeli smo možda i poduže u kafani i ja sam odjednom predložio da krenemo kući. Kao da sam nešto predosetio. Odjednom me je obuzela neka crna slutnja i kao da me je struja probila. Otac je kazao, ti idi, a ja ću samo da popijem ovo pivo. Sedeo sam u kolima nekih 10 minuta, nije me držalo mesto, a sve vreme sam gledao ka vratima kafane iščekujući da otac izađe. Kada se pojavio na vratima kafane, iza njega su bila dva čoveka”, priča Putnik i nastavlja:

„Nisam mogao da vidim ko su, a nisam nešto ni obraćao pažnju. Odjednom se čuo rafal. Video sam da otac pada, ali ne mogu da se setim da li su ubice izašle iz kafane ili su ga čekale ispred. Izleteo sam iz kola ne bi li pomogao ocu, ali ubice su krenule ka meni. Krenuo sam prema kolima i tek tada osetio jak bol u vratu i stomaku. Uspeo sam sav krvav da sednem i da vozim nekoliko stotina metara, a poslednje čega se sećam jeste da je auto počeo da se zanosi, a ja sam se posle sat vremena, čini mi se, osvestio i krenuo ka putu gde su naišli neki ljudi i odvezli me do Đakovice”, potreseno i tiho kao za sebe govori Dobrica i dodaje da bi sve bilo drugačije da je oca uspeo da izvede iz kafane.

Dobrica Putnik je iz Đakovice prebačen u Prizrensku bolnicu, gde ga je istražni sudija ispitivao čak četiri sata:

„Nisu me previjali, a tek pred transport, u ambulantnim kolima iz Velike Hoče iz Prizrenskog suda su, čuo sam, doneli nekakve gaze”, kazao je Dobrica, koji je kod kuće ostavio suprugu i trogodišnjeg sina Luku, ali i majku i brata i sestru koji u Kosovskoj Mitrovici uče školu.

Dobrica je rekao da je njegov otac verovao da im se nikada i ništa ne može dogoditi od „prijatelja i komšija Albanaca”, jer nikom nisu učinili zlo, ali... nesreća „nas je snašla tu u kafani u koju je moj otac i ranije dolazio”. Kaže da nije tačno kao što se u prvi mah čulo da su Hrvati.

„Mi smo Srbi pravoslavne vere. Verovatno mi je otac zato ubijen. Zašto da stradamo zato što smo Srbi ili Hrvati ili bilo koje druge vere? Zar život zavisi od toga koje smo nacionalnosti, ili u kojoj smo crkvi kršteni? Ali, eto, mi smo stradali u kafani, drugi Srbi stradaju jer ne daju da im se seče šuma, treći stradaju na svom kućnom pragu, a sve zbog toga jer Albanci ne žele da živimo pored njih”, rekao je Dobrica Putnik .

Protest Srba u Gračanici

Povodom teškog zločina u selu Zrze, juče su Srbi iz Gračanice započeli protestnu šetnju u centru Gračanice, koja je završena paljenjem sveća u manastiru.

Direktorka Doma zdravlja Rada Trajković predvodila je skup od više od 1.000 ljudi koji su veoma zabrinuti, kako je kazala, zbog kontinuiranog ubijanja Srba. Ona je dodala da Srbi na Kosovu i Metohiji traže pravdu, a ne osvetu, a zatražila je od vlasti u Prištini da pronađu odgovorne za poslednje ubistvo, kao i za ranije zločine nad Srbima.

Protest je održan bez odobrenja KPS-a, jer su oni tražili da se skup prijavi 72 sata ranije, a Trajkovićeva je, čulo se juče, kazala da skup nije mogao ni da bude prijavljen jer „Srbi ne znaju kada će biti ubijeni”.

Na protestnom skupu videli su se transparenti na kojima je pisalo: „Postoji samo jedan svedok da posvedoči o zločinima nad kosovskim Srbima – to je ceo svet”. A na transparentu koji je naslovljen na predsednicu samoproglašene kosovske države Atifete Jahjagu, pisalo je: „Srbe ponovo ubijaju”.

Istragu o ubistvu Aleksandra Putnika, čije je telo još na Institutu za obdukciju u Prištini, vode i dalje pripadnici KPS-a, a Hazir Beriša, regionalni portparol KPS-a u Prizrenu, potvrdio je za „Politiku” da se vode razgovori sa mogućim svedocima, ali i da niko još nije priveden.

U Euleksu tvrde da oni „za sada samo nadgledaju rad kosovskih kolega”, a Irina Gudeljević, portparolka Euleksa u Prišini, za „Politiku” je kazala: „Istraga se nastavlja, a odluku o tome da li ćemo preuzeti ovaj slučaj, što je i zahtev zvaničnog Beograda, doneće tužilac Euleksa, ali to može potrajati nekoliko dana”.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na B92...

Vesti-online.com: Ranjeni Srbin: Oca mi ubili zbog vere

TimockeVesti.net: Ranjeni Srbin: Oca mi ubili zbog vere