Izvor: KMnovine.com, 10.Jul.2017, 18:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miodrag Zarković: Albanka mi je sestra koliko mi je Gruhonjić brat
Dok pogrom Albanaca nad Srbima na KiM još uvek traje, a da ni za jedan zločin baš niko od Albanaca nije odgovarao, filmovima se promoviše "pomirenje" između tih istih Albanaca i Srba, a njihovi autori najavljuju aktivniju kampanju od septembra.
Početak okupacije Kosova i Metohije 1999. Albanke dočekuju britanske vojnike uz čiju će pomoć, između ostalog, biti proterano i preko 250 hiljada Srba, pobijeno i kidnapovano >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << na hiljade, popaljeno i porušeno sve srpsko što bude na dohvatu ruke.
KM Novine će se takođe aktvivnije baviti razotkrivanjem ove gnusne prevare kako bi smo sprečili obmanu domaće javnosti koja se na taj način priprema. U okviru toga tragaćemo za činjenicama, dokazima i stvarnim događajima Danas vam predstavljamo pogled novinara Miodraga Zarkovića na ovu propagandnu kampanju finansiranu albansko - nemačkim - EU novcem, istih onih koji na otimanju Kosova i Metohije rade već decenijama koristeći najbrutalnije metode.Piše: Miodrag Zarković
Postoji ono blesavo uverenje kako morate da pročitate knjigu ili odgledate film, pre nego što date svoj vrednosni sud o tom delu. Taj stav je duboko licemeran, zato što zanemaruje dvojaku prirodu umetničkog ili kakvog drugog stvaralaštva u savremenom svetu. Naravno da ne mogu da govorim o scenarističkim ili režiserskim dometima navodnog filma `Albanke su naše sestre` ako ga nisam odgledao, ali zato itekako mogu unapred da izvedem zaključke o cilju, svrsi i društvenim posledicama jednog takvog ostvarenja, ako pogledam ko ga i na koji način koristi.
Čak je i sam naslov sporan. U to da su Albanke naše sestre ubeđuju nas isti oni koji ne smatraju da su Albanke naše državljanke – na primer BIRN Kosova, pravni subjekt koji nije zaveden u srpskom ali jeste u privrednom ustrojstvu "nezavisne Kosove", a koji je nabrojan među koproducentima spornog filma. Kako neko ko gazi po Ustavu moje države, koji je inače napisan vrlo jasno, i istorijskom nasleđu moje nacije, koje je odolevajući vekovima već uklesano u večnost, može da prepozna ko jeste a ko nije moja sestra?!
Ništa manje uznemirujuć nije ni drugi koproducent – Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Osnivač i programski direktor tog društva, koje niti je nezavisno niti je novinarsko a najmanje je vojvođansko, jeste Dinko (Sabahudin?) Gruhonjić, inače rođeni Banjalučanin koji već decenijama živi u Novom Sadu.
Dinko Gruhonjić (desno) Ilustracija: Tragovi-sledi.kom
Dotični je pre sedam godina izveštavao sa otvaranja nove zgrade Radio-televizije Republike Srpske, što mu je, kako je istakao, bio prvi odlazak u rodni grad posle jugoslovenskih ratova. Tom prilikom je napisao da u "fašističkoj" Banja Luci više "nema onih lijepih, dugonogih, dugovratih, suptilnih, mističnih gradskih ljepotica koje oduzimaju dah", zatim da "u takvom gradu, u kojem žive samo jedni, ni ženske ni muške ljepote neće biti", odnosno da će Banjalučanima "noge biti sve kraće, a pogledi sve tuplji".
Inače, na postjugoslovenskim prostorima, etnički najočišćenije celine jesu Hrvatska, Muslimansko-hrvatska federacija BiH, i oni delovi Kosova i Metohije koji se nalaze u rukama šiptarskih terorista (južno od Ibra). Gruhonjić i klika mu, međutim, tamo nikada ne opažaju ni kratke noge, ni glupe poglede, ni fašizam.
Iskreno govoreći, ko ima primedbe na izgled Banjalučanki, ili je idiot, ili je seksualno poremećen. Ali, ko posle citiranih reči o Banjalučankama pusti Dinka Gruhonjića i njegove štićenike da Srbiji drže predavanja o `našim sestrama`, bile one albanske ili neke druge pripadnosti, taj ni u tragovima nema osnovnog ljudskog dostojanstva.
Mi Srbi imamo svoje sestre. Srpkinje. Obaveštenje za sumanutog Gruhonjića: prelepe su, dugonoge i bistrih očiju. Nije to sama naša, pristrasna ocena, već doživljaj i mnogih stranaca. Albanke, tj. Šiptarke, ne mogu da nam budu sestre u tom smislu u kojem su nam Srpkinje, naprosto zato što nemamo istu krv.
Protest za otimanje - Priština, 1998.
Mogu ipak da nam postanu sestre, doduše u prenosnom smislu. Sa nekim se možete oroditi brakom, zakletvom, duhovnom vezom... Ali, to ne biva ako ne poštuju ni naše istorijsko nasleđe, ni naše najviše društvene i državne dogovore, kao što je Ustav.
Kao što ne biva da se umetničkim ili dokumentarističkim izrazima smatraju `filmovi` koji se oslanjaju na pogubnu, nikada činjenično potvrđenu protivsrpsku propagandu, o navodnim `masovnim zločinima` i `genocidima` koje su srpske borbene jedinice počinile tokom ratova devedesetih. Takva je otužna ostvarenja lako prepoznati i bez prethodnog gledanja: po naslovu, a pogotovo po producentima i distributerima. U Srbiji kojoj je stalo do opstanka, navodni filmovi te vrste ne smeju biti prikazivani, zato što podstiču mržnju, šire laži i prizivaju nove nesreće.
Zato svaka čast onima koji su osujetili prikazivanje filma `Albanke su naše sestre` u Nišu. To su mi braća. Dok oni poput Dinka Gruhonjića, ogrezli u fašističkim istupima protiv srpskog naroda, mogu da mi budu samo neprijatelji.
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2017 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
