Izvor: Politika, 29.Maj.2011, 01:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milošević 1991. odbio podelu Kosova
Po tadašnjem američkom predlogu Srbiji bi pripala trećina pokrajine
Ovaj intervju završili smo neposredno pred izlazak ovog broja naših novina. Dobrica Ćosić je u gužvi zbog knjige koju očekuje, telefoni zvone, a javlja se i Ali Zečaj iz Donjih Streoca kod Dečana, hteo bi, kaže, samo da dođe da se vide…
Veliki pisac piše tekst povodom sto godina rođenja Milovana Đilasa, javljaju se ljudi…
Upravo izlazi Vaša knjiga „U tuđem veku”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zbog čega je tekući vek Vama tuđ?
Ima mnogo razloga zbog kojih mi je početak ovog veka – tuđ i bez vedrih horizonata. Iz jednog rđavog društvenog poretka stupili smo po mnogo čemu u gori za većinu ljudi naše zemlje. Promene u koje smo verovali donele su nam teži, poniženiji i neizvesniji život. Neuspešan socijalizam zamenjen je surovim, pljačkaškim, korupcionaškim kapitalizmom, sa uvećanom socijalnom i kulturnom bedom.
Umesto istinski demokratske, pravne, socijalne i civilizovane države stvorena je partitokratska, birokratska, poluvazalna i u svemu neuspešna država. Vlast jedne partije razdeljena je na više stranaka i u celokupnoj institucionalnoj strukturi društva. Mnogo je neznalica, partijaša, karijerista i neradnika zavladalo Srbijom. Omladina ne zna šta će sa sobom pa puni kafane i na utakmicama prazni gnev.
U prvoj deceniji 21. veka nije zaustavljeno decenijsko nazadovanje Srbije nego se ubrzalo kretanje ka patuljastoj Srbiji, preteći izumiranju srpske nacije ideologijom „novog svetskog poretka”, poništava nam se slobodarska prošlost, obezvređuju materijalne i duhovne vrednosti stvorene od prethodnih naraštaja. Propagandom naših neprijatelja nagrđeno je lice našeg naroda. Države Zapada u osnovi nisu prema Srbiji napustile politiku pritisaka i ucenjivanja započetu krajem prošlog veka. Istorija nam se piše u haškoj sudnici. Nas danas raduju samo uspesi naših sportista.
A svet? Najveća sila sveta, sa svojim satrapima, pod maskom demokratije i ljudskih prava povela je seriju surovih, osvajačkih i pljačkaških ratova. Civilizacija koja nastaje tehničko-tehnološkim revolucijama sa motivom kapitalističkog profita proizvela je globalno i totalno potrošačko društvo u kojem je novac sve; njim se sve kupuje, za njega se sve prodaje. Na zemlji je prevagnulo zlo, siromaštvo, duhovna beda, banalni nihilizam...
Nada u stvaranje Evropske unije u kojoj bi i srpski narod stekao životnu bezbednost i dostojanstvo, brže stupio u ekonomski i kulturni preporod, dejstvom mnogih činilaca, izgleda mi, pretvara se u fatamorganu...
Treba li da navedem više dokaza da se i ja osećam samoobmanutim i istorijom prevarenim i treći put u svom životu i da mi je doba u kojem još živim tuđi vek i svet.
Knjiga je dnevnik događaja i nadovezuje se na Vaše „Piščeve zapise”, ispisujući dnevnopolitička dešavanja, a uspeli ste da im nadogradite književnost, što potkrepljuje i Vaša rečenica s početka: „Pisac sam i to želim da ostanem dok mislim.” Šta Vam je bio prevashodni cilj dok ste beležili događaje?
„Piščevi zapisi” nisu imali prevashodni cilj, oni su nastajali na marginama mojih romana, u permanentnom sukobu sa stvarnošću, u nezadovoljstvu njom i sobom. Samim nagonom zapisivanja značajnijih događanja u realnosti u kojoj sam živeo, a koja se radikalno menjala, a i ja svoju svest sa njom, u sadašnjem uviđanju karaktera tog obimnog rukopisa, „Piščevi zapisi” su postali „Lična istorija moga doba” i moja antropologija politike koja je egzistencijalnom nuždom postala preokupacija, profesionalno zanimanje i muka u ljudskoj sudbini na srpskoj zemlji. Radikalnim društvenim i duhovnim promenama, padom tradicionalnih vrednosti, promenilo se socijalno i duhovno biće srpskog naroda. Razlike u društvenoj svesti i redosled u vrednosti, duhovnosti i moralu, stvorile su dramatičan diskontinuitet između bližih predaka i nas njihovih potomaka, između očeva i dece, pa je danas na početku druge decenije 21. veka vrlo teško preciznije imenovati identitet Srba. Ali je vrlo lako steći svojstva briselskog Evropljanina.
U vreme odvajanja Crne Gore od Srbije kažete da je crnogorski separatizam izraz titoističke koncepcije razbijanja Jugoslavije. Dalje pišete o stvaranju nove crnogorske države i njenoj politici. Kako danas gledate na ovaj fenomen potpune dezintegracije Titove Jugoslavije?
Etničko crnogorsko je ideološko kopile Kominternine politike razbijanja Jugoslavije. To dukljansko crnogorstvo je poslednji ideološki ostatak Staljinove Kominterne na Balkanu. Uz greške koje su činile vlade Miloševića, Đinđića i Koštunice, antisrpsko crnogorstvo je za sada pobedilo. Kako i zašto, to je prevashodno crnogorsko pitanje. Crnogorskim državoborcima Srbija ne treba da osporava tu Pirovu pobedu, niti da izražava težnju za novim državnim ujedinjenjem. Dosta nam je stradanja zbog „velikosrpskih ciljeva”, koje su nam neprijatelji postavljali. Danas treba svestrano sarađivati sa crnogorskom državom na načelima obostranih interesa. I zalagati se za nacionalna i demokratska prava Srba u Crnoj Gori.
Zapisivali ste tokom tri godine u dnevniku i događaje u vezi sa Kosovom. Od tuge do razjarenosti. Šta biste danas napisali na tu temu?
O Kosovu i Metohiji zaludno govorim i pišem četiri decenije predlažući demokratsko, pravedno, kompromisno i trajno razgraničenje. To je jedini način da se prevaziđu vekovni antagonizmi između Albanaca i Srba. Time bi se zaustavila velikoalbanska ekspanzija i stvorili uslovi za normalan život oba naroda. Srpsku državnu politiku prema Kosovu i Metohiji smatram pogrešnom od Pašića do Tadića. U tu pogrešnu, jednosmernu i poraznu politiku uporno se participirala Srpska pravoslavna crkva i patriotska inteligencija Srbije. Srpski poraz i natovsko-albansku pobedu na Kosovu i Metohiji odlučujuće su uslovili spoljni uticaji, američki i evropski. Ako svi činioci kosovske tragedije ne promene pretpostavke svoje politike prema toj radijacijom zatrovanoj zemlji u kojoj još uvek ne vlada razumna tolerancija, „kosovsko pitanje” će ostati dugotrajan i opasan problem Balkana i Evrope.
Da li ste sa Miloševićem razgovarali o Kosovu?
Razgovarali smo više puta i nismo se nikad saglasili. Najpre sam mu 1991. preneo američki predlog o podeli Kosova prema kojem bi Srbiji pripala trećina Kosova i Metohije, ali Milošević nije odustajao od srpskih zabluda sve do kumanovske kapitulacije u „malom svetskom ratu protiv Srbije”. Taj samouvereni političar je tvorac najbesmislenijeg paradoksa u srpskoj istoriji: on je kosovski poraz slavio kao pobedu koja se brzo porekla u haškoj sudnici.
Dušica Milanović
(Sutra: Đinđićeva politička prekretnica)
objavljeno: 29.05.2011
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
