Izvor: VOA, 16.Mar.2024, 00:21

Marko Prelec: Kosovo i Srbija nezainteresovani za normalizaciju, moguće novo zamrzavanje konflikta

Vašington — Međunarodna krizna grupa odnose i napetosti Kosova i Srbije stavila je na listu kriza, koju bi osim rata u Ukrajini, trebalo pratiti u Evropi tokom 2024. Marko Prelec, njen stručnjak za Balkan, rekao je u intervjuu albanskom servisu Glasa Amerike da su potpuno izbledela očekivanja o normalizaciji odnosa dve strane, kao i da njihovi nedavni potezi pokazuju da nisu zainteresovane za smirivanje napetosti. Glas Amerike: Postoji li rizik da se sukob Kosova i Srbije ponovi? Prelec: To je stalna briga Krizne grupe. Ne predviđamo sukob u punom obimu, ali smo zabrinuti da će tenzije ponovo preći u zamrznuto stanje. Kosovska vlast širi svoj suverenitet na sever, čemu se protivi deo lokalnog stanovništva, koji nastavlja da podržava institucije Srbije koje deluju nelegalno. Taj proces je neizbežan – to je nešto što se moralo dogoditi. Ali, način na koji se sprovodi uznemirio je lokalno stanovništvo. Postojao je otpor, kako god želite da ih označite, kriminalaca, paravojnih grupa ili onoga što kosovska vlada smatra teroristima. To se može nastaviti. Ali, mislim da neće biti veće eskalacije, od do sada viđene. Međutim, zabrinjavava to što Kosovo pokušava u potpunosti da integriše srpsko stanovništvo. Neki od njih će zbog toga sigurno otići. Odnosi Kosova i Srbije će u bliskoj budućnosti verovatno biti u duboko zamrznutom stanju. Takav razvoj situacije je veoma loš za Kosovo, Srbiju i ceo region.   Glas Amerike: Naglasili ste potrebu za dijalogom kao načinom za prevazilaženje napetosti između Kosova i Srbije. Međutim, razgovori traju već deceniju i ne uspevaju da ublaže tenzije. Šta bi trebalo da budu sledeći koraci u procesu? Prelec: Istina, dijalog nema mnogo rezultata. Ali, ako se pogleda ceo period, od kada je Evropska unija počela sa posredovanjem 2011. godine, bilo je važnih dostignuća. Proces integracije Srba na Kosovu nastao je zahvaljujući dijalogu uz posredovanje Evropske unije. Ali, potpuno ste u pravu - poslednjih godina bilo je vrlo malo rezultata, ako ih je i bilo. Kosovske vlasti preduzimale su jednostrane poteze koji su promenili situaciju na terenu. Veoma je teško reći da je došlo vreme da se vratimo dijalogu. Voleo bih kada bi Vlada Kosova delovala više u interesu srpske manjine na Kosovu. To su njeni građani koji su marginalizovani. Suočavaju se sa zvaničnom i nezvaničnom diskriminacijom. Uplašeni su, imaju problema, i potrebna im je pomoć. Glas Amerike: Kako kosovska vlada treba da postupa… Istakli ste značaj formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom. Osim takvih političkih dogovora, šta se može učiniti da se smanje napetosti sa srpskom zajednicom? Bili ste tamo, videli ste situaciju na terenu... Prelec: Mislim da ima nekoliko aspekata. Zajednica opština je obaveza sa kojom se Kosovo saglasilo – i mora je ispuniti. Ona obuhvata dosta toga. U našem izveštaju izneli smo nekoliko predloga – na primer da bi Srbiji trebalo odobriti da nastavi da vodi školski sistem. Tu nema alternative, to bi bilo potrebno nastaviti. Zatim, omogućiti funkcionisanje medicinskih službi srpskog sistema, dogovoriti se da ljudi zadrže radna mesta koja im Srbija plaća. I to tokom prelaznog perioda dok Kosovo, Srbija i međunarodna zajednica rade na obezbeđivanju stabilnog zaposlenja i sigurnosti za te ljude. Dozvoliti policiju koja odgovara etničkoj pripadnosti. Osim toga pomogli bi simbolični potezi koji bi pokazali da vlast sprsku zajednicu smatra svojom, a ne uzrokom problema. Nedavno je premijer Kurti bio na severu Kosova, u selu Čaber gde je puštan u rad servis brzog interneta. Međutim, obišao je albansko selo i to jedno od retkih sa albanskom većinom na severu Kosova. Takva poseta ukazuje da se radi o ljudima do kojih mu je stalo, dok druge građane možda sagledava kao problem. Taj se pristup mora promeniti. Glas Amerike: Dugo ste živeli na Kosovu. Kakvi su vaši utisci o međunacionalnim odnosima tamo? Prelec: Odnosi dve zajednice nisu dobri. Pre dve godine bio sam deo grupe koja je sprovodila anketu u vezi sa tim. Najveće neprijateljstvo koje smo zabeležili na celom Zapadnom Balkanu bilo je između kosovskih Albanaca i Srba. Volja za pomirenjem, suočavanjem s prošlošću i međusobnom komunikacijom je slaba. Činjenica je da ljudima nije tako teško da se upoznaju i komuniciraju. Na putu do prodavnice, sretnete nekoga ko pripada drugoj zajednici – i sve bude u redu. Ali u smislu dubokih veza, prijateljstava i stvari koje se odnose na pomirenje, stvari ne stoje dobro. Glas Amerike: Evropska unija je u izveštaju pozvana da izvrši pritisak na Srbiju kako bi se pronašao ko šalje teško naoružanje srpskim paravojnim jedinicama na Kosovu. Zašto se vrši to snadbevanje?   Prelec: Dobro pitanje na koje nemam odgovor. Ne verujem da bi neko to mogao zasigurno da zna. Jasno je da je oružje stiglo iz Srbije i da je nedavno poslato. Ne može se tolika količina naći na tržištu. Vrlo je moguće da je grupu koju je predvodio Milan Radoičić donekle obučavala srpska vojska. To je ono što znamo. Ne znamo tačno je šta je bila njena svrha. Rekao bih da su nameravali da podstaknu oružani sukob sa specijalnim jedinicama kosovske policije u nadi da će KFOR biti uvučen u sukob. Intervenisao bi prema obe strane, preuzeo punu kontrolu nad severom Kosova i naredio kosovskim vlastima da napusti taj deo u potpunosti. Samo to ima smisla. Čini se da grupa brojčano nije bila u stanju da preuzme potpunu kontrolu nad celim severom Kosova. Sa druge strane, raspolagali su takvim naoružanjem koje se koristi protiv dobro naoružanog protivnika, poput kosovskih specijalnih jedinica. Shodno tome, može se smatrati da su nameravali da upotrebe oružje kako bi iza sebe ostavili žrtve. Glas Amerike: Šta to znači za pristup Srbije Kosovu i regionu? Prelec: Nije tajna da Srbija nije saglasna sa gubitkom Kosova. I dalje se nada da će se vratiti pod njenu ingerenciju - svakako ne celo. Nade su skoncentrisane na sever – deo koji većinski naseljavaju Srbi. Tokom dva različita perioda bilo je pokušaja da se pregovara o razmeni teritorija između Kosova i Srbije. Ti napori su propali u poslednjih nekoliko godina, ali mislim da Srbija nije odustala. Nejasno je šta dalje. Brojni posmatrači, uključujući i mene, smatraju da je logika razmišljanja vlasti Srbije nejasna i teško čitljiva. Zato je potrebno da donosimo zaključke na osnovu njihovih postupaka. Koji, ponekad, govore više od reči.   Glas Amerike: Šta to znači za budućnost? Prelec: Događaj u Banjskoj bio je zaista velika prekretnica. Srbija i kosovski Srbi sigurno se osećaju vrlo izgubljeno. Koštalo ih je to dobrog dela međunarodnog razumevanja i simpatija koje su godinama sticali. I potvrdilo tvrdnje kosovske vlade da se na severu ne radi o buntovnom ili nezadovoljnom stanovništvu, već o terorističkoj operaciji kojom manipuliše Srbija. Za šta je odgovarajuća bila reakcija specijalne kosovske policije. Mislim da su ljudi shvatili da se radilo o grešci Beograda – pa i oni pripadnici srpske zajednice na Kosovu koji su bili zainteresovani za takav organizovani otpor. Iznenadio bih se da se dogodi nešto slično, ali to ne možemo isključiti. Glas Amerike: Evropski i američki posrednici izražavali su nade da će su će 2024. biti godina normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Da li taj vremenski okvir realan? Prelec: Ne. Glas Amerike: Možete li da objasnite zašto? Prelec: Nema nagoveštaja neke od strana da razmišlja o normalizaciji. Tokom godina smo primetili da obe vlade nasleđuju isključivi pristup od svojih prethodnika. Ne postoje zajedničke tačke u načinima razmišljanja Prištine i Beograda. Ako želite normalizaciju, jedna od prvih stvari koju je potrebno uraditi je priprema javnog mnjenja - razjašnjavajući građanima šta radite. Ne uviđamo tako nešto, nikakav napor vlasti u Beogradu i Prištini da pripreme javnost za teške kompromise koje zahteva normalizacija. Umesto toga uviđamo konstantno ponavljanje tvrdokornih stavova i nastavak politike u kojoj nema kompromisa. Zato kažem da ne očekujemo da će se normalizacija dogoditi ove, čak ni sledeće godine. Glas Amerike: Šta će onda biti izlaz iz ove situacije?   Prelec: Jedini izlaz je dogovor. Realnost situacije na Kosovu je takva da ne može uticati na veći broj međunarodnih priznanja, od postignutog, dok ne reši sporove sa Srbijom. Kosovo priznaje polovina članica Ujedinjenih nacija i ne očekuje se da će obezbediti dodatna. Nije ostalo mnogo prostora. Nadamo se da će se Kosovo pridružiti Savetu Evrope. Ali, nema prostora za dalje od toga. Da bi sporazum funkcionisao – potrebno je da bude postignut na bazi uzajamnosti. Ono što Kosovo može ponuditi Srbiji je tretman srpske manjine. Zajednica opština sa srpskom većinom trebalo bi da bude jedan aspekt toga. Postoje još alternativa. Međutim, kompromisi su potrebni na obe strane, ali za to nema spremnosti.  Glas Amerike: Postoje upozorenja da bi Rusija mogla da iskoristi takvu situaciju. U kontekstu rata u Ukrajini, Balkan se smatra mestom gde je lako izazvati nemire. Postoji li mogućnost da se sukob proširi na Balkan?   Prelec: Pitanje koje bi trebalo postaviti je da li je na Balkanu više onih koji bi se mogli okrenuti Rusiji. Njena pozicija na ovom području brine, dok nastoji NATO-u da stvara poteškoće gde god je moguće. Zainteresovana je za delovanje u zemljama gde za to nije potrebno mnogo ulaganja – jer je trenutno ograničenih mogućnosti. Pogotovo sada u jeku rata u Ukrajini. Činjenica je da akteri širom regiona čekaju razvoj nekoliko dogođaja. Rezultate izbora u Sjedinjenim Državama i glasanja u Evropi. Takođe, iščekuju epilog rata u Ukrajini, kao i šta će biti između Tajvana i Kine. Međutim, na Balkanu postoje akteri koje možemo opisati kao revizioniste – nezadovoljne načinom na koji su završeni ratovi devedesetih godina prošlog veka. Osim izazova Kosova i Srbije tu je i Bosna i Hercegovina. Ako na svetskoj i evropskoj sceni, razvoj događaja bude nepovoljan – to ih može osnažiti, opredeliti da sarađuju i dovedu u pitanje trenutno stanje stvari. Takva situacija bila bi vrlo destabilizujuća i opasna. Mogli bismo čak biti i svedoci nekog oružanog sukoba.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na VOA...

VOA: Marko Prelec: Kosovo i Srbija nezainteresovani za normalizaciju, moguće novo zamrzavanje konflikta