Izvor: Danas, 17.Mar.2015, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marko Đurić na pomenu u severnoj Mitrovici
Beograd - Pomenima, polaganjem cveća i prigodnim kulturnim manifestacijama na Kosovu i i Metohiji, a i van južne pokrajine danas će se obeležiti 11. godišnjica martovskog pogroma nad Srbima i SPC u ovom delu Srbije. Prema zvaničnim podacima, u najvećem talasu etnički motivisanog nasilja na KiM od uvođenja protektorata UN, od 17. do 19. marta 2004. ubijeno je 19 osoba - osam Srba i 11 Albanaca, porušeno je 35 pravoslavnih crkava i manastira. U protestima koji su zbog nasilja na KiM održani >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u ostatku Srbije u Beogradu je zapaljena Bajrakli, u Nišu Islam-agina džamija, dok je u Novom Sadu stradalo sedište Islamske zajednice.
Episkop raško-prizrenski Teodosije, kako je Danasu nezvanično rečeno u sedištu ERP, služiće parastos najverovatnije u Crkvi Svetog Dimitrija u severnom delu Kosovske Mitrovice. Molitve za žrtve služiće se i u katakombama ERP "u egzilu", na čijem je čelu raščinjeni episkop raško-prizrenski Artemije. On će parastos služiti u katakombalnom manastiru Svetog Jovana Krstitelj u Ljuljacima.
Šef vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić zajedno sa ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandrom Vulinom prisustvovaće danas u beogradskoj OŠ "Drinka Pavlović" prvom školskom času posvećenom martovskom pogromu. Iz Kancelarije za KiM najavljeno je da Đurić ide na Akademiju sećanja u "Belom dvoru" u severnom delu Kosovske Mitrovice, posle koje će obići FK "Trepča" i "Zvečan", kao i OŠ "Vuk Karadžić" u Zvečanu, gde će u Domu kulture prisustvovati projekciji filma "Enklava".
Skupština AP KiM, čiji su odbornici izabrani po zakonima Srbije i ne priznaju Briselski sporazum, poštu žrtvama 17. marta odaće ispred spomenika "Beli anđeo" kod mosta u Mitrovici.
U okviru tradicionalne slikarske manifestacije "Da se ne zaboravi" u Svetosavskom domu na Vračaru u Beogradu večeras se otvara izložba Galerije fresaka Narodnog muzeja "Srbija zemlja fresaka", posvećena Crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu - jednoj od žrtava pogroma.
Povod za nasilja na KiM 2004. bilo je davljenje albanske dece iz sela Čabra u reci Ibar, za koje su kosovski i pojedini zapadni mediji lažno optužili Srbe. Kasnije tvrdnje zapadnih medija da su plan za pogrom unapred znale obaveštajne službe pojedinih zapadnih država koje imaju vojnike u sastavu Kfora, pre svih Nemačka, zvanično nisu razjašnjene. Prema podacima KPS, u krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nikada nije sprovedena. Euleks je još pre nekoliko godina odustao od većine predmeta u vezi sa martovskim događajima iz 2004.
Glavna politička posledica martovskog pogroma bila je odustajanje međunarodne zajednice od tadašnjeg modela rešavanja kosovskog pitanja "standardi pre statusa", koji je zamenjen formulom "status pa standardi". Usledili su neuspeli pregovori Beograda i Prištine pod okriljem UN - Beograd je odbio plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, a potom i samoproglašenje kosovske nezavisnosti. Posle pada vlade DSS i DS na kosovskom pitanju, Beograd je najpre dopustio razmeštanje Euleksa na KiM, prihvatio tehnički dijalog pod patronatom EU, što je vlada SNS i SPS 2012. unapredila u politički dijalog, krunisan Briselskim sporazumom, za koji aktuelna vlast u Srbiji tvrdi da je politički, a ne pravni dokument. Zbog pristupnih pregovora sa EU Beograd se obavezao da u budućnosti potpiše i pravno obavezujući sporazum sa Prištinom.
Dubok trag
Martovski pogrom ostavio je dubok trag i u SPC, ne samo zbog stradanja bogomolja, nego i zbog spora koji je izbio u Crkvi oko načina njihove obnove. Višegodišnje neslaganje oko ovog pitanja u crkvenom vrhu 2010. završilo se smenom, proterivanjem sa KiM i raščinjenjem vladike Artemija, što je za posledicu imalo odlazak dela monaštva iz ove najugroženije eparhije SPC.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
