Izvor: Akter, 04.Jun.2015, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali broj raseljenih našao pravdu na Kosovu
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da postoji nezadovoljstvo jer je mali broj interno raseljenih lica sa Kosova kojima je potpuno ili delimično uništena imovina ili su im kršena druga prava našao pravdu pred pravosuđem u pokrajini.
Đurić je istakao da međunarodna zajednica ne sme da dozvoli da se pred njenim očima odvija proces "legalizacije otimanja imovine" na teritoriji Kosova.
"Statistika je tu neumoljiva. Interno raseljana >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << lica sa Kosova i Meohije prijavila su da im je potpuno ili delimično uništo više od 34.000 stambenih objekata. Međutim, zbog nezaintresovanosti i povremene opstrukcije privremenih institucija nije uspostavljen delotvoran sistem pune kompenzacije oštećenih", rekao je Đurić.
"Naprotiv na Kosovu i Meohiji se i dalje nekažnjeno nastavlja uništavanje imovine Srba, a i drugih nealbanaca. Doduše, na nivou incidenata. Ali čak ni taka vrsta aktivnosti nije zaustavljena", rekao je Đurić u Beogradu na otvaranju okruglog stola "Zaštita prava izbeglica i raseljenih lica u mestima prethodnog boravka".
Đurić je na skupu povodom završetka projekta "Podrška sprovođenju strategije za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike - pravna pomoć" rekao da se "paralegalnim postupcima pred kosovskim pravosuđem opstruira povraćaj nezakonito oduzete imovine i legalizuje "otimačina".
"Ostaje nam nada da će se snažnijim pritiskom međunarodne zajednice i promenom politike u Prištini, ali i stupanjem na funkciju srpskih sudija i tužilaca u kosovskometohijskom pravosuđu stvoriti uslovi da se prema najvišim evropskim standardima zadovolje prava interno raseljnih na imovinu i adekvatno stanovanje, a time stvore i minimalni preduslovi za njihov povratak", naveo je Đurić.
Direktor Kancelarije za Kosovo je kazao da se masovna pojava otimanja i uništavanja imovine može oceniti kao "kampanja" čiji je cilj stvaranje monoetničkih sredina u kojima nema mesta za nealbance.
Đurić je rekao da međunarodna zajednica ne sme da dozvoli da se pred njenim očima odvija proces "legalizacije otimanja imovine" na teritoriji Kosova.
"Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, budući da se odvija paralelno sa procesom evrointegracija, mora da među većinske žitelje Kosova i Metohije poseje i nešto evropskih vrednosti, kao što su multikulturalnost, tolerancija i inkluzija. Srbija će u tome biti iskren saveznik i međunarodnoj zajednici, ali i privremenim institucijama u Prištini", naveo je on.
Đurić je objasnio da je pravna pomoć u okviru projekata pružena u 5.587 predmeta.
"Do kraja je zatvoreno 1.856 predmeta, dok je ostao otvoren 3.731 predmet. Zbog toga izražavam nadu da će međunarodni donatori uvideti značaj daljeg finansiranja pravne pomoći najvećim žrtvama nedovoljno efkasnog procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine", rekao je Đurić.
On je rekao da je pomoć pružana u predmetima koji se odnose na nadoknadu štete za uništenu imovinu, povraćaj uzurpirane imovine, protivpravno zauzimanje nepokretnosti, privatizaciju društvenih preduzeća prilikom koje radnicama srpskih preduzeća nije iplaćena nikakva nadoknada.
Đurć je rekao da iskustvo BiH pokazuje da oštečeni mogu da dobiju bar materijalnu odštetu.
Komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je da u Prištini danas živi 26 Srba, u poređenju sa nekadašnjih 42.000, a da u Prizrenu gde je bilo oko 20.000 Srba, danas živi tridesetak.
"Mereno brojem održivih povrataka i visinom sredstava koje je mđunarodna zajednica opredelila za tu svrhu ovo je najskuplji i najneuspešniji povratak u svetu", rekao je Cucić i dodao da je Srbija dala sve od sebe da normalizuje odnose sa Prištinom.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je danas da je projekat pružanja pravne pomoći EU poržala sa 2,3 miliona evra i podsetio da EU nudi besplatnu pravnu pomoć izbeglim i interno raseljenim od 2008. godine.
Devenport je rekao da besplatna pravna pomoć znači angažovanje pravnika koji svakodnevno pomažu izbeglim i raseljenim licima u rešavanju imovinsko-pavnih poslova i zastupaju ih pred sudovima na svim nivoima.
On je ocenio da je takav vid pomoći vrlo značajan i da će EU zbog toga u drugoj polovini godine pokrenuti još jedan takav projekat.
O svom iskustvu govorila je Dragana Jovanović koja je uz pomoć projekta pravne pomoći dobila postupak pred Ustavnim sudom Kosova i nakon 14 godina uspela da vrati svoju imovinu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
