Izvor: Politika, 10.Nov.2013, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majko, od sutra neima boga
Srpska vlada upotrebljava sve svoje prosvetiteljske talente, ubeđivanja pa i pretnje, ni bi li Srbima sa severa Kosova objasnila šta im je činiti na ponovljenim izborima ili u drugom krugu.
Bez obzira na prošlonedeljne incidente, provokacije i sabotaže, i dalje ne vidim zašto bi situacija bila dramatična. Prvo, aprilski sporazum Beograda i Prištine, koji Srbiji i Kosovu otvara trasu ka Briselu, uopšte nije ugrožen. Drugo, ukoliko srpska Kosovska Mitrovica dobije gradonačelnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Albanca onda je to njihov izbor.
Ovi lokalni izbori, koji su izazvali globalnu pažnju, razotkrili su da u politici često važe neki zakoni prirodnih nauka. Recimo, da je vreme potrebno za nastanak nekog fenomena obično jednako vremenu njegovog nestanka.
Pokazalo se da je Vladi bilo mnogo lakše da radikalno izmeni politiku prema Kosovu nego što Srbi iznad Ibar vode mogu da je prate. Samo naivni su mogli da pomisle da je gotovo preko noći moguće promeniti svest ljudi kojima su barem deceniju pre toga u glavu utiskivane poruke potpuno oprečnog sadržaja.
Ne izlazite na izbore. Nema trgovine kolevkom Srpstva. Nema prodaje najsvetije srpske teritorije. Nema izdaje srpskog Jerusalima. Ne učestvujte na donatorskim konferencijama. Postavljajte balvane.
Srbi su slušali političare na vlasti. Nisu izlazili na birališta, nisu uzimali „prljavi novac” Zapada. Podizali su barikade. Bili su hvaljeni čak i onda kada se znalo da su neki od njih umešani u sumnjive aktivnosti koje su od severa Kosova stvorile Zonu slobodnog kriminala. Dok su Čuvari kolevke uzdizani u nebesa, prokazivana je politička i društvena manjina koja je zagovarala ono što danas želi zvanični Beograd.
Potom je usledio kopernikanski obrt. Ali, ako je u glavama naših političara danas jasno šta hoće i kako misle da razmrse kosovski čvor, mnogim Srbima sa severa nije. Oni su u stanju konfuzije. Između dve vatre.
S jedne strane je aktuelna vlast koja potrebu za normalizacijom odnosa Beograda i Prištine objašnjava, za nju agituje, pritiska, priprećuje. Poziva Srbe da glasaju jer je konačno shvatila da je to jedan od načina opstanka Srba na KiM.
S druge strane su arhivski ostaci doskorašnje politike. Nacionalisti koji sada štite ono što su do juče branili oni koji ih sada žestoko napadaju. To je njihovo pravo. DSS, potpomognut starim obaveštajnim strukturama i interesima kriminogenih grupa, Dveri, Srpska pravoslavna crkva, svi oni imaju i imaće podršku jednog dela biračkog tela.
U demokratiji imaju prava do pozivaju Srbe na bojkot u novom pokušaju da spreče otcepljenje Kosova koje je do sada priznalo 106 država sveta. Reč je o aktu izdaje srpskog nacionalnog interesa, zloslutno opominje prof. Slobodan Samardžić. Vladika Amfilohije biblijsku Sodomu i Gomoru koristi u drugim prilikama, ali nije manje otrovan.
Koliko do juče hvaljene patriotske pokliče stvorile su snage koje bi vlast danas da gumicom otpiše kao šačicu ekstremista. Da, deo njih jesu radikalni nacionalisti, militanti i profesionalne patriote koje godinama umešno naplaćuju svoju „uzvišenu misiju”.
Vječnaja pamjat, uzvikuju jurišnici nebeskog Srpstva, upadajući na biračka mesta, uništavajući glasačke kutije, preteći svakome. E, to više nije demokratija.
Kako da Srbi ne budu u konfuziji? Zbunjuje ih i patrijarh koji ih prvo pozove da glasaju, a onda kaže da je njegov izbor da radije ostane van Evrope sa svojim Kosovom.
Vlast u Beogradu već se bolno suočila sa Srbima koji su u Mitrovici spremni da lome i pale. Pri tom u ponovljenim izborima računa na birače koji su bili zastrašeni pretnjama. A šta će biti s „biračima u konfuziji” kojima i bez pretnji nije jasno šta se događa? Koji imaju pravo da ne razumeju istorijski trenutak sopstvene sudbine?
Upinjanjem da im po svaku cenu, brzo razjasni svoj Veliki zaokret, Vlada me sada podseća na Nikoletinu Bursaća kada, sprovodeći komunističku direktivu pred kraj drugog rata, kaže: „Majko, od sutra neima boga”.
Ivica Dačić nije ništa manje direktivno jasan kada građanima severne Mitrovice poručuje da će, ukoliko ne izađu na ponovljene izbore i drugi krug, od sutra imati gradonačelnika Albanca.
Albanac kao strašilo, najava sukoba. Argument pokušavam da razumem sa stanovišta potpunog razdvajanja ionako podeljenog grada, ali nikako se ne uklapa u viziju međuetničke normalizacije.
Zvuči, blagorečeno, neoprezno. Kako bismo mi reagovali da neki kosovski političar Albancima zapreti: „Ako me ne poslušate, imaćete Srbina za gradonačelnika”?
I još poručuje Dačić severnim kosovskim Srbima, istima kojima je Beograd slao svu moralnu podršku i novac da opstaju na liniji mosta prema Albancima, da više ne mogu da se nadaju da se milioni ljudi Srbije žrtvuju zbog toga što imaju „jedan nepromišljen stav”.
„Niko ne može očekivati da se sedam miliona žrtvuje za 20.000.” Taj stepen rastrežnjenja dugo sam čekao. Odavno sam se protivio tome da Srbija bude talac.
Ali, koliko je to izvodljivo u situaciji kada se Srbi ponovo međusobno svađaju, barem na dva fronta? Na prvom se država Srbija bori protiv pomenutog Fronta otpora. Na drugom favorizovana Srpska lista čini sve da utuče rivalske partije „Tačijevih Srba”.
Nisam uveren da u tako rovitoj situaciji treba koristiti haubičku artiljeriju. Ona je nesumnjivo potrebna da se energično spreče nove izborne diverzije, ali neće pomoći da se severnim Srbima između dva izborna kruga utuvi u glavu da moraju da glasaju.
Šta ako oni brzo ne napuste nacionalnu ortodoskiju ili konfuznu apatiju? Osuđeni su da ostanu na sprudu. Sve s gradonačelnikom Albancem. Ni takav rasplet nije tragedija.
Biće još izbora za Srbe severno od Ibra. Ako im bude loše, imaće dovoljno vremena da dobro razmisle ko im je ukrao nekoliko godina. Neka se zapitaju ko im je bio kriv. Neka se sete šta im sada poručuju Koštunica i Crkva.
Ne deluje ni da će kosovski izbori na bilo koji način doprineti da Srbija bude ponovno uslovljena ili da joj ponovo bude odložen pristup EU.
Ne mislim da je Briselski sporazum ugrožen. Neće biti „katastrofalnih posledica” na koje upozorava premijer. Atmosfera je dramatično promenjena. Da su se incidenti poput onih u Kosovskoj Mitrovici dogodili pre nekoliko godina, ne sumnjam da bi srpska strana bila zasuta kritikama.
Danas su i SAD i EU više nego spremni da pređu preko incidenata. I Beograd i Priština i Brisel žele da aprilski sporazum ne propadne. Ne da ne žele, već EU to ne dopušta. „Neuspeh nije opcija”, kaže mi zapadni diplomata.
Zato baronesa Ešton posle nedavnog susreta hvali i Dačića i Tačija koji su ponovo potvrdili preuzete obaveze. Zato su izbori na Kosovu, uprkos incidentima, ocenjeni od strane svih učesnika kao uspešni.
Jedino će trebati vremena da se Srbi na severu Kosova naviknu da Zapad hvali spremnost Beograda da se oslobodi bukagija koje mu najviše otežavaju pristup EU.
Moraće još vode da protekne Ibrom pre nego što istinski shvate da je prava izdaja srpskog nacionalnog interesa bilo decenijsko ćutanje i nespremnost da se stvarnosti pogleda u oči.
Boško Jakšić
objavljeno: 10.11.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
