Izvor: RTS, 25.Nov.2016, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lunaček: ZSO ne može da ima izvršna ovlašćenja
Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček istakla je u Beču da kosovska strana treba da primeni dogovor o Zajednici srpskih opština (ZSO), ali i da to telo ne može da ima izvršna ovlašćenja.
"ZSO je telo lokalne zajednice i treba da se bavi lokalnim temama, a ne može da ima državne nadležnosti. To stoji i u dogovoru. U Srbiji postoje težnje da ZSO ima izvršni mandat, što >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je nemoguće", poručila je Lunačekova na diskusiji "Prijatelja Kosova".
U dijalogu Beograda i Prištine napravljen je napredak, ali je on i dalje suviše mali i mora biti brži, ocenila je Lunačekova.
Potpredsednica Evropskog parlamenta naglasila je da je dobro što je dijalog Beograda i Prištine uspostavljen, jer je jedan od osnovnih principa procesa širenja, kao i EU dobrosusedski odnosi.
Dobrosusedske odnose treba da imaju i države Zapadnog Balkana, konstatovala je Lunačekova, dodajući da je bitno da se nastavi dijalog, koji šefica evropske diplomatije Federika Mogerini shvata veoma ozbiljno.
Lunačekova je rekla da ima utisak da Srpska lista, koja je sada deo kosovske vlade, neguje tešnje veze sa Beogradom nego što su raniji srpski članovi prištinske vlade imali. To, prema njenim rečima, pravi problem.
Kao primer je navela da je nedavno jedan član kosovske skupštine preko Beograda, umesto preko Ambasade Kosova u Briselu, pokušao da uspostavi kontakt sa njom, što se mora promeniti.
U novoj kosovskoj vladi, kako konstatuje, postoji veća spremnost prilaženja Srbima, što je veoma bitno.
"Španci zabrinuti"
Osvrnula se i na problem zemalja članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, dodajući da je najtvrđa u tome Španija.
"Činjenica da još pet zemalja nije priznalo Kosovo jeste nešto što me nervira i što je apsurdno. Kada sa Špancima razgovaram oni meni kažu da su zabrinuti da bi način na koji se Kosovo otcepilo od Srbije mogao da se odrazi i na Kataloniju. Međutim, nijedna demokratska vlada od Franka u Španiji nije radila Kataloncima ono što je Slobodan Milošević radio Albancima na Kosovu", naglasila je Lunačekova.
Španci su, prema njenim rečima, bili ti koji su se mesecima bavili svakim detaljom teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, iako u EU postoji više problema nego što je spor oko toga da li u tekstu stoji država ili nacija i slično.
Kada je reč o ostale četiri zemlje, posebno o Slovačkoj i Grčkoj, Lunačekova je rekla da one imaju "interesantan stav", jer imaju ambasade u Prištini, izdaju šengenske vize u kosovske pasoše, a ujedno postoji i razmena poslanika i ministara.
Ukazala je da je 111 zemalja članica UN priznalo Kosovo, a da je za članstvo potrebna preporuka Saveta bezbednosti što je teško zbog Kine i Rusije.
"Bilo je pokušaja preko Uneska da se uđe. Mislim da su Kosovari previše verovali da će oni koji su priznali nezavisnost glasati za prijem, a da neće popustiti diplomatskim pritiscima. Međutim, Srbija ima veoma snažnu diplomatsku službu. Ukoliko se bude preduzeo novi pokušaj, na primer za članstvo u Savet Evrope, on treba da bude dobro isplaniran", kaže Lunačekova.
"Ratifikovati sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom"
Kada je reč o viznoj liberalizaciji, podsetila je da je Kosovo ispunilo 95 od 97 uslova, među kojima je zahtev za više presuda za korupciju i organizovani kriminal, kao i sporazum o demarkaciji sa Kosovom.
"Sporazum o demarkaciji je unet kao uslov od 2011. godine nakon spora Hrvatske i Slovenije, što nije rešeno ni do danas. Tada su u Evropskoj komisiji rekli da se granični sporovi moraju rešiti ranije", objasnila je Lunačekova.
Mislilo se, kako je dodala, da će demarkacija sa Crnom Gorom bili laka zato što je Podgorica priznala nezavisnost, ali je od toga nastao unutrašnjo-politički problem na Kosovu.
S tim u vezi je apelovala na kosovske političare da ratifikuju sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, jer ako to ne učine biće nemoguće dobiti viznu liberalizaciju, posebno imajući u vidu situaciju sa izbeglicama i Bregzitom sa kojom je suočena Unija.
Odgovarajući na pitanje da li međunarodna zajednica može izvršiti pritisak na srpske i kosovske vlasti, Lunačekova je istakla da se međunarodni uticaj treba smanjiti kako bi vlasti preuzele odgovornost i izbeglo da se odgovornost prebaci na druge.
Kosovski ambasador u Austriji Sami Ukeli podvukao je da je Kosovo "mlada država" kojoj je potrebno više pomoći nego bilo kojoj drugog zemlji regiona, te da je situacija postala komplikovanija posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD.
Poslanik Narodne partije Austrije u Skupštini pokrajine Donja Austrija i predsednik Austrijsko-kosovskog društva Lukas Mandl istakao je da bi trebalo osigurati da Srbija u EU može da uđe tek po priznavanju nezavisnosti Kosova.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
