Izvor: Politika, 14.Mar.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi Srbije u srcu Sarasote
U malenom gradu na zapadnoj obali Floride, hiljadama kilometara daleko od Beograda, dobrota i lepota ljudi Srbije ponovo bivaju pomenute
„Politika” je nedavno (18. februara) objavila dirljivu priču „Neprolazna ljubav Nikole Tejlora”. Nikola (Robert) se zaljubio u Srpkinju Katarinu, promenio veru, venčao se, osnovao porodicu i skoro ceo životni vek porodica je provela u SAD. Ali porodica se vraća u Srbiju 1997, jer je Nikola shvatio koliko je za njegovu suprugu bolno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da iz daljine posmatra događaje u svojoj otadžbini. Tokom bombardovanja 1999. Nikola je nosio pomoć „našim zbegovima na Kosovu”. Umro je krajem 2013. i sahranjen u Sarasoti na Floridi, na vojničkom groblju, a porodica se nada da će njegove ostatke uspeti da prenese u Čačak kako bi večno počivao sa svojom Katarinom.
U martu 2014, u istoj Sarasoti, malenom gradu na zapadnoj obali Floride, hiljadama kilometara daleko od Beograda, dobrota i lepota ljudi Srbije ponovo bivaju pomenute uz osmeh i duboki naklon zahvalnosti dvoje Amerikanaca, koje razdvajaju decenije životnog iskustva, ali koje spaja spoznaja smisla ljudskog postojanja: prijateljstvo i pomoć čoveku u nevolji.
Početkom ovog meseca, u Sarasoti je održana neobična konferencija koja promoviše kreativnost u nastavi, na poslu, u životu. Okupili su se stručnjaci iz raznih delova SAD. U toku tri dana razmenjene su zanimljive i dragocene ideje a na kraju konferencije organizovana je oproštajna večera. U opuštenoj atmosferi upoznala sam dve zanimljive osobe. Jedna je u kasnim šezdesetim, druga u srednjim tridesetim.
Razgovaram sa Robertom (kakve li slučajnosti!), koji je obišao veći deo sveta i promenio nekoliko karijera. Pričam mu o Srbiji i Beogradu... Robert me tada prekide: „Da nije bilo Beograda, ja više ne bih bio živ!” Robert je 1977. boravio u Egiptu i odatle je preko Grčke došao vozom do Beograda. Sišavši s voza osetio je da se ne oseća dobro. Uspeo je da dođe do taksija koji ga je odveo do hotela „Moskva”. Uzeo je sobu i otišao da se odmori. Pošto se istuširao primetio je da mu nije dobro. Silazi do recepcije i moli mladog recepcionera da pozove doktora. Odlazi u svoju sobu i za manje od pola sata dolazi hitna pomoć i odvodi ga u bolnicu. Mlada lekarka bila je sa njim sve vreme. Uspeli su da ga spasu. Robert je u Egiptu dobio koleru! Da je došao samo sat kasnije, Robert i ja ne bismo imali prilike da se sretnemo i upoznamo! Bio je u bolnici nedelju dana. Kada je hteo da plati račun, ostao je začuđen do današnjeg dana: kako je moguće da je sve to koštalo manje od kutije vitamina! Kaže mi da se mora vratiti u Beograd koji mu je podario drugi život!
Neki minut kasnije, vidim jednu mladu ženu koja me na neki čudan način podseća na moju drugaricu Lelu. Pričamo neverovatno lako kao da se dugo poznajemo. I njoj kažem da sam iz Beograda. Njeno lice, celo njeno postojanje širi se u prelepi osmeh: „Znala sam da si iz Srbije! Moja najbolja drugarica Aleksandra ( njeno ime izgovara baš onako po naški) je iz Srbije. Imala sam priliku da 16 godina živim u Beču gde sam upoznala Aleksandru sa kojom sam stalno na skajpu.” A onda još jednom: „Ona je moja najbolja drugarica!”
I tako, hiljadama kilometara od Srbije – o Srbiji! Ljudi Srbije i Srbija žive u srcima i sećanjima Amerikanaca.
Profesorka međunarodne ekonomije na univerzitetu na Floridi
Gordana Pešaković
objavljeno: 14.03.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
