Izvor: B92, 24.Dec.2011, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lihtova: Srbija ne stoji u mestu
Beograd -- Srbija ne stoji u mestu već polako ide unapred i zato ima mesta za optimizam i nadu da će biti bolje, kaže predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.
Ona dodaje da su najveći problemi naše države su prvenstveno ekonomske prirode.
U intervjuu Tanjugu ona je konstatovala da je Srbija mnogo postigla, posebno kada se ima u vidu da je sve rađeno u vrlo kompleksnim okolnostima kakve su, između ostalih, proglašenje nezavisnosti Kosova i ubistvo premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Zorana Đinđića.
"Sve to je Srbiju u ogromnoj meri opteretilo i kad gledam šta je učinjeno, mislim da je učinjeno mnogo, ali i da je moglo da se učini znatno više", kazala je Lihtova, koja je i predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova.
Ona je ocenila da je trenutno stanje u Srbiji, kao i u većem delu sveta, ekonomski veoma teško, ali su zemlje "periferije", u koje spada i naša država, u prvom naletu krize krajem 2008. i 2009. godine, bile manje pogođene od razvijenog sveta.
Periferija, podvukla je Lihtova, međutim, uvek strada više i to stradanje traje duže.
Srbija, osim što je zemlja periferije, strada više i zato što je siromašna, nije deo velikih svetskih integracija i Evropske unije, pa je više izložena kolebanjima i teže podnosi manjak investicija, nego slično razvijene zemlje koje su nove članice EU i od nje dobijaju veliku pomoć.
"Dobijamo i mi (pomoć), ali ona je desetostruko manja nego da smo u ovom trenutku članica Evropske unije. Ne govorim da li smo ili nismo kandidati, nego da smo članica EU mi bismo bili u mnogo lakšoj situaciji nego što smo danas", rekla je Lihtova.
Ona je ukazala i na druge političke i ekonomske probleme, kao i na teškoće u kulturi i obrazovanju, što su mnogo značajnije oblasti nego što na prvi pogled deluju.
Za građane su, kako smatra Lihtova, ipak najveći problemi velika nezaposlenost, ekonomske teškoće, težak život i nejasna perspektiva.
"Građani mogu da se odriču jedno vreme, ako im je jasno da će sutra, za godinu ili dve biti bolje. Ako u to nisu sigurni, onda počinje da vlada neka vrsta dugotrajne frustracije, a možda i kolektivne psihoze", navela je Lihtova i dodala da građanima dodatno nesigurnost stvara činejica da proces evropskih integracija ide jako sporo.
Evropske integracije, dodala je, ne donose trenutnu dobit, ali čine zemlju stabilnijom, sigurnijom, zanimljivijom za ozbiljne investitore i nude više sigurnosti i pravde, kao i čvršći pravni poredak.
Poslednjih godina Srbija je, ipak, veoma mnogo postigla i najlakše je reći da je sve isto ili gore nego pre, primetila je Lihtova dodajući da se previše priča o trenutnim odnosima na političkoj sceni, a premalo o onome od čega zavisi budućnost.
A budućnost Srbije, kako je ocenila, zavisi od toga koliko će uspešno ona biti deo širih integracija i da li će iznad nje biti politički, ekonomski i bezbednosni kišobran EU, a možda jednog dana i NATO-a.
Ako Srbija ne bude pod bezbednosnim kišobranom, prvenstveno EU, onda je prepuštena sama sebi, ukazala je Lihtova i dodala da je naša zemlja previše mala i slaba da bi se sama borila protiv opasnosti koje prete savremenom svetu.
Pohvalno je i što se više nego ranije prepoznaju slučajevi kršenja ljudskih prava, diskriminacija, potreba da se na sistemski način pomogne manjinama i ugroženima, rekla je Lihtova.
Bolja situacija u zemlji bi, prema njenim rečima, mogla da se postigne koncentracijom pameti, angažmanom svih i jačanjem političke elite, političke volje i institucija.
Odgovorni za napredak Srbije, kao i za njeno nazadovanje su, navela je Lihtova, prvenstveno građani, bez čije inovativnosti i preduzetništva Srbija ne bi mogla da napreduje, ali i država, političke elite i mediji imaju svoj deo odgovornosti.
"Razvoj Srbije će se sve više razumeti kao apsolutni imperativ, jer nema ni demokratije ni političkog pluralizma i institucija bez razvoja ekonomije", podvukla je Lihtova i izrazila nadu da će taj razvoj podrazumevati i brigu o čovekovoj okolini i klimatskim promenama.
Neophodni su i razvoj političke kulture svih građana i politički aktivizam, jer se, kako smatra, samo tako zaista možemo očekivati da se društvo razvija brže nego do sada.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
