Izvor: Press, 17.Avg.2018, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LOME SE KOPLJA ZBOG KOSOVA Šta su o budućnosti srpske pokrajine rekli SVETSKI MOĆNICI
Finalna faza pregovora Beograda i Prištine o budućnosti južne srpske pokrajine je u toku, a vodeći srpski i kosovski zvaničnici, ali i međunarodna zajednica i političari, prethodnih dana govorili su o razgraničenju Srba i kosovskih Albanaca, korekciji granica, pa i podeli KiM. Stavovi su različiti i neusaglašeni, što sve sugeriše da niko i dalje zapravo ne zna kako će se i kada priča o Kosovu završiti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press <<
Foto:Blic
Ipak, karte se polako otvaraju karte i aktivnosti svih strana uključenih u dijalog usmerene su ka traženju podrške za kompromisno rešenje kosovskog pitanja. Dva modela, moguće vrlo slična, isplivala su na površinu, a čulo se i šta nikako neće smeti da se desi.
Šta su rekli lideri svetskih sila, od čijeg stava umnogome zavisi budućnost Kosova, a šta predstavnici dve strane u dijalogu?
Merkel: Nema promena granica
Jedna od najvažnijih poruka stigla je iz najmoćnije članice EU, Nemačke, i to u formi "hladnog tuša" u trenutku kada se uveliko pričalo o razgraničenju Srba i Albanaca, korekciji granica, i različitim formama podele.
Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je, naime, da promene granica na Balkanu nema, a onda i nadovezala da "izgleda mora svaki put to isto da ponavalja".
Foto: Clemens Bilan / EPA;
Angela Merkel
Kako je kazala, i dalje postoji "evropska perspektiva" za sve države Zapadnog Balkana.
Na ovaj način, Merkelova je praktično jasno stavila do znanja šta je stav i Nemačke, koji, doduše, nije ništa novo.
SAD: Vreme za kreativno rešenje
Nove su, međutim, poruke koje su stigle sa adrese Sajedninjenih američkih država. Zvanično, oni su najavili da će se o sporazumu Beograda i Prištine Vašington izjasniti kada ga bude video, ali poruka koja u poslednje vreme "provejava" je da je rešenje potrebno, i da će o njemu morati da se saglase obe strane.
Foto: Facebook
Donald Tramp
Američka ambasada u Beogradu je pre nekoliko dana poručila da je vreme da uključeni u pregovore o konačnom statusu Kosova budu kreativni i fleksibilni, kao i da strane u pregovoru "moraju da predlože rešenje koje neće doći sa strane".
Na pitanje "Blica", da li je američka administracija promenila svoj stav o konačnom rešenju statusa Kosova, u ambasadi SAD između ostalog kažu da su SAD spremne da saslušaju i pomognu uključenima u pregovore da nađu međusobno dogovoreni sporazum.
Rusija: Poštujemo odluku Srbije
S treće strane, Rusija, koja je zbog moći veta i globalne pozicije, takođe važan igrač, tradicionalno je na strani Srbije.
- Rusija se zalaže za doslednost i suverenitet srpske teritorije, ali ćemo poštovati sve odluke koje Srbija donese u vezi sa Kosovom - rekla je pre nekoliko dana portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Foto: Michael Klimentyev / EPA;
Vladimir Putin
Ona je kazala da Rusija poštuje međunarodno pravo i dogovore, "ali oni u jednom trenutku kao da postanu samo parče papira".
- Zato je potrebno ostati dosledan u stavu koji promovišete. Pre svega mislim na ruski stav po pitanju Kosova. On se nije menjao i ljudi u Srbiji to znaju, ne priznajemo nezavisnost Kosova - navela je ona.
NR Kina: Kosovo je Srbija
Svoj stav iznela je i Kina. Ambasador Kine u Beogradu Li Mačang rekao je da je Kosovo za Peking Srbija i da će tako ostati. Kako je kazao, Kina kao stalni član Saveta bezbednosti ne priznaje Kosovo.
Si Đinping
- To znači da mi smtramo da je to Srbija. Pitanje Kosova treba rešavati na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti i u skladu sa važnim međunarodnim dokumenta. Podržavamo razgovore Beograda i Prištine, kako bi se taj problem rešio - rekao je Mančang.
Francuska: Pomoć
Eksplicitan stav Francuske kada je rešenje "kosovskog čvora" u pitanju nije u skorije vreme izgovoren javno, ali ono što jeste činjenica, jeste da je Francuska priznala kosovsku nezavisnost.
Foto: EPA / RAS Srbija
Emanuel Makron
Takođe, Francuska je u nekoliko navrata ponovila da podržava evropski put Srbije i da će joj u tome pomagati, ali i ona, kao i većina ostalih članica EU želi rešavanje unutrašnjih pitanja, pa i kosovsko, pre priključenja Srbije Uniji.
Tači: Na Preševska dolina, Srbima ni autonomija
Većina ovih poruku, usledila je upravo nakon pominjanja termina razgraničenje, korekcija granica i podela, koje su sve bile deo poruka lidera u Beogradu i Prištini.
Ispostavilo se, međutim, da su to zapravo termini o kojima se puno priča, a malo govori. I dalje je nejasno šta oni zapravo znače, kada se pretoče u relnost u kojoj Srbi i Albanci žive.
Korekcija granica je, na primer, izraz koji koristi kosovski predsednik Hašim Tači. On, navodi da ta "korekcija" praktično predviđa "potpuno pripajanje Preševa, Medveđa i Bujanovca Kosovu". Istovremeno, Tači odbacuje razmenu teritorija, podelu i autonomiju za Srbe. Povrh svega, i ne pominje drugu stranu priče, a to je pitanje severa Kosova, što je u javnosti protumačeno kao strategija i prećutkivanje drugog dela rešenja.
Foto: Vassil Donev / EPA;
Hašim Tači
Upućeni smatraju da je reč o maksimalističkom predlogu, koji pre svega služi za zauzimanje pozicije u daljem dijalogu.
Haradinaj: Granice se postavljaju samo ratom
Tačijev koalicioni partner i kosovski premijer Ramuš Haradinaj ovaj predlog za sada ne prihvata, bar ne javno. On je rekao da se protivi podeli Kosova ili "korekciji granica" sa Srbijom.
Foto: Đ. Kojadinović, Đorđe Kojadinović / RAS Srbija
Ramuš Haradinaj
- Granice se postavljaju ratom, samo će ih rat promeniti. Svi Albanci bi voleli da se Preševo pripoji Kosovu, ali znate da su granice postavljene ulaskom NATO, deset hiljada ljudi je poginulo zbog tih granica, ne možete se igrati sa granicama - naveo je Haradinaj.
Vučić: Razgraničenje sa Albancima je politika koju predstavljam
U Srbiji se najviši državni zvaničnici vrlo oprezno izjašnjavaju kako vide rešenje kosovskog problema. Ipak, nakon što je Tači objavio predlog o "korekciji granica", svoju ideju izneo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je rekao da se zalaže za razgraničenje sa Albancima, kao i da je to politika koju on predstavlja. Vučić, međutim, nije konkretno objasnio šta "razgraničenje" podrazumeva, jer bi, kako je rekao, "otvaranje karata ugrozilo poziciju Srbije".
- Kada ne znamo šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba i nereda, ali videćemo, za tango je potrebno dvoje - naveo je predsednik Srbije i dodao da kada bude blizu potencijalnog rešenja, jasno će ga reći građanima Srbije.
Foto: Sava Radovanović / Tanjug
Aleksandar Vučić
On je kratko prokomentarisao izjave Haradinaja da "nema promena granica bez rata" i Tačijeve da će "Kosovo proširiti na Preševo".
- Mi da ništa ne dobijamo, za Srbe nema ništa, a za njih dodatno proširenje granica? Čestitam samo napred. A da li će da bude... Sami znate odgovor - naveo je Vučić.
Predsednik Srbije je nešto ranije izjavio da ćemo "za 40 godina braniti Vranje, ako se ne razgraničimo sa Albancima".
Dačić: Razgraničenje na srpsko i albansko, Srbima na jugu ZSO
Koncept "razgraničenja" prvi je zapravo izneo ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji o tome govori već godinu dana. On je predložio "trajno razgraničenje na ono što je srpsko i albansko, kao i normalizaciju odnosa dve strane". Ni on nije rekao kako bi se "razgraničio sa Albancima", ali se iz njegove izjave moglo zaključiti da bi sever Kosova pripao Srbiji.
Foto: V. Lalić / RAS Srbija
Ivica Dačić
- Svima je potrebno trajno rešenje srpsko-albanskog sukoba, a do njega se može doći samo dogovorom Srba i Albanaca, gde će svako ponešto da dobije i izgubi. Zalažem se za ideju razgraničenja na ono što je srpsko i albansko, i normalizaciju naših odnosa, Zajednicu srpskih opština za Srbe na jugu, finansijsku nadoknadu za uzurpiranu privatnu i državnu imovinu - naveo je Dačić u autorskom tekstu.
On je rekao da se zalaže i za obezbeđenje srpske pravoslavne baštine, stvaranjem samostalnih manastirskih zajednica po uzoru na atoski model u Grčkoj.
Vulin: Razgraničenje sa velikom Albanijom
U okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu svoj predlog je izneo Aleksandar Vulin, ministar odbrane. On je pre dva meseca rekao da on zastupa ideju razgraničenja sa "velikom Albanijom".
- Velika Albanija se mora zaustaviti na Kosovu. Ako se to ne uradi imaćemo destabilizaciju za koju niko neće znati gde će se završiti. Mislim da je vreme da se to uradi i mislim da to svakako može da se uradi - smatra ministar odbrane.
Foto: V. Lalić / RAS Srbija
Aleksandar Vulin
On je rekao i da nikada ne bi mogao da napravi "takav dogovor o razgraničenju u kome bi bilo moguće da se Albanija i Kosovo posle toga ujedine, a da Srbi ostanu razjedinjeni".
Petrič: Kozmetička korekcija granica u okolini Bujanovca i Mitrovice
Austrijski diplomata i nekadašnji specijalni izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič smatra da u rešenju kosovskog problema treba pristati i na menjanje granica. On ne koristi nijedan od termina u opticaju - ni podelu ni razgraničenje, već terminologiju "administrativna kozmetička korekcija", a pojašnjava i zašto:
Foto: Wikipedia / screenshot
Volfgang Petrič
- Ako do toga uopšte dođe, reč je o manjim kozmetičkim korekcijama koje bi uticale na manji broj sela u okolini Bujanovca i Kosovske Mitrovice. To neće menjati etničku strukturu bilo koje države, te stoga neće biti mesta negativnim efektima. U pitanju je novi realizam Balkana... Stoga, podržimo dogovor na liniji Tači - Vučić - naveo je Petrič.
Bilt: Razmena teritorija je rizik po mir
Za razliku od njega, Karl Bilt, bivši premijer Švedske i visoki predstavnik za BiH, protivnik je bilo kakvih promena postojećih granica. Novi predlozi su, po njemu, recept za "geopolitičku nestabilnost", "otvaranje Pandorine kutije" i rizik za budućnost i mir u Bosni, Makedoniji…
Foto: M.Mitrović / RAS Srbija
Karl Bilt
- Diskretno, srpski i albanski politički lideri istražuju mogućnost da pomire svoje razlike razmenom teritorija. Ideja pomirenja podela putem razmene teritorija cirkuliše već godinama u Beogradu, ali nedavno je privukla pažnju u rukovodećim albanskim krugovima - napisao je Bilt za "Vašington post".
On je naveo da bi podela KiM ponovo otvorila debatu o budućnosti Bosne, i istakao da je "tu i još teže i opasnije pitanje Makedonije, u kojoj Albanci čini značajni deo populacije".
.jpg)
