Izvor: B92, 22.Jul.2023, 15:11
Kurtijev kraj? Opozicija u Prištini ima rešenje
Kriza u Prištini izazvana akcijama opozicije protiv Aljbina Kurtija zbog narušavanja odnosa sa saveznicima i izolacije, mogla bi u da se "prelije" na ulice.
Albanska opozicija složna je oko toga da su Kurtijevi poslednji potezi koje je vukao na severu doveli Kosovo u težak položaj, ali za sada nema "jednog glasa" oko toga kako treba doći do smene vlasti.
Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Haradinaj pozvao je ostatak opozicije, pre svih DPK i DSK da, "ako su iskrene u svom stavu da ovu vlast treba zaustaviti po svaku cenu jer uništava Kosovo, onda treba da prihvate predlog Alijanse da se Kurtiju i njegovoj vladi izglasa nepoverenje.
Veterani OVK protestovali su prošle nedelje zbog toga što su izuzeti iz Zakona o minimalnoj zaradi, takođe tražeći da Kurti ode i najavljujući seriju demonstracija ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune.
Ovi protesti, smatra profesor Univerziteta u Novom Sadu Rastislav Stojsavljević, nisu slučajni i mogli bi da budu uvod o ozbiljan unutrašnji pritisak sa kojim bi Kurti mogao da se suoči narednih nedelja. On ne isključuje mogućnost ni da su oni sinhronizovani sa pritiscima koji stižu spolja, a zbog nekooperativnosti Kurtija da ispuni zahteve SAD i EU za deeskalaciju na severu.
"Nekooperativnost Prištine u dijalogu sa Beogradom po prvi put je u ovoj meri zvanično prepoznata od strane zapadnih centara moći. Po prvi put su otvoreno kritični prema Kurtijevom režimu i to se sad jasno ispoljava. Prema onome što se poslednjih dana dešava u Prištini, kritike opozicije, tuča u parlamentu kada Kurtiju praktično nisu dozvolili da govori, pokazuje da postoji određena opozicija Kurtiju i da, ukoliko ne bude kooperativan, sa aspekta Zapada, može biti zamenjen", navodi Stojsavljević.
"Kurti u narednih mesec-dva još ima određeni manevarski prostor i on će to da iskoristi koliko god može. Videćemo da li će ići na nastavak povlačenja kosovske policije iu okoline opštinskih zgrada na severu, što je samo jedan trik, jer time ne želi da suštinski deeskalira situaciju već da pokaže da je kooperativan, ne prema Beogradu, nego prema Zapadu. On će taj manevarski prostor, koji je Prištini mnogo veći nego Beogradu, pokušati do jeseni, do septembra, da iskoristi, da se nametne da je i dalje lider na kojeg može da se računa. Međutim, mislim da to vreme Kurtiju polako curi i da se polako spremaju određen opozicione snage da mu zakomplikuju politički život", kaže sagovornik portala Kosovo onlajn.
Smatra da bi Kurtijevu premijersku poziciju najviše mogla da uzdrma ekonomska situacija, odnosno protesti zbog katastrofalne ekonomske situacije u kojoj se Kosovo nalazi.
"Pre svega će ga sačekati ekonomski i socijalni protesti. I Albanci i Srbi na Kosovu, kao i svuda na svetu, prvo gledaju u svoj novčanik. Na Kosovu je ekonomska situacija jako loša, pogotovo posle pandemije kovida, a krize koje Priština izaziva ta kola samo još dodatno guraju nizbrdo. Ljudi masovno odlaze sa Kosova, ono se bukvalno prazni. Sada su došle i mere EU zbog odbijanja da odustane od nasilnih akcija na severu, Kosovu su uskraćeni evropski fondovi, investitori sigurno ne gledaju blagonaklono na sve što se dešava. Dok god je Kurti bio kooperativan sa stanovišta Zapada, ovi problemi, koji su i ranije postojali, nisu se potezali. Ali, sada, kako prestaje njegova kooperativnost, svi ti nagomilani njihovi unutrašnji problemi će izaći na videlo i najverovatije će se 'preliti' na ulice u vidu protesta", ističe Stojsavljević.
Dodaje da će, međutim, svi ti protesti biti 'dozirani' od strane Zapada onoliko koliko bude bilo potrebno da se Kurti "disciplinuje".
"Ne bih tu očekivao previše, jer kao što sam rekao, još ima manevarskog prostora da odradi neke poteze koji su prihvatljivi Zapadu. Ako pređe granicu, onda svakako treba računatii na prevremene izbore. To je možda čak i opcija koja Kurtiju odgovara jer je to klasična kupovina vremena, jer onda sledi politički vakuum, tehnička vlada... Ako želi da odloži da preuzme ispunjavanje nekih obaveze koje mora po međunarodnim sporazumima i pravu, onda bi i sam Kurti mogao da pribegne vanrednim izborima kao izlaznoj strategiji. Nemam iluziju da će pristati da formira Zajednicu srpskih opština, već će kupovati vreme koliko god može da to odloži", smatra on.
Stojsavljević naglašava da je, s druge strane Kurti uložio previše političkih uloga, forsirajući nelegitimne izbore na severu sa tri odsto glasalih, slanjem policije na sever, nametanjem gradonačelnika izabranih sa po nekoliko stotina glasova.
"Mislim da njegovo teranje inata političkom Zapadu nije blef, jer zna da će sad svako povlačenje biti njegov politički minus. S druge strane, on pošto-poto pokušava da mobiliše desno biračko telo i da time pojača svoju podršku, da li ratnih veterana, onih koji i dalje imaju u glavama ono što se dešavalo 90-ih i 2008. godine, jer to mu je dobar 'politički kapital' ukoliko se bude išlo na vanredne izbore. Kurti će dizati ulog koliko god bude mogao kako bi ojačao svoje biračko telo. Kad bude podigao maksimalno ulog, a da ne može da se povuče nazad bez političke štetu, ne isključujem da će ići na izbore", objašnjava profesor.
Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu rekao je da se ne može sa sigurnošću reći da će naredni meseci biti "vrući" za kosovskog premijera Aljbina Kurtija, ali da će, u kontekstu dijaloga sa Srbijom, sigurno biti intenzivni, jer je međunarodna zajednica najavila da će više pažnje posvetiti dijalogu, kao i Briselskom i Ohridskom sporazumu.
Prema njegovim rečima, najviše što kosovska opozicija može da postigne bojkotom i najavljenim protestima, jeste da "poremeti" rad kosovskih institucija.
"Opozicija se sada aktivirala više neko ikada. Ni opozicione stranke nisu jedinstvene, ali su prilično odlučne da ovoga puta bojkotuju rad Skupštine. To je glavna prepreka, koja će koliko-toliko uticati na funkcionisanje kosovskih institucija. Opozicija je odlučila, a prevashodno Demokratska partija Kosova, da neće učestvovati ni na jednoj sednici Skupštine, da neće glasati za sporazume, a počeli su i da se povlače iz različitih komisija. To će sigurno da se odrazi na funkcionisanje aktivnosti Predsedništva Skupštine i Skupštine, kao i na rad Vlade Kosova", rekao je Baraljiu.
Dodao je da će najverovatnije u narednim mesecima biti različitih aktivnosti, ali da ne veruje da će zavladati velika kriza.
Na pitanje može li institucionalna kriza da se "prebaci na ulicu", odnosno da građani organizuju masovne proteste, Baraljiu podseća da je minimalna zarada i pored povećanja i dalje najniža na Balkanu.
"Određenih nezadovoljstava može biti, ali ne vidim da je snaga opozicije dovoljno jaka, kao ni volja glasača da se pridruže opoziciji na ozbiljnim protestima koji bi uzdrmali vladu i institucije. Ne vidim snagu opozicije da imponuje promene ili čak raspuštanje Skupštine", istakao je Baraljiu.
Prema njegovim rečima, opozicija nije dovoljno moćna i snažna da može da artikuliše proteste.
Po Baraljiuu loša ekonomska situacije je ta koja pre može da mobiliše građane na proteste.
"Ali, narod je miran, navikao je na siromaštvo i socijalne probleme. Nijedna vlada, nažalost, nije uspela da stavi na dnevni red rešavanje problema građana. Postoji do 26 sistema na Kosovu za socijalna davanja, a ne postoji jedinstveni sistem penzijskog osiguranja, kao ni sistem zdravstvenog osiguranja. Kosovo je jedino u Evropi, verovatno i u svetu, koje nema sistem penzija na osnovu zasluga, već linearni sistem. Penzije su minimalne, od 100 do 260 evra za one sa završenim fakultetom, dok se magistrature i doktorati ne plaćaju", rekao je Baraljiu.
S obzirom na to da je, kako kaže, narod navikao na loše ekonomske uslove, opozicija neće moći da ga natera na proteste koji bi doveli do značajnih promena.
"Nisam uveren da će poziv koji sprovodi opozicija na terenu uroditi uspehom, odnosno građanskom aktivnošću koja bi napravila ozbiljan pritisak u smislu poboljšanja socijalnih i ekonomskih uslova", kazao je Baraljiu.
Po pitanju Zakona o minimalnoj zaradi koji je usvojen na poslednjoj sednici Skupštine, što je dovelo do protesta veterana OVK, jer su izostavljeni od povećanja novčane naknade, Baraljiu kaže da pre svega treba utvrditi da zaista nije bilo lažnih spiskova, odnosno "lažnih veterana".
"Kao ni ranije vlade, ni aktuelna nije rekla da neće voditi račanu o pravima veterana OVK, međutim verovatno će i ova vlada kod određenih komisija i tela da ispita i raščisti pitanje da li je bilo određenih propusta i veštačkog umnožavanja broja veterana OVK. Kao drugi razlog, kosovska vlada je navela da se minimalna plata ne može uporediti sa novčanim naknadama veterana. Niko nije protiv veterana, ali vlada želi sve to da ispita do kraja", rekao je Baraljiu.
On ne sumnja da će veterani nastaviti sa protestima, jer su, kako kaže, svesni svoje moći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
