Izvor: Politika, 09.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovski uslovi za Srbiju
Ako se ispod zaključka Evropskog saveta podvuče crta, grubo proizilazi da se od Srbije zahteva da neformalno prizna Kosovo da bi joj u martu bio dodeljen status kandidata. Jer predstavljanje Kosova na međunarodnim skupovima i prihvatanje raspuštanja srpskih institucija na severu ne bi se, kažu posmatrači, moglo drugačije tumačiti do prihvatanje nezavisnosti, koju jebez uvijanjanedavno zatražio i nemački ministar inostranih poslova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gido Vestervele, rekavši da „ako Srbija ne prihvata teritorijalni integritet Kosova, to je onda kriterijum i u donošenju naših nemačkih odluka”.
Upravo zbog toga, Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj, smatra da je najveća opasnost odlaganja kandidature u tome što se prečka podiže znatno više. „Odluka se odlaže na proleće upravo zato da bi bili ispunjeni novi uslovi. Na proleće će Srbija biti mnogo mekša i podložnija pritiscima nego sada: izbori će biti blizu, a Srbija će biti pod udarom drugog talasa ekonomske krize, za koji očekujem da će u to vreme biti najjači”.
Nepodeljeno je mišljenje da će dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova biti prelomna tačka dijaloga, a način na koji će se Srbija postaviti povodom tog pitanja odrediće njen iskorak ka EU ali i budući status Kosova.
Simić kaže da će se tražiti da Srbija pristane da Kosovo nastupa pod svojim imenom, kao „republika Kosovo”, sa svojom zastavom, a da će Nemačka to obrazlagati činjenicom da je Beograd prihvatio politiku dve Nemačke, odnosno Išingerov plan. „A ne zaboravite da su Zapadna i Istočna Nemačke sedele zajedno u UN, prema tome to će tražiti i od Srbije. Model dve Nemačke je upravo to: sve sem formalnog priznanja i diplomatskih odnosa sve ostalo postoji”, kaže Simić.
I Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, smatra da je očigledna namera da se kroz pitanje regionalnog predstavljanja Kosova na mala vrata provuče i pitanje međunarodnopravnog subjektiviteta. Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je svako rešenje koje ne bi sadržalo Rezoluciju 1244. „Ukoliko to nije moguće, onda ćemo imati veliki problem jer Srbija ne može na taj način praktično da prizna Kosovo, a da nije otvoren politički dijalog o modifikaciji Ahtisarijevog plana”, kaže on.
Sudeći na osnovu zaključka Evropskog saveta, pred Srbijom su, kako ističe Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, tri uslova koja su nedvosmisleno jasna – primena dogovorenog, omogućavanje Kforu i Euleksu da obavljaju mandate i nalaženje rešenja za predstavljanje Prištine u regionalnim forumima. Ovaj poslednji zahtev, najteže će biti ispunjen, jer će biti teško naći „rešenje koje je istovremeno i simetrično i asimetrično”.
„To je pitanje koje zadire u status, rečju najstatusnije pitanje. Biće izuzetno teško, gotovo nemoguće naći neko rešenje koje se, kao kod ostalih, može tumačiti na dva načina”, kaže Varga i podseća da dogovor o prelazima jedna strana tumači kao dogovor o administrativnim prelazima, a druga tvrdi da je reč o granicama.
Na pitanje da li će se od Srbije u narednim mesecima tražiti neformalno priznanje nezavisnosti Kosova, Varga odgovara „sa našeg aspekta to je manje bitno, jer Srbija sigurno neće nijedno rešenje tumačiti na taj način”, kao što nije tumačila ni prethodno postignute sporazume.
Navodeći, takođe, da je ključni uslov za dodelu statusa kandidata postizanje dogovora oko predstavljanja Kosova na skupovima, ali i uklanjanje barikada i primena onoga što je do sada dogovoreno, uključujući integrisano upravljanje prelazima, Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže da su to, ipak, sve samo „tehnikalije”, a da je „ključ svih ključeva, više se ne smemo zavaravati, to kako će Srbija da reguliše odnose pre svega sa SAD i sa Nemačkom”.
Kad je reč o srpskim institucijama na Kosovu, jedni misle da će njihovo raspuštanje biti uslov za kandidatski status, a drugi da će takav zahtev uslediti tek posle dobijanja statusa kandidata, odnosno za datum početka pregovora.
Postoji nedoumica da li slobodno obavljanje mandata Euleksa podrazumeva, pored dela koji se odnosi na slobodu kretanja, i problem oko suda u Mitrovici. Podsećajući da se jedan deo mandata Euleksa odnosi na pravosuđe, Varga kaže da će se to verovatno ubrzo saznati, a ako tako bude, „onda će to, naravno, biti još komplikovanije”.
S druge strane, Todorić smatra da se o sudu i statusu opština na severu Kosova ne može govoriti u okviru „tehničkog” dijaloga.
Ako bi došlo do neke vrste „političkog” dijaloga, postavlja se pitanje može li se dogoditi predstavnicima Srba sa severa Kosova da moraju da sednu sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, koji je posle razgovora sa Ketrin Ešton, visokom predstavnicom EU, u Briselu izjavio da je spreman da razgovara sa Srbima sa severa.
„I to će se na kraju pojaviti, jer praktično Srbi sa severa Kosova treba da prihvate status Srba sa juga Kosova. Drugim rečima, dobiće mesto u parlamentu u Prištini, ali po Tačijevom modelu koji će zaokružiti teritorijalni suverenitet i integritet Kosova, kao i svaka druga država”, misli Simić.
B. Čpajak
B. Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Samardžić (DSS): Biće još uslova
Ovo nije politika institucija EU prema Srbiji, već politika pojedinih članica i nije nemoguće da se postavljanje uslova nastavi, kaže Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a za „Politiku”. On dodaje da neke „jake države sprovode svoje interese preko institucija EU, a jedan od važnih interesa Nemačke jeste da uspostavi kontrolu nad ovim delom Evrope”.
„Ako se prihvati sporazum o integrisanom upravljanju, onda mora da se prihvati i predstavljanje Kosova na drugačiji način, nego što to piše u Sporazumu Cefta, a tamo piše da se Kosovo predstavlja kao Unmik-Kosovo. Činjenica da su naši pregovarači prihvatili da o tome uopšte razgovaraju, jeste znak odstupanja od ovog stava. Ali ako se prihvati granica, ovaj zahtev o predstavljanju je manji i prihvatiće se učešće Kosova u nekom, manje-više, ravnopravnom statusu na regionalnim skupovima”, dodao je Samardžić.
M. Č.
objavljeno: 10.12.2011
