Izvor: Politika, 27.Avg.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovski model
Kada sam kao mlada novinarka 2002. godine slušala predavanje Džejmija Šeja na temu „Kako smo dobili medijski rat protiv Jugoslavije”, mom zaprepašćenju nije bilo kraja. Bilo je to u dvorcu Leopoldskron u blizini Salcburga, iz koga su na kraju Drugog svetskog rata američki vojnici isterali naciste, a koji je u međuvremenu postao jedan od neformalnih centara za širenje američkog uticaja u ovom delu sveta, poznat kao Seminar u Salcburgu. Nekadašnji portparol NATO-a detaljno je objašnjavao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << medijsku strategiju najvećeg vojnog saveza.
Kada ni nakon nekoliko nedelja od početka bombardovanja nismo uspeli da dobijemo slike masovnih grobnica na Kosovu, objašnjavao je Šej, postavilo se pitanje kako da ubedimo javno mnjenje u opravdanost nastavka vojne akcije. Bio je to prvi ofanzivni rat koji je NATO vodio od svog nastanka i u komandi je vladala nervoza. Prvobitne prognoze o kampanji bombardovanja koja će brzo naterati jugoslovenske snage na kapitulaciju nisu se obistinile i glavnokomandujući NATO-a, Vesli Klark, telefonirao je nervozno iz Pentagona nezadovoljan medijskim „pokrivanjem”. Tražio je snažnije slike, više krvi, više žrtava. Pravi rat bio je medijski i taj je trebalo dobiti. Šej je pozvao saradnike na terenu da udvostruče napore, ali nije dobio ono što je tražio. Zato je, objasnio je na zatvorenom predavanju u austrijskom dvorcu, pažnja usmerena na kolone Albanaca koji su bežali sa Kosova – u početku su to bili široki planovi, a onda se kamera sve više približavala licima izbeglih, beležila njihove izraze, s fokusom na majkama, deci i starcima. Te slike su se potom bez prestanka prikazivale na Si-En-Enu, Skaju i drugim televizijama sa globalnim uticajem. Šej je zapravo objašnjavo kako se režira rat.
Slike sirijskih izbeglica koje proteklih dana prelaze u Irak, sklanjajući se od sukoba na severoistoku zemlje, podsetile su me na njegovo predavanje. Na to se nadovezala vest da američki vojni stratezi razmatraju intervenciju na Kosovu kao jedan od modela za vojnu operaciju u Siriji.
U asimetričnim sukobima, kakav je bio na Kosovu i kakav je danas u Siriji, postoji neravnopravan odnos snaga režimai pobunjenika. Glavna strategija „pobunjenika” se sastoji u tome da privuku pažnju najmoćnijih aktera na međunarodnoj sceni, onih koji se nalaze u komandi NATO-a, i uključe ih u rat, kao jedini način da preokrenu situaciju na terenu u svoju korist. To je moguće ukoliko se ratovi vode u zemljama poput Sirije, koje je administracija bivšeg američkog predsednika Džordža Buša označila kao deo „osovine zla” zbog toga što se njihovi lideri, osim toga što imaju autokratske sklonosti i neretko maltretiraju svoj narod, ne uklapaju u američke interese. Tako je demonizacija protivnika. koji se vojnički ne može suprotstaviti zapadnoj sili, opšte mesto „kosovskog modela” ratovanja.
Ana Otašević
objavljeno: 28.08.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
