Izvor: Magyar Szó, 15.Feb.2015, 22:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovska migracija nije slučajna
Jedna od najvažnijih tema proteklih nedelja, i na domaćoj i na svetskoj sceni, bila je masovna migracija kosovskih Albanaca. Stručnjaci se ne slažu potpuno u vezi razloga ove masovne ilegalne migracije Albanaca, ali svi misle da problem nikako nije nov, i da se ovih dana mogla videti samo kulminacija jednog dugo postojećeg trenda.
Prema podacima kosovske organizacije „Majka Tereza”, 18 posto kosovske populacije živi u dubokom siromaštvu, izdržava se trošeći dnevno 0,90 evra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << 27 posto populacije živi siromašno, oni imaju dnevno da potroše 1,40 evra. 60 posto radno sposobnih ljudi je nezaposleno. Prema pojedinim procenama, od avgusta prošle godine, Kosovo je napustilo čak 100.000 stanovnika. Neki kažu da je čak 6 posto ukupne populacije otišlo sa tih prostora. O razlozima masovne emigracije „Mađar so” je razgovarao sa dr Zoranom Dragišićem, docentom Fakulteta Bezbednosti.
- Mnogi pokušavaju pronaći odgovor na pitanje zbog čega je baš sad kulminirala migracija među kosovskim Albancima. Da li vi vidite neki konkretni razlog?
– Jedna stvar je sigurna; to nisu spontana dešavanja. Nesporna je činjenica da kod većine onih koji napuštaju Kosovo socijalni razlozi igraju dominantnu ulogu. Ljudi beže od siromaštva i od nezaposlenosti. Ali siromaštvo i nezaposlenost su već sto godina prisutni na Kosovu. Proteklih nekoliko meseci se situacija nije drastično pogoršala, nije se desilo ništa novo što bi u velikoj meri kvarilo uslove preživljavanja. Znači nema nikakvog razloga za ovako veliki i toliko neočekivano brzo narasli talas migracije. Ovakve migracije su inače karakteristične za ratom ugrožena područja, ili u slučajevima prirodnih katastrofa, a u slučaju Kosova, na sreću, to nije slučaj. U roku od mesec dana pokrenuti između 30 i 50 hiljada ljudi, nagovoriti ih da napuste svoje domove, nije uobičajena pojava. Tako se nešto ne može postići bez odlične organizacije.
- Kada govorite o organizovanosti, mislite li na samoorganizovanje običnih ljudi i prevoznika ili na neki politički projekat?
– Razlozi su dublji i moramo odbaciti mogućnost da se radi o spontanoj pojavi, ali ne mogu ni pretpostaviti ko je sve to inicirao, kada i sa kakvim ciljevima.
- Šta može učiniti srpska Vlada za rešavanje ove situacije?
– Srpska Vlada može da čini što je radila i do sada. Mogla bi da zatvori administrativni prelaz, ali prema briselskom sporazumu Srbija ne može povući ovakav potez, njena je obaveza da puste Kosovare preko granice. Njima nisu potrebne vize ili druge dozvole da uđu u Srbiju. U saradnji sa mađarskim organima, domaća pogranična služba se trudi da zaustavi ilegalni prelazak granice, ali je manevarski prostor srpske Vlade veoma sužen po tom pitanju. Kada Kosovari stugnu u Srbiju oni putuju do Subotice, a time ne čine nikakav prekršaj, oni na to imaju pravo.
- Može li se sve to okarakterisati na način kako je to uradio ministar inostranih poslova, kada je rekao da se tu zapravo radi o zlonamernom korišćenju prava na slobodno kretanje?
– Može, to je očigledno. Ministar ima pravo. Istovremeno, ako Srbija smatra da je Kosovo njen sastavni deo, zbog te činjenice nema prava da preduzima neke represivne korake. Prema tumačenju naših zakona, Kosovari koji sa Kosova dođu u Srbiju su građani naše države i ne možemo ništa ako neki naš državljanin hoće da otputuje iz Prištine za Suboticu. Prekršaj se čini samo ako neko pokuša ilegalno da pređe granicu između Srbije i Mađarske.
- Prema tome Vi se slažete i sa ocenom srpske Vlade da stvar treba da rešava Evropska Unija.
– Situaciju mora da rešava Evropska Unija, Srbija može da pomogne samo u okvirima svojih nadležnosti. Kako sam već pomenuo, imamo odličnu saradnju srpskih i mađarskih pograničnih organa i to je takođe doprinos rešavanju problema. Do sada je, zahvaljujući ovoj saradnji, uhvaćeno više hiljada ilegalnih migranata, razbijeno je više bandi koje su organizovale ilegalni prelazak ljudi. Srpska policija čini sve što joj je u njenoj moći, ali ne može sprečiti da kosovski Albanac otputuje u neku od država EU. U slučaju eventualnog zatvaranja administrativne granice, Albanci bi mogli da putuju prema jugu i da kroz Crnu Goru i Hrvatsku stignu do Unije.
- Šta se dešava sa ljudima koji uspeju u svojoj nameri i stignu do neke države članice EU?
– Čeka ih procedura tokom koje će se razmotriti njihova molba za azil. Ako se uspostavi da su ih u svojoj domovini maltretirali zbog njihove verske, političke ili nacionalne pripadnosti, onda će dobiti azil.
- Ali za to ne postoje nikakve šanse.
– Kosovo, naravno, ne važi za državu koja maltretira Albance, znači teško da mogu tražiti azil iz političkih razloga, a socijalni problemi ne daju pravo da reše svoj boravak u Evropskoj Uniji. Predstavljaće veliki problem vraćanje tolikog broja ljudi na Kosovo. Mislim da će u bliskoj budućnosti Srbija, Kosovo i EU imati grdne probleme zbog ove situacije.
- Dobar deo analitičara je mišljenja da ovaj problem neće uticati na dijalog sa Prištinom i na proces evropskih integracija.
– Dobra je vest da je dijalog nakon dugog vremena obnovljen, čak i ako su pregovori naporni i teški. Važan je ovaj korak, jer se otvaranjem poglavlja priključenja vezuju za rezultate ovih dijaloga. Ja sam optimista. Dijalog će doneti nove dogovore, a to će imati uticaja i na pregovore sa EU.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
