Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Maj.2018, 05:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovska kriza i istraživanja javnog mnenja
Povodom eskalacije situacije na Kosovu i Metohiji, odnosno u vezi sa njim, pojavio se niz istraživanja stavova građana. Neretko su ona, na izgled, kontradiktorna. U slučaju jednih istraživanja, ogromna većina ispitanika je spremna da podrži pa i aktivno učestvuje u eventualnoj oružanoj odbrani naše južne pokrajine. Prema drugim rezultatima činjenica je da je gotovo nepodeljeno mišljenje građana da Srbija ne sme da pristane na ucene povodom statusa Kosova, odnosno da su ispitanici >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na liniji državne politike odbrane teritorijalnog integriteta države. S druge strane većina nije spremna radi toga da podnese lične žrtve.
Kako glasi stari aforizam: "Statistika naša dika, što poželiš to naslika". Tako je, nažalost, prečesto i sa anketnim i drugim istraživanjima javnog mnenja. Preko njih se neretko plasiraju poruke o tome šta žele naručioci istraživanja pre nego što se odslikava puls javnosti. Verovatno svega toga ima i sada kada se ispituju njeni stavovi u vezi sa Kosovom. Oni koji bi, po svaku cenu, da branimo teritorijalni integritet, akcenat naglašeno stavljaju na spremnost većine građana da podrže i oružanu akciju i prilog toga. Opet, oni kojima su prioritet EU integracije te su radi njega spremni da žrtvuju bilo šta drugo, ističu strah od negativnih posledica produbljivanja kosovskog konflikta.
Toliko o tome, a nama preostaje da pokušamo da izvedemo zajednički imenitelj iz tih, nema sumnje, u mnogo čemu protivrečnih ali ne i potpuno kontradiktornih istraživanja. Čini mi se da se on ogleda u nespremnosti većine građana Srbije da prihvate tzv. kosovsku kapitulaciju ali i u odbijanju da srljamo u iscrpljujuće i opasne nove sukobe. A svima je jasno da se tu ne radi samo o Albancima već onima koji stoje iza njihovih aspiracija a na nas su već izvršili agresiju 1999. Ona i njene strašne posledice, kao i užasne sankcije i sve ono što su nam one učinile pre agresije, i dalje su u živom sećanju građana. I ponavljanje svega toga se oni boje. No, i pored toga nisu spremni da se odreknu Kosova.
Sve u svemu, istraživanja pokazuju da javnost podržava dosadašnju državnu politiku odbrane Kosova. A njena potka je kombinacija odmerenosti i nepopustljivosti. Srbija je spremna na kompromis i dijalog koji do njega u nekom vidu vodi, nije agresivna, ali nije ni spremna da drugoj strani da baš sve tj. da se složi sa secesijom Prištine i njenim konsekvencama. I o tome, verovatno, može da se priča ali uz rešenja koja Srbima na KiM omogućavaju da zadovolje svoje više nego legitimne aspiracije tj. da ostanu u sastavu svoje države Srbije.
Šta će biti sa Kosovom videćemo. Možda ne već ove ili sledeće godine već u daljoj budućnosti, jer za rešenje su potrebne dve strane, ali kad-tada čvor će biti razvezan. Mi želimo da se na miran način to desi što pre ali nismo spremni da drugoj strani damo ceo "konopac". I tu su stvari zapele. A što se naših građana tiče, oni su za mir i saradnju, ali ipak je jasno da ne bi mirno prihvatili ni pokušaj albanskog realizovanja neke nove "Oluje" na severu Kosova. Mir nema alternativu ali da bi njega bilo važno je da svi znaju da smo spremni da se branimo.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
