Izvor: Vostok.rs, 24.Dec.2012, 17:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo: u seksualnom ropstvu
24.12.2012. - Prostitucija je vanredno porasla posle otvaranja američke vojne baze Bondstil
52 konkubine i brda kokaina za kosovskog premijera Hašima Tačija. I to sve - u centru Prištine u podrumu jedne kuće, gde je posebno napravljen harem, kuda u potrazi za razonodom dolaze Tači i njegovi prijatelji, kao i strani gosti. Upravo takvi detalji iz bogatog intimnog života "premijera" Kosova, kruže u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << poslednje vreme Internetom.
Istina, ljudi koje poznaju prilike u Prištini govore da su gorepomenuti navodi malo verovatni, jer su prostorije navedene u tim tekstovima premale za tu količinu prostitutki. Uopšte, ceo slučaj je vrlo verovatno novinarska patka; previše je strašnih i odvratnih podrobnosti bilo napisano u jednom omanjem tekstu. Ali, kako god bilo, pre nekog vremena je nekoliko informativnih portala saopštilo da je ovu informaciju o seksualnim igrarijama Tačija ruskoj obaveštajnoj službi otkrila 19-godišnja Ukrajinka, koja je uspela da se oslobodi svog ropskog statusa, samo zahvaljujući otkupu u visini od 80 hiljada dolara koji je stigao na Kosovo iz Čečenije. Ona je još rekla da je Tačija i njegovu svitu opsluživao međunarodni „kolektiv“- balkanske devojke, Ruskinje, Kamerunka, dve Kineskinje, ali među njima nije bilo ni jedne Albanke.
Prema rečima Ukrajinke, sledi da one koje su pokušale da ne poslušaju „gazdu“, mogle su biti ubijene na mestu. U MSP Ukrajine, pozivajući se na podatke iz ambasade Srbije i Makedonije, informaciju o zatočenici harema demantuju, ali ipak podvlače da će ukrajinska diplomatska predstavništva nastaviti da ispituju ovaj i slične slučajeve.
U krajnjoj liniji, jedan od razloga za pojavu novosti o haremu Hašima Tačija je jasna: o takvom problemu, kao što je trgovina ljudima na Kosovu ima veoma malo podataka, dokaza i očevidaca. Ipak, američki mediji su početkom 2000-tih pisali o tome da je počeo da raste broj javnih kuća. Iz ovih bordela, službenici UN redovno oslobađaju žene, kojima su bili oteti pasoši, koje su bile primorane da borave u jezivim uslovima, koje su morale da usluže i po 20 klijenata za jednu noć, gotovo uvek bez bilo kakvih zaštitnih ili kontraceptivnih sredstava (prezervativa). U istoj toj Prištini, na primer, postojao je, čujte ironiju imena - „Međunarodni klub“, gde su žene, u nejvećem broju iz istočne Evrope i ZND, držali na tavanu.
Jelena Krsmanović, predstavnik nevladine organizacije „Astra“, koja se bavi pružanjem pomoći žrtvama trgovine ljudima, u intervjuu za „Glas Rusije“ nije želela da govori o pojedinačnim slučajevima, kako ne bi kompromitovala svoje štićenice, ipak, potvrdila je da seksualna ekploatacija na Kosovu postoji:
- Ono što je poznato da je Kosovo kao i sve zemlje na Balkanu, zemlja destinacija za žrtve, zemlja porekla žrtava i zemlja tranzita. Ono što ja mogu da kažem jeste koji je procenat žrtvi iz Srbije, sa kojima smo mi radili, je završio na Kosovu. Kada su u pitanju odrasli, 3 odsto žrtava bilo je eksploatisano na Kosovu i Metohiji, i da, bilo je slučajeva seksualne eksploatacije. A ako govorimo o deci, bilo je slučajeva prinude na prošnju. To jeste nešto što je ustaljeno, dakle, da se devojkama nudi posao - da li konobariše ili da čuva decu - a da one zapravo završavaju u barovima.
Svojevremeno je uradđen intervju sa ženom koja je radila u jednom od noćnih klubova na Kosovu. Njoj su ponudili posao hostese, da bi je zapravo kada je prihvatila posao, primorali na prostituciju, preteći i ucenjujući da će sve reći njenoj porodici . Glavni način komunikacije ove nesrećne žene sa sinom i mužem ide preko koverte u kojima šalje novac i putem telefonskih razgovora, kada je njeni tamničari, takođe, nadgledaju i prisluškuju.
Ne bi trebalo reći da pravda uošte ne primećuje šta se dešava. Nedavno je misija EULEKS na Kosovu inicirala sudsku istragu u odnosu na 10 osoba koji su osumnjičeni za podvođenje. Žrtve su 22 ženske osobe iz Moldavije, koje su terali da „kombinuju“ posao kelnerice sa zadovoljavanjem klijenata, ali na drugi način, tokom noći. Indikativno je da nisu osumnjičeni samo vlasnici restorana i klubova, već i službenici koji su ovim ženama izdavali dozvole za rad, čime su legalizovali boravak ovih žena na Kosovu.
Potražnja usluga intimnog karaktera je vanredno porasla posle otvaranja američke vojne baze Bondstil na Kosovu: vojnici očigledno ne žele samo da igraju golf i idu u bioskop (takva vrsta razonode postoji u samoj bazi), već i da se zabave u javnim kućama. Bondstil već odavno stoji po raznim medijima kao drugo ime za „pravi raj“ za makroe raznih nacionalnosti. U ovaj biznis, čiji su bosovi povezani sa državnim strukturama, devojke uvlače obmanjujući ih. A šansa da glas žrtava iko čuje, veoma je mala,- govori predsednica saveza porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, Nataša Šćepanović:
- Znate, neko ko je nešto preživeo, dobio je stravične traume. I dan danas, nažalost, niko ne stoji iza žrtava i svedoka. Neko ko proba da progovori, može da bude ubijen. Kriminal je na Kosovu cvetao posebno za vreme bombardovanja, pre rata, posle rata. Ne sumnjam da su bili spremni i na trgovinu ljudima. Veliki broj ljudi je kidnapovan, sudbina mnogih ljudi se ne zna, i žena i devojaka i dece, oni se ne pronalazi ni među živima ni među mrtvima. Pa gde su oni?
U izveštajima međunarodnih organizacija se primećuje da su kosovski sudovi i tužilaštvo nespremni da procesuiraju ovakva krivična dela. Rezultat toga je da trgovci „belim robljem“ ostaju nekažnjeni, baš kao i predstavnici vlasti, koji im pomažu.
Timur Blohin, Jovana Vukotić
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
