Izvor: B92, 05.Okt.2011, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovo po modelu Evrope

Beograd -- Samo međunarodna konferencija o KiM može da dovede do rešenja održivog na duge staze, tvrde stručnjaci međunarodnog prava, a prenose "Novosti".

Flajner: Podela na konfederalne jedinice. Varadi: Sprečiti pravo otcepljenja. Simić: Moramo insistirati

Organizovanje "Dejtona" za KiM, na kom bi se razmatrao širok spektar rešenja za južnu srpsku pokrajinu, od široke autonomije za Srbe do konfederacije, moglo bi da bude i jedini način za raspetljavanje kosovskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čvora, smatraju stručnjaci za međunarodno pravo.

Takvu konferenciju trebalo bi organizovati pod okriljem UN, dok bi za stolom, pored predstavnika Beograda i Prištine, sedele i najmoćnije članice Saveta bezbednosti i EU, kažu sagovornici

Tomas Flajner, profesor ustavnog prava i savetnik srpskog tima u pregovorima o Kosovu u Beču pre pet godina, kaže da je ideja o ”kosovskom Dejtonu” više nego dobra:

"U bečkom procesu, međunarodna zajednica je unapred isključila razgovore o podeli, širokoj autonomiji za Srbe, federalnom ili konfederalnom rešenju. Zbog toga su ti pregovori i bili osuđeni na neuspeh. Samo otvorena diskusija o svim mogućim modalitetima, može da dovede do rešenja koje je održivo na duge staze”.

Ognjen Pribićević, naš nekadašnji ambasador u Nemačkoj, smatra da za ideju ”kosovskog Dejtona” treba kucati na troja vrata - Berlina, Vašingtona i Brisela.

"Uz mudru i pametnu politiku treba po svaku cenu izdejstvovati da se bar razgovara o severu Kosova i specijalnom statusu za taj deo pokrajine” , smatra Pribićević.

Flajner objašnjava da postoje mnogi istorijski, ali i aktuelni modeli konfederacija koji se mogu uzeti za primer. I sama EU je neka vrsta konfederacije, objašnjava Flajner, zajednica suverenih država, sa zajedničkim ustavom i organima u Briselu, čije najvažnije odluke potvrđuju parlamenti i vlade zemalja članica.

"Kapa dogovora bilo bi donošenje ustava u kojem bi se sve oblasti i nadležnosti pojedinih konfederalnih ili federalnih jedinica unutar Kosova tretirale do najsitnijih detalja - od raspodele novca, do policije i pravosuđa. To je propušteno u slučaju BiH i zato tamo još postoje ozbiljni problem” , ističe Flajner.

Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava, kaže da bi Priština verovatno insistirala da u taj ustav uđe ”zabrana” da teritorijalne jedinice imaju pravo otcepljenja.

"Postoje različiti oblici autonomije koje bi Srbi unutar KiM mogli da dobiju. Nije važno da li bi se delovi teritorija na kojima Srbi žive zvali pokrajine, entiteti ili konfederalne jedinice, već lista nadležnosti koju bi dobile. Sve to moglo bi se definisati na nekom ”Dejtonu” za Kosovo” , kaže Varadi.

Priština i veliki deo međunarodne zajednice i dalje se snažno opiru traženju rešenja koja bi išla u ovom pravcu, jer je za njih nezavisnost Kosova završena priča. Profesor međunarodnog prava Predrag Simić smatra da i i pored malih izgleda na uspeh, Beograd ipak treba da nastavi da insistira na političkom dijalogu:

"Taj proces će ići sporo i teško, jer smo nedavno videli koliko tvrd stav zauzimaju pojedine članice SB, koje su čak blokirale i rusko saopštenje o situaciji na administrativnim prelazima. Ali, ovako se samo do u nedogled produžava stanje neizvesnosti i zato treba koristiti sve političke i diplomatske metode da se stvari pomere sa mrtve tačke” , objašnjava Simić.

Nastavak na B92...

Vesti-online.com: I Kosovo dobija svoj Dejton

TimockeVesti.net: I Kosovo dobija svoj Dejton