Izvor: Politika, 20.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo je postalo Lampeduza bez mora
Zahtevi za azil koje u Francuskoj podnose Romi sa Kosova često se odbacuju uz objašnjenje da je na Srbiji da ih prihvati
Slučaj Leonarde, mlade Romkinje koju je policija sačekala ispred školskog autobusa kako bi je sprovela do aviona koji je nju i njenu porodicu vratio na Kosovo, obnovio je polemiku o francuskoj imigracionoj politici i njenim dometima. Prema rečima Žila Pikvoa, jednog od najuticajnijih francuskih advokata koji zastupa azilante koji traže zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od Francuske, zahtevi za azil koje podnose Romi sa Kosova često se odbacuju uz objašnjenje da imaju duplo državljanstvo i da je na Srbiji da ih prihvati.
Šta je glavni motiv Roma i drugih stanovnika Kosova koji traže azil u Francuskoj?
Povratak je nemoguć. Oni koji su imali imovinu više je nemaju, nisu dobili odštetu za ono što im je porušeno, ne mogu više ništa da kupe. Tu je, potom, pitanje škole. U Francuskoj kažu da Romi neće da upišu decu u školu. Ali deca svih Roma koje sam zastupao išla su u školu. Jedan od glavnih razloga zbog kojih traže azil je što žele da njihova deca imaju drugačiji život od onog koji smo njima namenili.
Proterivanje Leonarde i njene porodice na Kosovo izazvalo je izuzetnu pažnju medija. Šta mislite o ovom slučaju?
To je skandalozno. Pokušavaju da nas ubede da će Vlada Kosova da im da kuću. Odlično, tražićemo im da nam daju napismeno da će Vlada Kosova da da kuću Romima koji žele da se vrate. Samo nas zamajavaju.
Zar nije kontradiktorno što traže azil u Francuskoj kada postoji međunarodna administracija koja bi trebalo da zaštiti njihova prava?
Ne postoji nikakva kontradikcija. Međunarodna administracija nije u stanju da ih zaštiti i to je pokazala. Njihov rezultat je nula. Još nema pravne države, sudovi ne funkcionišu prema principima Saveta Evrope, odnosno nema nezavisnih sudija čije bi odluke sprovodila policija koja nije korumpirana. Poslali smo na Kosovo stotine policajaca svih nacionalnosti i – ništa. Nema 36 načina da se borite protiv korupcije, već treba platiti ljude korektno. Na prodaju je onaj ko je slabo plaćen. Ako je plata francuskog činovnika na Kosovu 100 nečega, plata lokalnog činovnika koji radi isti posao je 10. Imali smo slučajeve prevodilaca Kfora koji su bili prinuđeni da napuste Kosovo. To su ljudi koje su angažovali da im služe kao prevodioci u policijskim operacijama protiv mafijaških klanova na Kosovu, a potom su ih odbacili kao staru čarapu. Nisu čak ni njih bili u stanju da zaštite. Ljudi žive u strahu, izloženi pretnjama, jer Kosovo pripada izuzetno nasilnim mafijaškim mrežama koje ih reketiraju. Mafijaški šefovi imaju mnogo novca i pod zaštitom su poslanika. Situacija je nepodnošljiva.
Sprečavanje kršenja ljudskih prava je bio argument za vojnu intervenciju NATO-a protiv Jugoslavije...
Da, ali baš na primeru Kosovske Mitrovice se vidi neefikasnost te intervencije. Nakon bombardovanja 1999. godine, Romi su isterani iz romske mahale ne od Srba, već od Albanaca. Njihove kuće nisu uništene u bombardovanju već su ih uništili Albanci. Posedujemo dokumentaciju, datume, svedočanstva ljudi koji su izbačeni iz mahale, u prisustvu francuskih vojnika. Francuske trupe bile su izmanipulisane od albanskih ekstremista. Vojnici nisu političari, a ova operacija nije bila pripremljena.
Da li se o situaciji na Kosovu koju opisujete govori u Francuskoj?
Ništa od toga nije poznato. Sve što znamo jeste da se troši mnogo novca, da su francuski žandarmi tamo već godinama, da sve to mnogo košta, i da je sve u najboljem redu. Kažu: „Gledajte, međunarodna zajednica je tu...” Kada u medijima govore o ovoj romskoj porodici ne govore o razlozima zbog kojih su Romi napustili Kosovo. Kažu da su u pitanju ekonomski razlozi. To je verzija Ministarstva unutrašnjih poslova. Umesto da se bave istraživanjem, francuski novinari se sistematski bave propagandom – izaberi svoj tabor i istakni zastavu. Zato i imamo ovakvu predstavu.
Zašto političari ne govore o tome?
Zato što ne žele. To su licemeri, zatvaraju uši i oči da ne bi čuli i ne bi videli realnost. Sve što ih interesuje su izbori. To je problem populizma. Istrajavaju u toj poziciji o Kosovu koja je pogrešna. Političari igraju na kartu navodne ksenofobije Francuza, ali nije u tome stvar, već u neznanju. Videli smo to i na primeru Kosova. Kada govorimo o izbeglicama, to izaziva strah. A kada pitamo: „Evo to je taj i taj, petnaest dana živi pored tebe, je l’ ga se plašiš?” Odgovor je: „A ne, ne od njega”. To se sistematski ponavlja. Od stranca smo napravili fantoma – on nema lice, oteće vam ženu, nastaniće se kod vas. To je strah kojim se političari služe. Kada razgovaramo sa ljudima i pitamo ih da li se njihova deca u školi slažu sa decom čiji su roditelji stranci, kažu nam da je sve u redu. Stranac je ovaj čovek, ova žena, brat. Strašno je što tu reč, bratstvo, želimo da uklonimo iz govora.
Kada su u pitanju zahtevi za azil žitelja Kosova često postoji zabuna oko njihovog identiteta. Zašto?
Zato što vlasti Kosova imaju problem da izdaju pasoše, utoliko pre što zemlje „šengena” ništa nisu uradile da im izađu u susret. Pošto se plašimo invazije imigranata i želimo da zaštitimo našu teritoriju, Kosovo je postalo Lampeduza bez mora. Srećom za ljude sa Kosova što ih od nas ne deli more, inače bi se udavili kao i ostali.
Zahtevi Roma sa Kosova se često odbacuju uz argument da su oni građani Srbije?
Cilj francuskih vlasti je da odbiju azilante. Znaju da, ako je reč o Kosovu, nema nijednog izveštaja u kome se potvrđuje da se pravo na povratak uspešno sprovodi. Zato kažu da oni zapravo imaju duplu nacionalnost, jer imaju srpsku ličnu kartu i zato što su prijavili da su im deca rođena u Srbiji. Tako mogu da odbiju njihov zahtev za azil, jer u Srbiji nisu progonjeni. Dobro, kažu oni, postoje manji problemi, zbog toga što ima srpskih nacionalista ekstremnodesničarskog opredeljenja koji bi da ih prebiju. Ali nećemo valjda, rezonuju oni, da ih držimo u Francuskoj zbog toga što dva, tri Srbina hoće da ih tuku. Odbijaju ih uz obrazloženje da će biti vraćeni u Srbiju. Sad su vrlo dobro shvatili da Srbija, zbog toga što mora da nadoknadi izgubljeno vreme, neće da odbije da primi Rome na svoju teritoriju kako se ne bi suprotstavila Evropskoj uniji. Zato pristaje, dok situacija ne eksplodira. Romi će ponovo da se zatvore u naseljima na obodima gradova, odmah pored deponija đubrišta. Politički korektna politika koju očekujemo od Srbije se tako lomi na leđima Roma.
Ana Otašević
objavljeno: 20.10.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
