Izvor: B92, 19.Jul.2019, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo i ratni zločini: Premijer Ramuš Haradinaj podneo ostavku, izbori na vidiku
Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu pozvao je Haradinaja u svojstvu osumnjičenog.
Predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj saopštio je da podnosi ostavku posle poziva da se kao osumnjičeni pojavi pred Specijalnim sudom za ratne zločine počinjene na Kosovu.
"Posle ostavke, mandat vraćam narodu i vi ste prvi koje o tome obaveštavam", rekao je Haradinaj na konferenciji za novinare u Prištini posle sednice vlade, prenosi agencija Beta.
Analitičari >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Kosovu iznenađeni su pozivom Specijalnog suda, jer je Haradinaj oslobođen odgovornosti za ratne zločine presudom Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu.
"Ovo je uvod u raspisivanje izbora i nastavak blokade dijaloga sa Srbijom", kaže Fatmir Šeholi, politički analitičar iz Prištine, za BBC na srpskom.
Neopoziva ostavka premijera podrazumeva pad Vlade i sada predsednik ima rok da obavi konsultacije sa strankama, a zatim raspisuje izbore.
"Izbori će verovatno biti u septembru, a po dosadašnjem iskustvu trebaće vremena da se formira nova Vlada", objašnjava Šeholi.
Deluje da je ovo Tačijeva politička pobeda za sada, ali to ne može da bude na duži rok, kaže za BBC na srpskom Serbeze Hadžiaj, novinarka BIRN-a u Prištini i urednica RTK.
"Haradinaj nije bio među pet pojedinaca koje je izvestilac Saveta Evrope Dik Marti naveo kao vodeće krivce u izveštaju 2010. godine", napominje ona.
"To je malo čudno i postavlja se pitanje zašto se Haradinaj, pre ostalih, ponovo pojavljuje pred sudom", kaže Hadžiaj.
Ona podseća da se sve dešava u trenutku kada je dijalog sa Srbijom u blokadi.
"Tome je doprineo Haradinaj, ne samo odlukom da ne ukine takse na robu iz Srbije, objašnjavajući da se tako sprečava razmena teritorija i dugoročni krvavi sukobi", ističe Hadžiaj.
Za ukidanje taksi nije bio "samo Tači, već i Haradinajevi koalicioni partneri," dodaje Šeholi.
"Nisu oni to tražili, jer Srbija to hoće, nego zato što su Amerikanci tražili. Ipak, Haradinaj je ostao dosledan da ih ne ukine", kaže on.
Šeholi kaže da je bilo očekivano da padne Vlada Kosova u narednom periodu, ali niko u Prištini nije očekivao da će danas Haradinaj podneti ostavku.
"To što je dobio poziv kao osumnjičeni je nepravedno prema njemu jer je dva puta bio u Hagu i izašao kao pobednik, a nepravda je i prema Kosovu", smatra on.
"Nikad se ne zna da li postoje neki novi dokazi, on se pominje u Martijevom izveštaju" , navodi Šeholi.
On dodaje da "nije samo Haradinaj dobio poziv za Specijalni sud, već i Tačijev savetnik Bisljim Zirapi. Kažu da će u septembru tek da stižu pozivi za sud".
Tokom sukoba na Kosovu, od 1. januara 1998, do 31. decembra 2000. godine, procenjuje se da je ubijeno više od 13.000 ljudi, od toga više od 10.000 civila.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, među civilnim žrtvama je 8,702 Albanca, 1,203 Srba, 462 Roma i pripadnika drugih manjina.
Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u Hagu osudio je četvoricu visokih zvaničnika Srbije i Jugoslavije zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu - Nikolu Šainovića, bivšeg potpredsednika jugoslovenske vlade, bivšeg načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića, kao i bivše generale Nebojšu Pavkovića i Vladimira Lazarevića.
Procesi protiv nižerangiranih zvaničnika i vojnih i policijskih komandanata prepušteni su sudovima u Srbiji.
Zločini nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom našli su se na tužbama Haškog tribunala - ukupno pet slučajeva koji su okončani krivičnim presudama za dvojicu pripadnika OVK, ali i oslobađajućim za bivše komandante, Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja.
Zločini počinjeni posle kraja sukoba bili su prepušteni međunarodnim zvaničnicima na Kosovu. Fond za humanitarno pravo poseduje podatke da je 679 srpskih civila je ubijeno ili nestalo nakon juna 1999.
Specijalni sud za zločine OVK osnovan je nakon izveštaja Dika Martija Savetu Evrope iz 2011, u kome se navode brojni zločini počinjeni nakon povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova 1999.
Marti je označio niz komandanata OVK kao organizatore otmica i likvidacija nekoliko stotina Srba, Roma i "nelojalnih" Albanaca između 1999. i 2000. godine i ilegalnoj trgovini organima.
Kosovske vlasti su pod pritiskom iz Brisela i Vašingtona donele zakone o formiranju suda, koji formalno funkcioniše u okviru kosovskog pravosuđa, ali mu je sedište u Hagu i svi tužioci i sudije su međunarodni pravnici.
Sud je trebalo da počne sa radom još pre dve godine, ali je zbog raznih birokratskih i tehničkih problema došlo do kašnjenja.
Džek Smit, američki pravnik sa međunarodnim iskustvom, postavljen je za novog glavnog tužioca u maju 2018.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Kosovo i ratni zločini: Premijer Ramuš Haradinaj podneo ostavku, drugi put
Izvor: Radio 021, 19.Jul.2019
Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu pozvao je Haradinaja u svojstvu osumnjičenog..ARMEND NIMANI/BBCRamuš Haradinaj..Predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj saopštio je da podnosi ostavku posle poziva da se kao osumnjičeni pojavi pred Specijalnim sudom za ratne zločine počinjene na Kosovu...„Posle...
