Izvor: Southeast European Times, 06.Feb.2015, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo i BiH zajedno u borbi protiv krijumčarenja narkotika
Regionalna saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala, posebno krijumčarenja narkotika, stvar je pravne pomoći između država.
06/02/2015
Dražen Remiković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 6.2.2015.
Sudsko veće Osnovnog suda u Prištini počelo je suđenje Naseru Keljmendiju, koga Specijalno tužilaštvo Kosova tereti po četiri tačke optužnice za međunarodno krijumčarenje narkotika i ubistvo Ramiza Delalića, državljanina Bosne i Hercegovine >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << (BiH).
Tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv Keljmendija, koji se smatra jednim od najvećih narko-bosova na Balkanu, tereteći ga za više krivičnih dela, uključujući učešće u organizovanom kriminalu i vođenje grupa organizovanog kriminala. Keljmendija je 6. maja 2013. uhapsila kosovska policija na osnovu međunarodnog naloga za hapšenje koji su izdale vlasti BiH. Od tada je u pritvoru na Kosovu.
„EULEKS može da potvrdi da se SPRK [specijalno tužilaštvo] koordinisalo sa BiH i drugim zemljama u pogledu istrage i pripreme za suđenje u ovom slučaju“, rekla je portparolka EULEKS-a Dragana Nikolić Solomon u izjavi za SETimes.
Zvaničnici iz Ministarstva pravde BiH kažu da u Keljmendijevom slučaju postoji intenzivna saradnja između pravosudnih vlasti BiH i Kosova. Komunikacija između dve države odvija se preko EULEKS-a i Ministarstva pravde BiH.
„Saradnja između država regije protiv nelegalne trgovine narkoticima je veoma bitna iz razloga što ova dela imaju najčešće prekogranični karakter, pa bez pravne pomoći drugih država jedna država bi teško mogla otkriti i procesuirati počinioce ovih krivičnih dela“, rekla je Danijela Zovko, portparolka Ministarstva pravde BiH, u izjavi za SETimes.
„Saradnja između nadležnih pravosudnih organa država regiona uređena je bilateralnim i multilateralnim međunarodnim ugovorima. BiH je 2009. godine donela poseban zakon o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima koji je precizno odredio organe u BiH koji su zaduženi za to i način pružanja ove pomoći“, dodaje ona.
Abit Hodža, ekspert za bezbednost iz kosovskog Centra za bezbednosne studije, kaže za SETimes da saradnja donosi pozitivne rezultate ne samo na Kosovu, nego u regionu i šire.
„Krijumčarenje narkotika, ljudi i drugi oblici organizovanog kriminala jesu regionalni, a ne nacionalni izazovi, pa ih zato tako treba i rešavati“, navodi Hodža. „Takva saradnja pokazuje koliko su važne inicijative i koliko uspešne zemlje mogu da budu u borbi protiv ovog negativnog fenomena u regionu.“
Prema istraživanju koje su 2013. predstavili Kancelarija UN za borbu protiv narkotika i kriminala, Interpol i tink-tenkovi, uključujući Jadranski institut u Hrvatskoj, balkanska ruta prostire se od Avganistana/Pakistana, preko Irana, do Evrope, te čini tržište od 15 milijardi evra prokrijumčarenog heroina.
Međutim, zaplene heroina u balkanskim zemljama iznose samo nekoliko desetina kila godišnje. „Lokalna policija uspeva ukloniti maleni deo droga koje dolaze s istoka, no mislim da policije na Balkanu ne mogu mnogo učiniti po tom pitanju“, kaže za SETimes Mile Matijević, predsednik Međunarodnog udruženja kriminologa, organizacije iz Banja Luke. „To je vrlo čvrsta ruta koja postoji već godinama. Tu rutu mogu da prekinu samo zapadne države – one imaju ljudstvo, novac, obučenost i ovlašćenja.“
Dopisnica Linda Karadaku doprinela je ovom izveštaju iz Prištine. .
Na koji način još zemlje u regionu mogu da sarađuju u borbi protiv krijumčarenja narkotika? Recite nam šta mislite o tome ispod teksta.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Southeast European Times...
