Izvor: Vostok.rs, 19.Jun.2013, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo 98. Put u Prištinu
19.06.2013. -
16. oktobra 1998. godine našao sam se u Prištini – put je bio težak i nije bio bezbedan. Ali opet su mi pomogle stare veze i dobri prijatelji.
Prvi šok od Prištine bila je neverovatna količina satelitskih antena, da ne poveruješ. Gledali su muslimansku televiziju. Najčešće Istambul i religiozne emisije iz bogatih arapskih zemalja. Kako se kaže, neprekidno punjenje islamom. Primetio sam da i među Albancima odnosi nisu idealni – one koji razgovaraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i druže se sa Srbima smatraju se za izdajnike. Kako su mi rekli, sa saplemenicima bolje je govoriti albanski.
U Prištini po staroj navici stanovništvo se sastajalo po kafićima. Jedni samo u albanskim, drugi samo u srpskim. Klanovi porodice Demaći, Keljmendi, Krasnići ostali su najuticajniji i najbogatiji. Oni su mogli da se dogovre sa svojim partnerima u Albaniji i Evropi. OVK su finansirali ovi ljudi bez ograničenja.
Još na leto OVK je kontrolisala dve trećine Kosova. U Prištini sam se sastao sa kolegom novinarom Milovanom Drecunom, on je tada radio na Kosovu. Milovan mi je rekao da u OVK, po svedočenju zapadnih vojnih izvora, dosta je britanskih vojnika po ugovoru. Oni su počeli da dolaze na Kosovo od početka marta. Uglavnom iskusni vojnici koji su služili raznih godina u specijalnim odredima britanske armije. Njihov zadatak sastojao se u savetovanju albanskih terorista. Nije bilo isključeno ni učešće plaćenika u borbenim dejstvima. Usluge su se plaćale po visokoj kategoriji: 2000 dolara mesečno sa premijama za uništavanje oklopne tehnike i žive sile Srba.
Provokacije OVK nisu prekinute čak ni za vreme primirja. Evo kraćeg izveštaja MUP-a Srbije:
- 17. oktobra u selu Dragobilje grupa iz OVK je pucala na polcijsku stanicu iz bacača granata. Napadu uz primenu mitraljeza i automata podvrgnuti pripadnici MUP-a Srbije u selima Kraljane, Šipolje, Dulje i nizu drugih. Pucano je na odeljenje MUP-a u naselju Vranjevac. Dobro planiran teroristički ispad izveden je u Podujevu. U centru grada granatama je gađana zgrada policijske uprave, istovremeno na jednoj od ulica je pucano na patrolu, a na prilazu Podujevu izvršen je napad na kontrolni punkt. U selu Donja bitinja terorističkom aktu je podvrgnuta kuća u kojoj živi porodica Albanca, pripadnika MUP-a Srbije. Mladi policajac je ubijen u sleu Dragobilje. Teroristi su teško ranili čuvara rudnika Belaćevac. Ranu od metaka pripadnika OVK dobio je predstavnik organa reda u selu Mirena.
Sve činjenice su govorile o tome da je OVK prešla na sitan teror i da drži u napetosti pokrajinu, dok je to neophodno naručiocima. Scenario je star i dobro proveren. Ričard Holbruk, istina, upozorio je lokalne Albance da im je bolje da se ne šale sa verifikacionom misijom OEBS-a. Ali to samo na rečima, na delu naprotiv.
Najvažnije je što su Amerikanci pod parolom „zaštite unesrećenih“ (takvu su koristili u Bosni i Hrvatskoj) ušli u Jugoslaviju. I sada su mogli da drže Miloševića pod stalnom kontrolom – mogli su da ukinu sankcije, a mogli i da ih produže. Nivo standarda u samoj Srbiji je pao do nivoa „loše“. Ako je do 91. godine radnik zarađivao 2000 nemačkih maraka, sada 200. Ljudi su naravno živeli od starih zaliha (u Titovo vreme stanovništvo je imalo samo 50 milijardi dolara „džeparca“) ili su odlazili u ilegalni biznis.
U regionu je bilo mnogo oružja i onih „ratnih pasa“ koji su za 1000 dolara prihvatali svaki „krvavi“ posao. Razume se da je Albanija koja se sanjala jedinstvenu državu sa šiptarima, tačnije Albancima sa Kosova, pikušavala da pomogne braći po veri i krvi. Na rečima Albanija i njeno rukovodstvo su se zastupali za rešavanje kosovske krize mirnim putem, a u praksi pomagali moralno i OVK, i Rugovi, i Tačiju. Iz Albanije je odavno teklo ilegalno prebacivanje arsenala na Kosovo. Čak zvanično je bilo priznato da je Albanija u rukama stanovništva imala 1,2 miliona puščanih cevi.
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
