Izvor: Politika, 28.Maj.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će da brine o Kosovu
„Ako se naši političari budu još dugo bavili pitanjem čija je nadležnost Kosovo, mislim da se uskoro niko neće baviti Kosovom”, upozorava Predrag Simić
Pre nekoliko dana Tomislav Nikolić, novoizabrani predsednik Srbije, izjavio je da vlada treba da izađe s planom za Kosovo i Metohiju, a ako ona to ne učini da će sam predložiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << način rešavanja kosovskog problema. Potom je Boris Tadić, lider DS i kandidat ove stranke za premijera, rekao da njegov predlog za rešavanje kosovskog problema nije dobio podršku na izborima, a da je Nikolić u izbornoj kampanji naglašavao da predsednik Republike treba da vodi tehničke pregovore o Kosovu i Metohiji, te da očekuje da predsednik Republike iznese svoj plan za Kosovo.
U ovo „prebacivanje lopte” s jedne na drugu stranu uključio se i Ivica Dačić, lider SPS-a. Navodeći da će se od Srbije tražiti faktičko priznanje KiM, Dačić je naveo da zemlja treba da napusti svoj dosadašnji koncept i da SPS želi vladu „koja će svima u Evropi da kaže šta su naši nacionalni interesi”.
Ako Tadić i Dačić iskazuju ovoliko različite stavove u vezi sa Kosovom, kako će se onda sastaviti vlada čiju bi okosnicu činile njihove partije? „Biće to vraški teško. Posebno, ako se uzme u obzir činjenica da SPS hoće da završi s kontinuitetom dosadašnje politike koja je vođena o tom pitanju”, ocenjuje Dejan Vuk Stanković, politički analitičar.
Stanković podseća na to da je jedini način na koji se može postići napredak u evropskim integracijama okončanje procesa u vezi sa Kosovom koji se između Beograda i Prištine vodi pod okriljem EU. „Svako redefinisanje politike koja ne bi uzela u obzir tu okolnost odvaja nas od mogućnosti da se integrišemo u EU, a sa druge strane otvara pitanje kako treba da izgleda srpska politika o pitanju Kosova”, naglašava on, uveren da je to, zapravo, „još jedan od indikatora kako će se teško napraviti programsko jedinstvo i vlada DS–SPS”.
Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”, ističe, međutim, da je prilikom formiranja vlade neophodno usaglašavanje koalicionih partnera u vezi s KiM, kao i sa svim drugim vitalnim temama. „U kampanji smo čuli razne koncepte, od zamrzavanja konflikta, preko podele, do stavljanja fokusa na unutrašnji status KiM. Sada je neophodno doći do jedinstvenog stava ne samo DS-a i SPS-a, već i novog predsednika države, pa i opozicije”, naglašava Jovanović i dodaje da oko ovog problema ne sme dolaziti do prebacivanja odgovornosti, ali ni do eskiviranja jasnog stava nijednog političara.
„Izabrani predsednik mora da pazi sada na svaku reč u vezi sa Kosovom, jer njegov stav u razgovorima na najvišem političkom nivou sa Prištinom može se pokazati kao štetan za kredibilitet Srbije i kao povod za nove pritiske”, misli on.
Jovanović ističe da je neophodno da se nova vlada što pre formira, kako bi se krenulo sa lobiranjem za što prihvatljivije uslove u vezi s otpočinjanjem pregovora sa EU. „Oktobarski izveštaj EK će sadržati već poznate kriterijume, ali ukoliko ne budemo aktivni, neke države EU mogu dodatno pooštriti te kriterijume, u vezi sa KiM”, upozorava on.
Inače, on predviđa dogovor tri najveće stranke oko odbacivanja ideje podele, početka pregovora o kompromisnom teritorijalnom i političkom uređenju KIM, uz kontinuitet osporavanja njegovog međunarodnog subjektiviteta, a, nažalost, ne isključuje ni strančarenje o ovom pitanju.
S druge strane, na Kosovu se dešavaju veoma složeni procesi, te političari, kako naglašavaju naši sagovornici, nemaju baš puno vremena.
„Ako se naši političari budu još dugo bavili pitanjem čija je nadležnost Kosovo, mislim da se uskoro niko neće baviti Kosovom.” Jer, ono što se događa u poslednjih nekoliko dana na severu Kosova, pokazuje da Priština koristi interegnum u vlasti Srbije posle predsedničkih izbora i da otvaranjem kancelarije u Severnoj Mitrovici i zahtevom da Unmik na severu Kosova preda svoju dokumentaciju toj kancelariji, praktično radi na stvaranju svršenog čina, posle koga ne bi imalo ni šta da se pregovara o Kosovu”, kaže Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.
Stoga Simić misli da u ovom trenutku nije pitanje ko treba da se bavi Kosovom, već da je sada bitno da Beograd zaustavi pritiske iz Prištine koji su počeli još u toku predizborne kampanje, a „što bi moglo već u najbližoj budućnosti da dovede do promene faktičkog stanja na Kosovu”. Ukoliko ne odgovore na ovaj izazov, i predsednik i buduća vlada mogli bi se, prema njegovim rečima, naći u krajnje neprijatnoj situaciji.
Slažući se sa Simićevom ocenom da je trenutna situacija na Kosovu veoma ozbiljna, i Stanković ukazuje na to da strane u veoma kratkom periodu moraju da usaglase stavove i da počnu delotvorno da sprovode politiku zaštite nekih elementarnih nacionalnih i državnih interesa na Kosovu. „To ne može da radi tehnička vlada. To može da radi samo ona vlada koja je u punom političkom kapacitetu. Zbog toga je jedan od prioriteta da se ta vlada što pre dobije.”
Primećujući da je Dačić „malo pojačao svoju nacionalnu retoriku”, on ističe da je problem u tome što se zaokreti prave u trenutku kada oni znače otezanje sa formiranjem vlade, „a situacija je takva da treba urgentno reagovati”.
A zašto bi Dačić otezao sa formiranjem vlade? „Zato što on, očigledno, mora da vidi šta će biti politika buduće vlade”, odgovara Stanković i navodi da će na socijalno-ekonomskom planu verovatan scenario za tu vladu biti prihvatanje aranžmana sa MMF-om, „što je za Dačića u ovom trenutku veoma teško prihvatljivo, imajući u vidu njegove političke stavove u kampanji i ono što je obećao svom biračkom telu”.
B. Čpajak
objavljeno: 29.05.2012.
