Izvor: Politika, 16.Jan.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katalonija bira kosovski recept
Vlast u Barseloni očekuje da na prevremenim izborima apsolutnu većinu osvoje separatističke stranke i da potom, ako ne uspe ništa drugo, parlament proglasi republiku Kataloniju
Katalonija ipak raspisuje prevremene izbore, ali će se oni održati tek u septembru umesto u martu, kako je želeo predsednik pokrajinske vlade Artur Mas. Da bi raspisao prevremene izbore, Mas je morao da se dogovori sa šefom opozicione levičarske partije Eskera republikana de Katalunja (ERK) Oriolom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Žunkerasom, sa kojim će izaći zajedno pred birače u koaliciji koja se zalaže za nezavisnost.
Vlasti u ovom bogatom severoistočnom regionu Španije očekuju da će se birači izjasniti za stranke koje zagovaraju nezavisnost i da će potom katalonski regionalni parlament moći da proglasi nezavisnu državu Kataloniju.
Na ovo rešenje vlasti u Barseloni su se odlučile tek posle neuspešnog pokušaja da održe važeći referendum, što je protivno Ustavu Španije kojim se zabranjuje parcijalno izjašnjavanje o pitanjima od interesa za celu državu. Provizorni referendum je u Kataloniji ipak održan prošlog 9. novembra, ali on nema nikakvu formalnu snagu.
Cilj Artura Masa je da dobije apsolutnu većinu kako bi otvorio pregovore o nezavisnosti i pripremio put za obavezujući referendum. Ako, uprkos svemu, Madrid odbije da o referendumu pregovara, ostaje treći put, koji predviđa otcepljenje po kosovskom receptu.
Kako su se na partijskom kongresu još pre dve godine složili delegati ERK-a, Barselona bi posle izbora parlamentarnom deklaracijom proglasila nezavisnost Katalonije. ERK je republikanska stranka leve orijentacije i očekuje da na izborima postane vladajuća snaga.
Katalonija će odmah potom tražiti članstvo u Ujedinjenim nacijama. Za odluku o ostanku u „drugim manje važnim međunarodnim organizacijama i institucijama biće pitan narod na potonjim referendumima”, navodi se u njihovom programu. Po ERK-u republika Katalonija imaće, u skladu sa pacifističkom tradicijom ove stranke, aktivnu ulogu u posredovanju i rešavanju sukoba u svetu. Moguće je i stvaranje „velike Katalonije”. Ukoliko „katalonska zona na jugu Francuske tako odluči, može se integrisati u federaciju republike Katalonije”.
Među španskim analitičarima preovlađuje skepticizam u pogledu ostvarivosti ovih ciljeva, pogotovo što je pravi trenutak za to prošao prošle godine kada nije uspeo škotski referendum o otcepljenju, iako je bio dogovoren sa Londonom.Ipak, pripreme Katalonaca za prevremene izbore zadaju veliku glavobolju španskom premijeru Marjanu Rahoju i njegovoj konzervativnoj vladi koja ove godine treba da raspiše opšte izbore.
Tu je i novi pokret Podemos, a prognoze na osnovu ispitivanja javnog mnjenja govore da će ova stranka potpuno razbiti tradicionalni dvopartijski sistem. Podemos je, međutim, sve popularniji i u Kataloniji i to bi, kako pojedini analitičari nagoveštavaju, moglo da doprinese da se u kampanji ublaži uticaj nacionalističke retorike.
Lider Podemosa Pablo Iglesijas više puta se izjasnio da je bolje da Katalonija ostane u Španiji i da debatu treba usmeriti na socijalne probleme, korupciju političara i štete od rigoroznih mera štednje koje sprovodi sadašnja španska vlada.
Z. Šuvaković
objavljeno: 16.01.2015.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
