Izvor: Politika, 09.Feb.2014, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je podignuta „sporna” škola u Drajčićima
Kosovske vlasti pokušale da je unište, o čemu je pisala i „Politika”, čime bi se uklonio i deo prošlosti Srba
Tragedija je što su kosovske vlasti u decembru srušile krov i skoro uništile našu školu, staru 110 godina, koja je bila u relativno dobrom stanju, očuvana, jer je o njoj brinuo učitelj Tomislav Tomić – kaže za „Politiku” Krunislav Kostić (1934), rodom iz sela Drajčići, 15 kilometara od Prizrena, u Sredačkoj župi na obroncima Šar-planine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
On kategorično negira tvrdnje kosovskih vlasti da objekat nije zakonom zaštićen, odnosno da je izgrađen na opštinskom zemljištu.
Koliko je taj objekat važan za istoriju i kulturu Srba sa ovog područja, dovoljno svedoči i podatak da je škola svojevremeno imala i više od 60 učenika. Sada su, kaže Kostić, kosovske vlasti odlučile da je unište o čemu je nedavno pisala i „Politika”, i to da bi sutra mogli da kažu da su oni to sazidali, a da Srbi na ovom području nisu nikada ni postojali.
Škola se do 1945. zvala „Čolak Anta Simeonović”, po prvom Karađorđevom vojvodi, Kostićevom pretku. Posle rata je dobila je ime „Moša Pijade”. Kostić je u više navrata pokušavao da razgovara sa nadležnima iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, ali, kako tvrdi, na njegove apele nema odgovora.
On veruje da bi ministar zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin mogao da pomogne da se spreči rušenje škole u selu Drajčići, koja je prošlog meseca navršila tačno 110 godina.
– Škola je podignuta 1904. godine, za vreme Turaka. Prethodno, sveštenik i učitelj Antonije Nikšić, u svojoj kući otvara školu 1883. godine. Na Srpsku novu godinu 1904. godine, posle obavljene službe, on kaže svojim seljacima da, zbog brojnosti đaka, više nema mesta u njegovoj kući i da treba da otvore novu školu. U tom trenutku, školu je pohađalo dvadesetoro dece. Javlja se Mladen Jevtić Džamperović i kaže: „Prijatelju, svako iz mahale da dođe kod mene na kafu i čašicu rakije”. Dođoše kod njega, na dan 14. januar 1904. po novom kalendaru: pop Nikola Nikšić, pop Antonije Nikšić, i meštani Đorđe Ugrinović Ušinov, Stojan Simić Kekov, Stojko Trpković Veselinovski, Stevan Spasić Doksur Kumita, Trivun Cvetković Staničićev i Dejan Simić Grnčarov – priča Kostić.
Škola „Čolak Anta Simeonović”: snimak iz 1929. godine
Tako su njih osmorica, pokazuje nam on, sastavili i potpisali izjavu u kojoj doslovce piše:
„Ja Mladen Jevtić (Džamperović), iz sela Drajčiki, poklanjam baštu na zvano mesto Konoplište svojim seljacima Srbima, udaljeno od crkve Sveti Nikola sto metara, da podignu školu za našu decu. Dajem baštu za pokoj duše moje dece koja su mi umrela a više poroda nemam. Pa zaveštujem ovu baštu mojim seljacima Srbima u moje selo Drajčiki da pomen bude mojim pokojnim decama. Da seljaci moga sela Drajčiki ne mogu da otuđe ovu baštu zanavek. Darodavalac bašte Mladen Jevtić (Džamperović)”.
– Starci su mi pričali da su plakali kada je Džamperović pomenuo svoju decu – priseća se Krunislav Kostić koji je ceo radni vek proveo u Prištini, kao viši rendgen tehničar, u Zavodu za medicinu rada „Obilić”.
Dva puta išao je na stručno usavršavanje u SAD, jednom u Španiju. U Mladenovac kod Beograda preselio se 28. avgusta 1999, na Veliku gospojinu, među poslednjima je napustio pokrajinu.
Sve ovo Kostiću je ispričao jedan od potpisnika, Stojan Simić Kekov, Krunislavov pradeda stric, koji je 24 godine bio predsednik tadašnje Ljubinske opštine, u koju su ulazila četiri sela. Pradeda Stojan, učesnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, živeo je tačno 100 godina i umro je 1971. godine.
– Na njegov zahtev sam 1967. četiri sata s njim vodio razgovor i zapisivao sve šta je govorio. Između ostalog, pričali smo i o seoskoj školi. Tada mi je dao ovaj dokument, izjavu, koju posedujem u originalu. Pradeda je najbolje znao sve što se događalo u selu i opštini u poslednjih sedam vekova. Rekao je da smo mi Srbi podigli školu, koja je bila otvorena za sve nacionalnosti. Turske vlasti nisu dozvoljavale da se škole otvaraju, pa su svu decu naučili da kažu na turskom jeziku „dobar dan” i „do viđenja”, kao i da pevaju tursku himnu. Kada su jednog dana Osmanlije došle da zatvore školu, deca su počela da pevaju tursku himnu i oni rekoše: nastavite sa radom – objašnjava naš sagovornik.
Kostić pokazuje i knjigu „Prosvetno-kulturni život pravoslavnih Srba u Prizrenu i njegovoj okolini u 19. i počekom 20. veka”, autora Petra Kostića, prvog rektora Prizrenske bogoslovije, objavljene u Skoplju 1933. godine.
– Iz knjige se jasno vidi da je škola podignuta 1904, o trošku mesnih Srba seljaka i dobrovoljnim prilozima, koje je u Srbiji prikupio Stojko Trpković iz istog sela. Dakle, apsolutno su netačne tvrdnje Nedžada Čočaje, objavljene u listu „Politika” 4. januara 2014, da je škola navodno podignuta na opštinskom zemljištu, jer je reč o bašti Mladena Džamperovića, koju je on poklonio selu – kaže Krunislav Kostić iz sela Drajčići, podno Šar-planine.
Bojan Bilbija
objavljeno: 09/02/2014
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
