Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Jun.2019, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Kvasac u mržnji
Neko je u mržnju stavio kvasac.
Pitoreskno, precizno i zloslutno, sa nešto vidne teskobe, kaže pisac Đuro Radosavović, komentarišući najnovije otrovne političke strele na liniji Beograd – Podgorica. Nesumnjivo, predlog novog crnogorskog zakona o položaju verskih zajednica, a posebno njegove interpretacije i ovde i tamo, kvascu je ulio narastajuću snagu. Tako su se snažno u političko-crkvenoj areni našla i “goveda” (opet), i velikosrbi, i izdajnici srpstva, i veleizdajnici >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << crnogorstva – vajda se tako kaže! – a posebice Kosova, kriminalci, diktatori…
Pri čemu je nedvojbeno samo ovo poslednje, jasno je na koga se aludira – predsednike dve sekularne države, Srbije Aleksandra Vučića i Crne Gore Mila Đukanovića.
No, sve na gomilu sabrano objašnjava se jednom rečenicom – zlotvori koji truju narod. Tako kažu jedni za druge i, gle čuda, jesu u pravu jer to što i jedni i drugi ovih već sedmica proturaju kroz etar i premeću preko naslovnica nije ništa drugo do ogoljeni govor mržnje.
Da ne bude spora, predmet ovog teksta nije sam zakonski predlog, o kojem će se tek izjasniti Venecijanska komisija i crnogorska Skupština, prva kao i obično savetodavno, druga zakonski odlučujuće, uključujući odredbu o crkvenoj/verskoj imovini koja posle 1918. nema “notarsku” potvrdu, odnosno vlasnički list. Makar, kao što sumnja srpska “većina”, bio i sam manastir Ostrog (17. vek) u pitanju.
Nije predmet ovog teksta ni odnos između kanonski priznate Srpske pravoslavne crkve i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve jer je to, kako bi se reklo, njihova unutrašnja stvar, kao što i nalažu pravila organizovanog pravoslavlja.
Naša priča se svodi samo na pitanje čemu sve te užasavajuće optužbe, strašne reči, međusobno ne samo nepoštovanje nego ponižavanje do poništavanja, i to ne samo u formalnom smislu “jesi nacija, nisi nacija”, “jesi crkva, nisi crkva”, već suštinski, ljudski? I to među zaista po istoriji, naravima, poreklu, sudbinama najbližih i sličnih ljudi.
Čemu već užarenom i u samoj Crnoj Gori i na transverzali Ovde – Tamo političko dolivanje ulja na vatru i dosoljavanje vrele i slane priče? Pri čemu valja reći da gotovo najumerenije deluje Vučić lično, doduše uslovno, pošto je sebi dozvolio da “zamoli” Crnu Goru da ne usvaja neki zakon! Samo toliko, brate Milo, ne daj im (svojima, jasno), a bilo bi dobro videti kako bi Vučić reagovao da ga Kolinda Grabar Kitarović ili sam Đukanović “zamole” da Skupština Srbije ne usvoji neki zakon – da li bi to bilo mešanje u unutrašnje stvari druge države, pritisak ili gajenje ljudske topline? Atak na suverenost, poreklo, biće naroda…
Za Mila Đukanovića nema spora – on dovršava (povraćenu) crnogorsku državnost, a pošto i Tamo, kao i Ovde narod najviše voli crkvu, hoće da im da njihovu. Pri čemu može da se poziva i na istoriju pravoslavlja koja SPC ne poznaje previše dugo pod tim imenom. Kao ni CPC, što ih čini – jednakim u laičkom svetu. U verskom mogu slobodno da se preganjaju i o imovini, i o kanonima, i o pastvi.
Samo ni crkveni velikodostojnici, ni političari, ni analitičari nemaju pravo na ovo što rade – da zarad interesa podižu barikade među narodima i “nadižu” onaj davno začeti kvasac.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
