Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Feb.2016, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Crkvena akciza
U sedmici dramatičnih političkih dešavanja preporuka direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića onima koji na Kosovu primaju platu iz budžeta Srbije da deo primanja daju Fondu Eparhije raško-prizrenske, u javnosti je prošla gotovo nezapaženo, iako je van svake sumnje duboko politička.
Zvaničnici nisu reagovali, a protivnici ovakve desekularizacije države ostali su mahom zaključani unutar društvenih mreža koje su se usijale od protesta.
Deo primedaba dospeo >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je do javnosti kroz otvorene komentare na medijskim sajtovima, a njihov duh najbolje oslikava ironični predlog: “Obavezno, jedan deo i Pahomiju!” U reagovanjima se pominju i druge, kako se eufemistički kaže, kontroverzne vladike, a na nišanu su njihovi raskošni dvori, ogroman vozni park, veliki stomaci, neranjivost pred redovnim sudovima, primat crkve u restituciji, enormne cene usluga...
Na nišanu je i specijalni status Crkve čiji službenici imaju socijalna, zdravstvena, penziona i ina prava koja ostali građani nemaju, dok je sama crkva oslobođena svih poreza na svoje delatnosti. Uključujući proizvodnju i distribuciju alkohola koji je, kao što se zna, akcizna roba.
Da ne bude zabune – Eparhija raško-prizrenska i njen Fond u dobroj meri jesu, kako to kaže Đurić, stub kosovskih Srba, posebno najsiromašnijih. Najvidljiviji deo pomoći su narodne kuhinje. Nesumnjivo je i verska delatnost važan segment održavanja i zadržavanja, pa i povratka dela Srba u zavičaj. Sve to zajedno znači da Eparhija radi ono što joj je u opisu posla; pomaže ljudima, vernima i nevernima. Pri čemu Fond nije u minusu, što je važan podatak. I, ako je verovati uzdržanosti episkopa Teodosija, crkveni oci nisu ni tražili od pastve ovakvu vrstu odricanja. Koju, uzgred, ne podržavaju ni lideri kosovskih Srba, iako su listom vernici SPC.
Đurić je, po svemu sudeći, bio veći katolik nego papa, mada je izlišno sumnjati u njegove dobre namere. Sa druge strane, izlišno je sumnjati i u to da je predlog puka improvizacija, bez podrške na vrhu. Tim pre što je čudan status kosovskih Srba na severu sa po dve plate, veliki trn u oku ljudima. I poprilična rupa u budžetu.
Ali, to se ne rešava obavezivanjem dela građana na neformalnu crkvenu akcizu.
Srbija je, prisetimo se, po Ustavu sekularna država uprkos tome što je uticaj, posebno većinske Srpske pravoslavne crkve, apsolutno neprimeren tom temeljnom principu ustrojstva i funkcionisanja društva koje sebe vidi kao republiku, i to demokratsku. Jednakost svih građana se podrazumeva, a na državi je da svim ljudima obezbedi najbolje moguće uslove života, posebno socijalno ugroženima; ako su socijalni fondovi tanki, država ima i pravo i obavezu da ih popuni. A to svaka uredna država čini porezima koji se definišu zakonom.
Sledstveno, ako želi više da pomogne ljudima, neka oporezuje crkvu.
Ako, pak, država smatra da je deo njenih građana privilegovan, i to se rešava propisima. Notorna činjenica da su i SPC i kosovski Srbi svojevrstan redak zver ne bi smela da omete sekularnu državu i njenu vlast u uređivanju odnosa.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
