Izvor: Radio Slobodna Evropa, 14.Okt.2015, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Janjić: Nisu dovedene u pitanje evrointegracije Srbije
U Briselu je u utorak uveče, posle dva i po sata, završen sastanak premijera Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Ise Mustafe sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, a ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da su razgovori bili teški i da je jedino postignuta saglasnost da se primeni sve što je dogovoreno Briselskim sporazumom.
Analitičar Dušan Janjić za RSE objašnjava da se zapravo, uprkos krupnih reči, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << nije dogodilo ništa iznenađujuće, da Brisel nije postavio pred Srbiju otvoreni zahtev za priznanje Kosova, već ono što se moglo očekivati u procesu pridruživanja.
„Izrikom se ne traži priznavanje. Zna se da je suština pregovora o priključivanju EU primena tzv. pravnih dostignuća EU i tu se već neke stvari znaju. Na primer, u pravnim dostignućima EU ne postoji termin 'administrativna linija'. Između država postoje granice. Dakle, postoje neki termini koje EU koristi kao svoju tekovinu, a koji se mogu interpretirati, kako je to Marko Đurić rekao, kao direktno ili indirektno zahtevanje priznanja.
Drugo, Nemačka i Britanija su dosledne u svojoj politici, a oni su je 2012. definisali u famoznom Non Paperu i tamo se u suštini insistira na modelu dve Nemačke. Na primeru ću to vrlo jednostavno da pojasnim: pitanje neometanja članstva i saradnje u međunarodnim organizacijama. Sada to ostaje da se raščisti i zahteva da se to raščisti. Spominju se UNESCO, Savet Evrope i druge organizacije, ali se i podrazumeva u toku procesa da će to biti neometanje članstva Kosova u UN.“
RSE: Da li to znači da se, zapravo, ništa dramatično ne događa, već se u procesu stiglo do koraka koji je bio očekivan?
Janjić: Što se tiče i jednog i drugog procesa, bilo je očekivano da će se pojaviti dve vrste problema. U dijalogu koji vodi Mogerini, problem implementacije, jer je ona promenila misiju, zadatak u odnosu na ono što je radila Ketrin Ešton. Nekako se izvukla iz procesa implementacije, a sad je ona postala važna i Srbiji. Zapravo, nema jasnih kriterijuma kad je nešto primenjeno, a kad nije, šta je uloga EU i šta se dešava kad je Srbija ta koja to ne primenjuje jer to onda postaje i predmet poglavlja 35.
Dakle, sledeći razgovor koji će biti između Mogerini i Vučića se upravo odnosi na redefeinisanje uloge.
RSE: Da li su izjave, po tonu, dramatičnije od onoga što se dešava?
Janjić: Mislim da je to i deo nametnute situacije u zemlji. Prve reakcije su bile nedovoljno fer prema Vladi. Govorim o reakcijama Dačića i Nikolića, nametala se nervoza u vezi UNESCO i sl. Mislim da je Marko Đurić odradio posao pridruživanja horu, da bi onda Vučić krenuo ka nekoj vrsti smirivanja tla. Te prve reakcije treba shvatiti kao unutrašnje političko smirivanje tla i neko pojačavanje pregovaračkih pozicija. Ima tu crvenih linija. Priča o referendumu, o izborima, to je ono gde je Vučić jasno rekao dokle on i njegova vlada idu. Shvatimo to kao jedan manevar koji nije baš naivan i koji neće dovesti do prekida evrointegracija nego kao učvršćivanje pozicije za nesumnjivo neodustajanje Vučića od evropskih integracija. Da li će dobiti podršku u Vladi i javnosti od toga će zavisiti da li raspisuje izbore da bi napravio neku drugu većinu koja ga podržava.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Radio Slobodna Evropa...
