Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Feb.2020, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istoričar Bojan Dimitrijević: Teško naći rešenje za Kosovo, ono je kao tamni vilajet
Kompromis bi mogao da bude model za prevazilaženje kosovskog problema, izjavio je FoNetu istoričar Bojan Dimitrijević, ali je napomenuo da sve što se dešavalo u 20. veku govori da ljudi na Balkanu nisu skloni kompromisu.
"Kompromis je poželjan. Zdrav dijalog između Albanaca i Srba bi rešio mnoga pitanja na Balkanu i verovatno bi umirio strasti", rekao je on u serijalu razgovora Kosinus.
Pošto kod glavnih aktera na obe strane nema želje za kompromisom, Dimitrijević >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nije uveren da je on moguć, iako se za njega zalaže.
On je naglasio da je vrlo teško naći definiciju tačnog rešenja za Kosovo i predočio da je to "kao tamni vilajet, šta god da uradite biće loše".
"Lično bih voleo da bude sporazum, ali takav da bude od koristi za Srbiju i srpski narod koji živi dole", objasnio je Dimitrijević.
Podsećajući da je problem Kosova bio u fokusu devedesetih godina prošlog veka, on napominje da su za ljude koji odlučuju o svetskoj politici danas druge teme daleko bitnije.
"Bilo bi najbolje kada bi velike sile ili politike koji bi mogle da utiču na obe strane, uticale da se napravi konferencija koja bi rešila kosovsko pitanje, po modelu Berlinskog kongresa", smatra Dimitrijević.
On ukazuje da bi to otvorilo i mnoga druga pitanja, "kao što su Republika Srpska, Sandžak i Severna Makedonija", ali misli da je "sveobuhvatna redefinicija odnosa na Balkanu" verovatno potrebna.
"Kao istoričar, pozdravio bih organizovanje skupa koji bi definisao sve etničke i granične probleme na Balkanu, ali mislim da on još nije moguće", rekao je Dimitrijević.
On kaže da je pre dvadesetak godina bio veliki pobornik ideje Dobrice Ćosića o razgraničenju i tvrdi da je "premijer Zoran Đinđić pokušavao da otvori i tu temu".
"Mislim da je vreme njegovog mandata bio poslednji period kada je to moglo da se uradi na kvalitetan način", rekao je Dimitrijević.
Prema njegovom predviđanju, razgraničenja verovatno neće biti, "ukoliko ne bude nekakvih ratnih događaja ili mirovne konferencije".
"Razgraničenje ne bi trebalo bi da bude vezano samo za Kosovo, nego i za jug Srbije i zapadnu Makedoniju. Formalnom granicom bila bi zaustavljena aspiracija Albanaca da se dalje šire na Balkanskom poluostrvu", objašnjava Dimitrijević.
On ne veruje u referendum, jer pitanjem može da se kreira orijentacija ljudi kako da se izjašnjavaju.
"Referendumi kod nas nisu doneli rešenje, već su služili kao pokriće vlasti da opravdaju ili svoju dilemu ili nesposobnost ili neku zakulisnu igru. Politika koja vodi Srbiju mora da bude odgovorna i da preuzme to odlučivanje na sebe", poručio je Dimitrijević.
Ocenjujući da je Kosovo od Srbije otuđeno ratom i da je jedno vreme "bilo pod međunarodnom okupacijom", on ističe da nije pobornik nezavisnosti Kosova.
"Ipak, ukoliko dođe do političkog rešenja koje će staviti srpsko-kosovski problem sa strane, onda je i stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama nužna", naglasio je Dimitrijević.
On smatra da je to "nešto s čim moramo da živimo ako dođemo do nekog sporazuma", dok Kosovo doživljava kao propalu šansu Srbije.
"Imam utisak da je Srbija povratkom na Kosovo 1912. godine imala vrlo kratak period da taj prostor, kao i Makedoniju, integriše u svoju teritoriju", rekao je Dimitrijević.
Prema njegovom tumačenju, stvaranje Jugoslavije je pomerilo težište političkog, društvenog i kulturnog rada sa Kosova prema Bosni i Hrvatskoj.
"Tako je Kosovo ostalo tamni vilajet, bez obzira što je bilo deo naše države osam ili devet decenija", zaključio je Dimitrijević.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
