Izvor: Vostok.rs, 02.Sep.2011, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Fonda strateške kulture sa dr Markom Jakšićem
02.09.2011. -
Kako ocenjujete dešavanja na severu Kosova tokom poslednjih nedelja?
Umnogome uz pomoć aktuelnog srpskog režima, od 2008. godine pa do pre nekoliko nedelja, albanski separatisti su zaokružili svoju kvazidržavnost južno od Ibra. Svestan nespremnosti oficijelnog Beograda, koji robuje nacionalno destruktivnoj politici „EU nema alternativu", da stvarno stane iza svog teritorijalnog integriteta, odnosno Srba na Kosovu i Metohiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Hašim Tači je nedavno otpočeo ofanzivu sa ciljem da čitavo Kosovo, odnosno i njegov severni deo na kome su Srbi gotovo stoprocentna većina, stavi pod svoju kontrolu. Prvi korak u tom pravcu je preuzimanje graničnih prelaza a potom ide uspostavljanje albanskog sudstva, „državnih" simbola, policije i drugih institucija. Srpski narod na severu Kosova i Metohije tome se energično suprotstavio, pa su Albanci i njihovi zapadni mentori promenili taktiku ali ne i strateška opredeljenja. Bili su prisiljeni da odustanu od direktnog i momentalnog pokušaja okupacije i severa Kosova, a prešli su na faznu taktiku, koja je sračunata na to da isto postignu u nekoliko narednih meseci.
Na koji način se u takvim okolnostima ponaša Beograd?
Žalosno je to reći, ali je činjenica da ide putem kulminacije već ranije kapitulantske politike. Uvidevši svu silinu otpora srpskog naroda na severu Kosova nasilju albanskih separatista, režim je učinio sve što je mogao kako bi na tome profitirao. Prvo, navodno je podržao suprotstavljanje Srba, ali je to imalo samo pozersko-patriotsku dimenziju. Stefanović i drugi Tadićevi pioni samo su se slikali na barikadama i pričali prazne priče kako bi delovali državotvorno. Međutim, ništa nisu činili da Srbima stvarno pomognu, odnosno da doprinesu njihovoj otpornoj snazi. Iza kulisa su pravili nove poslove sa svojim stranim prijateljima a u praksi srpskim neprijateljima. Tu se nalazi drugi deo njihove lično-partijske profiterske politike na račun nacionalnih interesa. Režim je dobio priliku da Briselu i Vašingtonu pokaže da im treba ako na Kosovu žele da realizuju svoje planove. Nažalost, on ima moć da podeli Srbe na Kosovu i na nas izvrši pritisak i tako oslabi naše pozicije, tj. da olaška Tačiju da ostvari šta hoće. Beograd će radi ulaska Srbije u EU učiniti sve šta Tači i njegovi zapadni zaštitnici žele. Sporazum koji je Tadić preko Stefanovića sada sklopio sa KFOR-om deo je takvog opredeljenja, tj. Tačijevog nastojanja da pod svoju kontrolu stavi sever Kosova. To je preduslov za ono što je planirano da se desi u septembru, tj. da Beograd prihvati uspostavljanje prave državne granice između Kosova i ostatka Srbije. Onda bi Priština krenula sa institucionalnim popunjavanjem prostora između „granice" i Ibra. Naravno, pod raznim neosnovanim izgovorima, radi toga bi se pod udarom represije našli svi značajniji Srbi na severu Kosova koji se protive dovođenju i tog dela Srbije pod vlast separatista u Prištini.
A šta je u periodu o kome govorite radio NATO?
NATO je 1999. godine izvršio agresiju na Srbiju sa ciljem da joj otme Kosovo i Metohiju, i tamo stvori svoju kvazidržavu, tj. teritoriju na kojoj nesputano može da radi šta god hoće. Sve to je element u mozaiku politike osmišljavanja nove uloge NATO-a i postepenog geopolitičkog okruživanja Rusije. Razume se, i posle agresije NATO je produžio istim putem. Podržavao je etničko čišćenje Srba i stvarao je druge preduslove za donošenje separatističkog akta Prištine 2008. godine. Potom je, u skladu sa njim a protivno Rezoluciji 1244, podržao izgradnju albanske kvazidržave na srpskom Kosovu. Iz toga je već jasno šta radi sada. NATO maskiran u KFOR podržava, a možda čak i inspiriše, ono što radi Tači. NATO usiljeno deluje u prilog teritorijalnog i institucionalnog zaokruživanja kvazidržave čije seme je posejao i zalivao. U tome mu svojski pomaže Tadićev režim. Jer, očito je da Srbi na severu Kosova imaju i snagu i volju da brane ono što je njihovo, a prošla su vremena kada je mogla da se organizuje nekakva nova Oluja. Svet se sa stanovišta raspodele geopolitičke i ekonomske moći bitno promenio od 90-ih godina do danas. Zato su Tadić, Stefanović i slični „naši" političari potrebni NATO-u i Tačiju kako bi im sami prepustili i ono što više ne mogu da nam otmu. Zato srpski režim protiv svog naroda na severu Kosova vodi strašnu medijsku kapanju sračunatu na to da tamošnji Srbi budu satanizovani kao kriminalci koji na barikadama brane nekakve svoje poslovne interese. To je sramna zamena teze kako bi se patriote prikazale kao negativci a trgovci nacionalnom teritorijom kao razumni političari.
Kakve su perspektive severnog dela Kosova?
Sa ovom vlašću loše. Naš problem je pre svega režim koji umesto da brani nacionalne interese radi protiv njih. To se najbolnije manifestuje na Kosovu, ali je prisutno od Horgoša pa do Preševa i Novog Pazara, kao i u vezi sa politikom koja se vodi prema Republici Srpskoj, Srbima u Crnoj Gori " Ako padne Tadićev režim i umesto njega dobijemo Vladu koja će biti nacionalna a ne marionetska, stvari bi se brzo pozitivno promenile. Dovoljno je da u Beogradu više nemamo vlast koja sarađuje sa NATO-om i Tačijem i njihov manevarski prostor bi bio mnogo manji. Kada Beograd odustane od pregovora sa unapred dogovorenim veleizdajničkim ishodom i pogubnih sporazuma kojima im polako prepušta ono što više ne mogu sami da uzmu, oni će biti u problemu. Već samim time što bi Srbija prestala da igra na NATO muziku i vratila bi pregovarački proces u okvir Saveta bezbednosti OUN, Priština bi se našla u nebranom grožđu bar po pitanju severa Kosova i produbljivanja svoje kvazidržavnosti. Ukratko, ključ problema je u Beogradu kada se radi o perspektivama severnog dela Kosova, pa i Kosova i Metohiji u celini. Sadašnja vlast vodi izdajničku politiku sračunatu na to da tim delom srpske zemlje, a verovatno i ne samo njim, kupi ulazak ostatka Srbije u EU, tj. svoju političku budućnost zasnovanu na kolaboraciji sa Vašingtonom i Briselom.
Nesumnjivo je da Srbi na Kosovu i Metohiji žive teško. Na koji način će se na njihovu svakodnevicu odraziti sporazum koji je oficijelni Beograd sklopio sa KFOR-om, odnosno preko njega sa Tačijem?
Plašim se da sporazum ima za cilj i to da nam egzistenciju učini još težom. Ako sever Kosova, čemu pogoduje sporazum Stefanović – Tači i ono što je planirano da iz njega proizađe, postane geto odsečen od ostatka Srbije, položaj našeg naroda će postepeno postati nesnosan. Možda je nečija namera da se to desti i tako podstakne iseljavanje Srba. Valjda da bi opustela teritorija bila predata Prištini. Jasno je da samo ona njoj treba. Ne i mi. Nama je, nesumnjivo, namenjena sudbina ista kao i Srbima proteranim iz mnogih drugih delova naše južne pokrajine. No, Albanci to više ne mogu da urade direktno, pa traže sofisticirane metode, koje i pronalaze u dogovoru sa režimom u Beogradu.
Kako vidite ulogu Rusije u vezi sa kosovskom krizom?
Jasno je da je Ruska Federacija sprečila ozvaničenje tzv. kosovske nezavisnosti u OUN. Aktuelni režim u Beogradu bi verovatno bio mnogo srećniji da Moskva ima drugačiji stav, pa bi tada narodu rekao: „Ništa ne možemo sami da uradimo, a Rusija nam nije pomogla". I munjevito bi digao ruke od Kosova, dok bi krivicu pred narodom pokušala da prebaci na Rusiju. Ovako mora da iznalazi indirektne puteve trampe Kosova i Metohije za iluzije o evropskoj perspektivi Srbije. S druge strane, kada bi u Beogradu imali nacionalnu vlast, ona bi u Rusiji mogla da nađe čvrst oslonac za odbranu Kosova, a Moskva bi u Srbiji mogla da ima dobrog saveznika u okolnostima kada NATO i dalje plete mrežu oko Rusije. Srbija koja bi pristupila ODKB-u sigurno se ne bi suočavala sa pokušajima NATO-a i Prištine da podmuklo menjaju realnost na terenu. To znaju na Zapadu pa zato gaje režim kakav je Tadićev. Ipak, to što su sada počeli da žure znači da se plaše da mu je došao kraj, odnosno da nastoje da dok je on još na vlasti obave zacrtani posao do kraja. Mislim da bi Moskva, bez obzira na nekorektno držanje oficijelnog Beograd prema njoj, valjalo da se tome suprotstavi. Jer sve što se dešava od Jadrana do ruske granice deo je istog scenarija sračunatog na potkopavanje pozicija Ruske Federacije. A Rusija energičnim stavom ima moć da destimuliše NATO da nastavi sa politikom okupacije severa Kosova. Šta god pričali u Vašingtonu oni su svesni obnovljenog značaja Rusije i respektuju njenu moć. Moskva sada ima priliku da, insistiranjem na poštovanju njihovih prava i Rezolucije 1244, pomogne Srbima na severu Kosova i da tako svoju novonastalu globalnu ulogu potvrdi pred celim svetom. Da i ne govorimo o tome da ćemo joj mi večno biti zahvalni.
Intervju pripremio Dragomir Anđelković,
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
