Izvor: Deutsche Welle, 23.Nov.2019, 10:25

„Internet radi, to ne mogu da nam zabrane“

„Internet radi, to ne mogu da nam zabrane“

Priznavanje diploma sa Kosova i udžbenici za decu albanske nacionalnosti u Srbiji – to pitanje i dalje visi u vazduhu. Nastavnici i đaci se snalaze – fotokopiraju udžbenike. Poseban je problem nastava istorije..

Agim Ferati predaje anatomiju na medicinskom smeru u gimnaziji u Bujanovcu. Pri tom se njegova diploma ne priznaje u Srbiji jer je medicinski fakultet završio na Kosovu. I to nije jedini njegov problem. On nema udžbenike na albanskom koje je odobrila Srbija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle <<

„Anatomija je nešto što možete i preko interneta da naučite, a deca dosta dobro znaju engleski. Međutim, imamo i decu iz okolnih sela koja ne znaju engleski i od velikog su značaja knjige na maternjem jeziku“, kaže Ferati za DW. „

Drugo, tekst u knjizi je prošao redakturu, i to je onda nešto što je provereno. Na kraju, snalazimo se tako što ja spremim sve za prezentaciju, i učenici uče uz pomoć diktiranja i fotokopiranih knjiga“, kaže Ferati.

Nastavnik dodaje da đaci sami biraju i kupuju knjige kako bi im olakšale učenje, dok on za svaki čas ima detaljnu pripremu kako bi za svoje đake pripremio prezentaciju.

Učenice ove škole Vanesa Latifi i Everdina Fejzulahu – na lošem srpskom jeziku – kažu da tokom časa mnogo pišu, jer im je tako najlakše da pamte. Knjiga iz anatomije na njihovom jeziku je kopirana, kao i još nekoliko iz drugih predmeta. Za većinu uopšte nemaju knjige, a jedino je udžbenik iz albanskog „original“, pravi štampani udžbenik.

Vanesa i Everdina uče iz fotokopija

Zabranjeni udžbenici sa Kosova

Srednju školu „Sezai Suroi“ u Bujanovcu, kroz Gimnaziju, Opšti medicinski smer, Trgovačku školu, Ekonomsku, Mašinsku i smer Elektrotehnika, pohađa oko 900 đaka albanske nacionalnosti.

Direktor škole Zejni Fejzulahu kaže da su jedini odobreni zvanični udžbenici za albanski jezik i književnost, i to od albanske izdavačke kuće „Albas“ iz Tirane, zatim udžbenici za strane jezike i srpski kao nematernji jezik, za koje kaže da se mogu nabaviti svuda.

Iz Srbije, kaže, nemaju nijedan. S obzirom na to da je u toj školi u stvari šest različitih škola, direktor objašnjava da se nastavnici sami snalaze oko pripremanja časova, a da je škola obezbedila za svaku učionicu televizor i računar za lakšu nastavu.

„Od 2008. godine, od proglašenja nezavisnosti, nama su zabranjeni svi udžbenici koje smo koristili sa Kosova. A pošto se nastavni planovi i programi razlikuju i na Kosovu, i u Albaniji i u Makedoniji, mi i kada bismo hteli da ih koristimo, ne možemo, jer se ne uklapamo u srpski plan i program“, kaže Fejzulahu za DW.

„Međutim – internet radi, to ne mogu da nam zabrane“, dodaje direktor. Fejzulahu kaže da neke udžbenike nisu imali nikada, ali da su u ogromnom problemu što nemaju matematiku, hemiju, biologiju, istoriju i geografiju.

Istorija – sporni predmet

Na pomen tih predmeta, Fejzulahu kaže da je nastavni plan i program za istoriju „katastrofalan, jer o nacionalnoj istoriji uče samo četiri časa godišnje, a imaju pravo do 30 odsto, što je 15 časova godišnje. Pitamo šta se uči iz istorije i geografije ako su granice Srbije i Kosova problem, kao i novija istorija, a Fejzulahu odgovara da nije samo u pitanju novija istorija.

„Naša prava su gažena do kraja. U knjigama iz istorije piše da su preci Srba bili Sloveni, a mi smatramo da su naši preci bili Iliri. Što se tiče novije istorije, mi smo slobodni“, govori sa osmehom.

Fejzulahu bi predavao kako on misli da treba

„Nastavnici imaju slobodu da izaberu teme i da predaju ono što je realno. Veoma je neljudski ono što piše u nastavnom planu i programu. Ja nemam saznanja šta konkretno oni pričaju, ali kada bih ja predavao istoriju, pravo da vam kažem, ja bih predavao ono što ja mislim da je dobro“, objašnjava Fejzulahu.

Osnovno pravo dece – školovanje na maternjem jeziku

Sa problemom nedostatka udžbenika starim dve decenije suočeno je 7.000 đaka albanske nacionalnosti iz Medveđe, Bujanovca i Preševa. Predsednik Albanskog nacionalnog saveta Ragmi Mustafa kaže da ni sam kada je bio đak nije imao knjige. I naglašava da se to mora rešiti što pre.

„Zakonom je izričito rečeno da se udžbenici mogu obezbediti na tri načina: jedan je kroz lokalne autore, a mi smo sa tim u deficitu, nemamo toliki broj autora koji bi pokrivao celokupno obrazovanje. Drugi je kroz prevod, ali ni tu nemamo stručan kadar za adekvatno prevođenje. Treći način jeste da se uveze iz matične zemlje, ako se udžbenik uklapa 70 odsto i više sa određenim planom i programom u Srbiji.“

„Tu isto nastaje problem, jer je u Albaniji reforma u obrazovanju završena. Oni imaju četiri razreda osnovne škole i osam srednje, što u Srbiji nije slučaj“, kaže Ragmi Mustafa.

Dodaje da je Albanski nacionalni savet dao svoj doprinos za obezbeđivanje udžbenika za osnovne škole. „Stvar udžbenika nije stvar administrativnog, ni tehničkog karaktera, to je, prema Konvenciji o dečijim pravima, jedno od osnovnih dečijih prava – da se školuje. Prema svim međunarodnim Konvencijama, obaveza je države da osigurava udžbenike.“

Ragmi Mustafa: dužbenici na maternjem su osnovno pravo

Za sada ništa…

U Ministarstvu prosvete Srbije za DW potvrđuju da je moguće učiti iz uvezenog udžbenika ukoliko pokriva 70 odsto sadržaja važećeg plana i programa u Srbiji. A ukoliko pokriva manje od toga, onda se može koristiti kao dodatno nastavno sredstvo.

Ministarstvo takođe navodi da je Albanski nacionalni savet dostavio predlog udžbenika na albanskom jeziku, ali da ta lista sadrži samo udžbenike izdavača „Albas“ koji su već odobreni ili su u proceduri, kao i udžbenike drugih izdavača iz Albanije koji samo delimično pokrivaju predmete.

Kako navode u Ministarstvu, „spisak nažalost ne sadrži nijedan udžbenik koji bi bio prevod na albanski jezik već odobrenog srpskog udžbenika, što je bio predmet ranijih dogovora“.

Iako su se pre desetak dana u Ohridu sastala trojica lidera Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama, pričalo se o drugim stvarima. Pitanja poput priznavanja diploma sa fakulteta na Kosovu ili udžbenika za albansku decu u Srbiji ostala su i dalje u vazduhu. Posebno što su se ove godine sastali i ministri prosvete Srbije i Albanije.

Ragmi Mustafa kaže da mu nije jasno zašto nije došlo do pomaka i zašto se čeka potpisivanje najavljenog Memoranduma o razumevanju.

Bujanovac

Pod kontrolom OEBS-a i EU

Srpsko Ministarstvo prosvete za DW saopštava da će se to ipak dogoditi uskoro, i da je taj bilateralni sporazum između Srbije i Albanije u oblasti obrazovanja trenutno u proceduri usaglašavanja.

Napominju da je do sada u Katalogu udžbenika objavljeno 86 udžbeničkih naslova na albanskom jeziku odobrenih za osnovnu i srednju školu i šest za predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Dodaju takođe dodaju da mnoge međunarodne organizacije, poput OEBS ili Delegacije EU u Srbiji, budnim okom prate proceduru.

U Ministarstvu takođe kažu da zemlje matice mogu da finansiraju udžbenike preko Nacionalnih saveta, što je Albanski nacionalni savet i uradio – otkupio je odobrene udžbenike izdavača „Albas“, ali da se to može rešiti i kroz lokalne samouprave.

Za primer navode Novi Sad koji je ove školske godine finansirao udžbenike za sve prvake osnovne škole, uključujući i učenike koji pohađaju na jednom od manjinskih jezika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Deutsche Welle...






 Povezane vesti
„Internet radi, to ne mogu da nam zabrane“

„Internet radi, to ne mogu da nam zabrane“

Izvor: Danas, 23.Nov.2019

Priznavanje diploma sa Kosova i udžbenici za decu albanske nacionalnosti u Srbiji – to pitanje i dalje visi u vazduhu. Nastavnici i đaci se snalaze – fotokopiraju udžbenike. Poseban je problem nastava istorije.

Nastavak na Danas...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Deutsche Welle. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Deutsche Welle. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.