Izvor: RTS, 04.Mar.2013, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goranci rešeni da o(p)stanu
Stanovnici Gore na Šar-planini na krajnjem jugu Kosova, bez pomoći Prištine, okrenuti Beogradu, rešeni su da ostanu i opstanu na tom prostoru. U 19 sela u Gori postoji samo jedna srednja škola. Zbog teške ekonomske situacije, mladi su svesni da im je jedini izbor obrazovanje. Mnogi zbog studija odlaze iz Gore, ali sa željom da se ipak vrate.
Okruženi mestima sa većinskim albanskim stanovništvom, ne pristajući na asimilaciju, u Gori na Kosovu i Metohiji živi posebna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << etnička grupa i tamo, zahvaljujući njoj, institucije Srbije. Bez pomoći Prištine, okrenuti Beogradu, rešeni su da ostanu i opstanu na tom prostoru.
Na krajnjem jugu Kosova i Metohije, na padinama Šar-planine nalazi se Gora, koju čini 19 raštrkanih sela na prosečnoj nadmorskoj visini od oko 1.700 metara. Samo u jednom selu, Mlikama, ima srednja škola.
Direktor te srednje škole Nedžmedin Destani kaže da je srednja škola uslov opstanka i ostanka Gore i Goranaca u Gori. Da nije te škole, osnovne bi bile bespredmetne, ističe Destani.
Posle teške borbe, uz dozvolu Unmika, izborili su se za nastavu po programima Republike Srbije, i ćirilicu. Mladi ljudi tamo, uprkos izuzetno teškim uslovima, kilometrima koje moraju da pređu na putu do škole, ipak nisu razočarani u život.
Kažu da im je jedini izbor obrazovanje i da mnogi zbog studija odlaze iz Gore sa željom da se vrate. Žele da studiraju informatiku u Leskovcu, srpski jezik u Mitrovici, medicinu u Mitrovici ili Beogradu, ali i da se vrate.
Destani kaže da, ukoliko ih zadrže, da su postigli veliki uspeh, da se Gora obnavlja, a da će, u suprotnom, Gora uskoro biti dom staraca.
Urpkos prirodnim bogatstvima, uslovima za razvoj turizma, vrednim i školovanim ljudima i nadaleko poznatim zanatlijama, teško se živi.
Industrijski kompleks "Grateks" ne radi od rata, a aktivna radna snaga su prosvetni radnici i malobrojni u opštini i Domu zdravlja. Više od 90 odsto meštana prima neki vid pomoći iz centralne Srbije.
Do 1999. godine živelo je gotovo 30 hiljada ljudi, danas ni 10 hiljada.
"To što je ostalo nema kuda. Ostali su oni koji rade i dobijaju primanja iz Srbije. Oni koji ne rade ne možemo zahtevati da ostanu, jer nemaju od čega da žive", kaže sekretar Osnovne škole "25. maj", selo Vranište u Gori Behar Ramadani.
Privrženi svom kraju, oko 40 hiljada Goranaca koji žive u inostranstvu, ožive Goru leti. Zbog toga, a ne samo raspusta, mladi Goranci raduju se kraju školske godine.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
