Izvor: Kurir, 29.Jul.2011, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLEDAO SAM SMRTI U OČI!
JARINJE - Na kolenima, licem prema zemlji na prašnjavom putu, pred dugim cevima!
Drveni kontejneri na administrativnom prelazu Jarinje još su dogorevali kad se, u pomrčini, na brdu iznad seoskog puta, iz mrklog mraka prolomilo jezivo: Stop!
Pola sata ranije došao sam na ideju da se seoskim putevima iznad Jarinja u plamenu, tik pored baze Kfora prebacim do Leposavića, pratim američki desant na Jarinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i pomognem kolegi koji je ostao u Lešku da se vrati s ove strane prelaza.
Stao sam kao ukopan, obe ruke same su, kao i kosa na glavi, poletele uvis!
- Ja sam novinar, srpski novinar! Pres! - povikao sam u mrak koliko me grlo nosilo.
Neprijatna tišina
Odozdo, s dvadesetak metara razdaljine, odgovorila je mukla tišina.
- Mogu li da priđem, da prođem? - pitao sam držeći ruke u vazduhu.
Opet tišina. Posle nekoliko dugih trenutaka odozdo je zagrmelo: „Jes, gou.“
Nesigurnim korakom krenuo sam kroz mrak, niz kaldrmu. Jedan korak, dva, pet, deset... Presekla me vika odozdo, panična komanda da stanem, stao sam kao ukopan na putu ne znajući gde grešim. Odnekud, istog trena iznad glave stvorio se helikopter. Kao u filmovima, i to američkim.
Gasi mobilni!
- Okreni se, na kolena, gasi mobilni! - jedva sam razaznao da mi viču Amerikanci koje od mraka nisam video.
Sledećeg sekunda bio sam na putu na kolenima. Minut, dva, pet, ne sećam se više.
- Ustani i kreni, drži ruke uvis, da ih vidimo! - stigla je sledeća komanda.
Ustao sam, krenuo kroz mrak, ka glasovima.
- Stoj, okreni se! Kreni unatraške prema glasu!
Kao robot, krenuo sam unatraške.
- Na kolena!
Opet sam bio u prašini na kolenima. Okolo mrkli mrak.
- Ruke iza glave, slušaj svaku komandu, odgovaraj šta te pitamo!
Kud si pošao?
Sledeće sekunde jaka ruka uhvatila je moje šake na potiljku. Stegao me je kao mengelama! Pretresao temeljno, sve do cipela.
- Šta je ovo - novčanik, a šta je ovo - ključevi od kola, a ovo - telefon...
Klečao sam na zemlji.
- Kud si pošao?
- Ja sam novinar, u Leposavić, imam pravo, da pomognem kolegi koji je ostao u Jarinju...
Pretresali su moj novčanik. Tražili novinarsku legitimaciju. Nisam video nijednog, samo mi je onaj iza leđa stezao ruku.
- Ne možeš proći! Ovo je zabranjena zona! Nazad! - bili su kratki i jasni.
- Mogu li nazad?
- Možeš.
Nesigurnim korakom krenuo sam nazad kroz mrak, osećajući cevi uperene u moja leđa. Iza mene ostala je nevidljiva sila.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
