Izvor: KMnovine.com, 07.Jul.2019, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska: Borba za srpsko Kosovo i Metohiju nije završena!
Francuski "Kolektiv za mir na KiM" pozvao je Francuze da se probude jer se i njima dešava ono što se pre 20 godina dogodilo na Kosovu i Metohiji.
Uništena srpska kuća na KiM / trent.photo
Grupa francuskih intelektualaca okupila se oko ideje za objektivno sagledavanje situacije na Kosovu i Metohiji. Nedavnim su pozvali francusku javnost da se trgne iz sna i potpiše peticiju za ponovnu >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << debatu o kosovskoj "nzavisnosti", odnosno, za povlačenje priznanja od strane Francuske. Pre svega razlog je to, kako kažu, što se njima dešava ono što se dešavalo Srbima povodom Kosova i Metohije pre 20 godina. Direktno i krajnje ogoljeno pristupaju zapadnjačkoj podvali prilikom otimanja srpske pokrajine u čemu pokazuju odlično poznavanje problematike kako one pogrešno predstavljene tako i one sasvim sakrivene. Objašnjeno je lažiranje istorije, albanska kolonizacija južne srpske pokrajine, zločini i ilegalno međunarodno priznanje "kosovske nezavisnosti" na način koji se retko ili uopšte ne sreće ni u srpskim medijima.
KM Novine objavljuju prevod kompletnog teksta pod originalnim naslovom "Scenario Kosova se dešava u Francuskoj, dvadeset godina kasnije"
...
Pre samo 20 godina NATO je okončao bombardovanje Jugoslavije. Ilegalna akcija, baš kao i rat koji su SAD vodile samo dve godine kasnije u Iraku, ovo bombardovanje imalo je za cilj da preuzme kontrolu nad srpskim regionom Kosovo. Prihvatanjem Rezolucije Ujedinjenih nacija 1244, Milošević je povukao svoje trupe sa Kosova, koje je od tada pod međunarodnim mandatom UN-a, ali još uvek unutar jugoslovenskih granica.
Američki policajac u sastavu UNMIK-, Zejn Smit / Foto: trent.foto
Od samog početka plan je bio jednostavan: da jugoslovenske trupe napuste Kosovo, da se Kosovo preda albanskim ekstremistima iz “OVK” (Oslobodilačka vojska Kosova) i da se tako Kosovo načini “najmlađim Evropljaninom”. Početkom 2008. godine, albanski separatisti su jednostrano proglasili nezavisnost Kosova. Do tada je sve manje ili više teklo prema prvobitnom planu. Jugoslavija više ne postoji, neke od bivših republika su se pridružile NATO-u i EU. Ovde zrno peska dolazi da razbije tu mehaniku, ali tako dobro podmazano: međunarodno priznavanje Kosova. Jasno je da Srbija neće priznati ovakvo stanje koje unapred obećava propast. A postoje i mnoge druge države koje su šokirane time što su zapadnjaci pokušali da nametnu Kosovo međunarodnoj zajednici, otvarajući Pandorinu kutiju separatizma. Mnoge države odbijaju da priznaju Kosovo, i uprkos snažnom lobiranju zapadnih zemalja, Kosovo nije u stanju da obezbedi mesto u UN, kao iu većini međunarodnih organizacija. Još gore, čak i unutar Evrope, a samim tim i NATO-a, 5 zemalja ne priznaju Kosovo. Uprkos brojnim pokušajima, UNESKO i INTERPOL ostaju zatvoreni za Kosovo. Mora se shvatiti da je integracija u ove dve ozbiljne organizacije nešto teža nego integracija u UEFA-u, koju je Kosovo lako uradilo uz pomoć svežanja novčanica.
Francuski vojnici u sastavu KFOR-a na mostu u Kosovskoj Mitrovici / Foto: trent.foto
Ove različite akcije pokazuju da je Kosovo potpuna laž, iako bi određena liberalnu elita u Sjedinjenim Državama i u Evropi, želela da nas uveri u suprotno. Upravo je ovde knjiga Pul Antoina “Alžir/Kosovo, nemoguće poređenje”, zanimljiva što se on vraća na poslednji izum pokušavajući da sačuva vojnika na Kosovu. Da bi nezavisnost Kosova postala prihvatljiva mnogim drugim zemljama, uključujući i bivše kolonije (od kojih većina ne priznaje Kosovo), dolazi do krivotvorenja istorije kako bi se Kosovo predstavilo kao bivša srpska kolonija a Srbija kao kolonijalna sila. To je očigledno bolesno menjanje istorije, ali zar mi ne kažemo; "Idioti se usuđuju na sve, čak i na to da ih prepoznamo"? Polazeći od ovog zapažanja, knjiga sprovodi uporednu studiju o Kosovu sa Alžirom, bivšom francuskom kolonijom. Izbor Alžira je prilično opravdan jer Alžir nije smatran kolonijom, već delom teritorije Francuske, baš kao što je Kosovo za Srbiju.
Prvo zapažanje knjige odnosi se na osvajanje Kosova u odnosu na alžirsko osvajanje. Srbija, za razliku od Francuske, nije morala da osvaja Kosovo. U stvari, knjiga pokazuje kako su razni srpski vladari učinili Kosovo centralnim mestom njihove države. Tokom vekova, Kosovo je postalo srce političke i verske moći srpskog carstva. Najupečatljivije je to što, kada je Srpska pravoslavna crkva dobila punu nezavisnost i postala samostalna Crkva, izabrala je grad Peć da tu uspostavi svoje središte. Nasuprot tome, čak i ako je Francuska organizovala administrativno stvaranje Alžira, ona ga nikada nije učinila svojim političkim i religijskim centrom. Nijedan francuski predsednik nije imao drugo sedište u Alžiru poput članova srpskog plemstva koji su svi imali dvorac i manastir na Kosovu. Na osnovu ovog zapažanja, u knjizi se upoređuju statuti kojima su Kosovo i Alžir mogu imati koristi. Jedna od najvažnijih razlika je status stanovnika ova dva regiona. Prosečan stanovnik Alžira 1930. godine generalno nije imao francusko državljanstvo, dok su svi stanovnici Kosova imali nacionalnost političkog sistema koji je tada postojao (Kraljevina Srbija, zatim Kraljevina Jugoslavija i onda Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija). Na primer, u knjizi se pominje da su Albanci posle 1945. godine masovno dolazili na Kosovo koje je tada bilo pod kontrolom Jugoslavije, dok su bežali od komunističke diktature Envera Hodže. Knjiga takođe podseća da su Albanci koji žive u Jugoslaviji imali više prava nego Albanci koji žive u svojoj zemlji, što očigledno nije bio slučaj za Alžirce pre nezavisnosti.
Zbog istorijskog pristupa koji zauzima, autor razbija mnoge mitove koje su godinama gradili Albanci i njihovi saveznici. Delikatno pitanje Velike Albanije, ovde se takođe tretira. Zaista je važno shvatiti da cilj Albanaca nije nezavisnost Kosova kao takvog, već njegovo pripajanje Albaniji, radi formiranja Velike Albanije. To je bila ideja koju je 1878. godine lansirala Prizrenska liga i koja je imala za cilj da ujedini oblasti naseljene albanskim manjinama, to obuhvata deo Crne Gore, Srbije (Kosova, ali i drugih srpskih regija), dela Makedonije i Grčke.
Progon kosovskih Srba tokom osamdesetih godina
Konačno, rekao bih da je jedna od glavnih prednosti knjige uklanjanje tri glavna mita koji su korišćeni kao opravdanje za priznanje nezavisnosti Kosova, a time i intervencije NATO-a. Bitno je, što se tiče stvaranja Kosova, to da knjiga objašnjava i jasno pokazuje da je "kosovski" narod zapadni izum. U stvarnosti, postoje samo Srbi i Albanci, a ono što neki ljudi nazivaju kosovskim narodom je glupost.Naravno, povratak na pronalazak kosovskog naroda potkopava bajku o Kosovu, jer to predstavlja demontažu laži o Kosovu kao državi i otkriva da je rat za Kosovo u stvari rat za teritoriju a ne za slobodu naroda koga su kolonizovali Srbi.
Prvi argument koji Albanci često iznose kako bi opravdali svoju kolonizaciju na Kosovu, je da su oni potomci ilirskog naroda. Ovo očigledno nije ozbiljno i autor se osvrće na to, evocirajući pitanje Ilira, podvlačeći paralele i prisećajući se onoga što propisuje međunarodno pravo.
Druga tačka je pitanje patnje i optužbi za genocid koje su jugoslovenske trupe počinile tokom rata 1999. godine. Autor ponovo proučava tok rata 1999. godine i podseća da u međunarodnom pravu nema spomena ni jednog argumenta žrtve koji može poslužiti kao zakonsko opravdanje za stvaranje države.
Treća tačka, svakako ona koja se tiče najviše Francuske i Evrope, jeste stanovništvo.Često se tvrdi da su Albanci većina na Kosovu da bi se opravdala nezavisnost Kosova. Ovaj argument očigledno nije prihvatljiv sa pravne tačke gledišta i izuzetno opasan jer to znači da će francuski separatisti sutra, nakon presedana Kosova, legalno, otcepiti od francuske teritorije. Ako sledimo ovaj argument, onda se mnoge "izgubljene teritorije Republike" mogu otcepiti sutra, i svi bi oni bili podržani, finansirani i pozdravljeni od strane naših Saudijskih i Katarskih "saveznika".
Tokom poslednjih 30 godina, Francuska i Zapadna Evropa generalno su iskusile ono što je Kosovo doživelo tokom poslednjih 70 godina sa socijalističkom Jugoslavijom. Sadašnja situacija na Kosovu, gde starosedeoci više nisu domaćini u svojoj kući već došljaci donose zakon je ono što čeka Francusku i narod Francuske ako se zemlja stvarno ne probudi. Situacija na Kosovu nastala je iz dva razloga sa kojima se trenutno suočavamo u Francuskoj. Prvi je izdaja nacionalne elite, koja više ne zna ko je ona, i više ne želi da brani svoju zemlju i identitet. U slučaju Kosova, elita se nije smatrala srpskom već jugoslovenskom, oblik kosmopolitizma nastao dvadeset godina pre evropskog. U oba slučaja, elita je odvojena od realnosti i anti-nacionalna.
Drugi faktor je masovna imigracija, nekontrolisana i nemoguća za kontrolisanje, usmerena na kolonizaciju zemlje pridošlicama, a ne na integraciju sa autohtonim stanovništvom i poštovanjem njenih zakona i običaja.
Slučaj Kosova danas bi trebalo da bude sveprisutan u Francuskoj, jer nam se upravo to događa. Nedavni događaji u Sen Louis des Invalidesu su upečatljiv primer. Održan je da bi proslavili 20 godina mira na Kosovu, ekakvog relativnog mira, istog dana kosovska policija je ponovo napala pravoslavne Srbe. Ministarstvo odbrane odobrilo je ceremoniju u katedrali Sen Louis des Invalides. Na samo 20 metara iza carske grobnice, u crkvi u kojoj narod poštuje svoje mrtve, gde smo se pre nedelju dana molili za naša dva komandosa ubijena u borbi protiv radikalnih islamista, drugi radikali su napunili našu katedralu, a imam je pevao poziv na molitvu sa propovedaonice koju ni župnik ni biskup više ne koriste. Sve to u prisustvu dela elite naše zemlje.
Članovi kolektiva za mir na Kosovu i Metohiji
Nakon požara koji je uništio deo Notr Dama u Parizu, evo još jednog znaka, ovog puta mnogo jasnijeg, sudbine koja nas čeka: život u enklavama u sopstvenoj zemlji, zemlji naših predaka. Srećom, mnogi Francuzi shvataju opasnost koja je pred nama i odbijaju ovaku budućnost za naš narod i našu zemlju. Važno je, međutim, razumeti da je to borba koja ako se vodi u Francuskoj, vodi se i na Kosovu jer ne možemo tolerisati i dopustiti to što se tamo dešava. Koristim ovu priliku da vam predstavim inicijativu Kosovskog mirovnog kolektiva koja je pokrenula peticiju kojom se poziva na debatu o sudbini kosovskih Srba i pravnom statusu Kosova. Pozivam vas da potpišete ovu internet peticiju i prenesete je svojim kontaktima. Potrebno je samo dva minuta, potpisuje se anonimno, ali daje nadu kosovskim Srbima i pokazuje da borba nije završena.
https://www.change.org/p/gouvernement-francais-pour-discuter-le-statut-du-kosovo
Piše: Bernard Bel
Prevod: KM Novine
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: Ripostelaique.com :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
