Izvor: KMnovine.com, 01.Maj.2018, 05:29

Feljton: Pisma srpskih konzula iz Prištine - Bugari mitom zatvaraju srpske škole

Feljton: Pisma srpskih konzula iz Prištine - Bugari mitom zatvaraju srpske škole

Prvo pismo konzula iz Prištine, Luke Marinkovića, o zatvaranju srpskih škola  problemima sa Arnautima u Kosovskom vilajetu 1890. godine.


   
Kosovo Polje, centralno Kosovo, početak 20 veka / Foto:
Hans Hildenbrand    







 
Kraljev. srpski konsulat Priština, 20 dekembra 1889. >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << g.

Gospodinu đeneralu Savi GrujićuMinistru predsedniku i ministru inostranih dela

Beograd


Gospodine ministre predsedniče,

Sinoć sam saznao da je u okolini Lipljana srpska škola zatvorena. Bugarska propaganda ne ostavlja na miru škole u St. Srbiji. Ona svoju celj postizava preko vilajetskog mearifata (odelj. prosvete) u Skoplju. I učiteljica Zorka u Giljanu, morala je s toga otići u Skoplje, a odande, kako mi je po njenom kazivanju dostavljeno, ići u Beograd. U Prištini ne rade sa školom učitelji. g.g. Trajko Marković i Josif Studić i učiteljka g-đa Drobnjak (ima dva meseca), jer im je naređeno da prethodno overe svedočbe u mearifatu. U koliko doznajem ova je teškoća za učitelje srpskih škola svuda jedna i ista.

Pa da li to tako mora biti, da mearifat stvara ove teškoće srpskoj školi i ovd. srpskom narodu. Ja držim, ne. Za dokaz ovome spomenuću, gospodinu ministru presedniku, da je g. Melentije, Raško-prizrenski mitropolit, na izveštaj ovd. školskog epitrofa o zatvorenoj školi u Prištini, odgovorio, da se škola otvori i radi, osim ako nije šta urađeno protivu Sultana i otadžbine, jer se myarifa ne tiče, on je učitelja postavio i njegova je briga za školu.


   
Srpska škola u Staroj Srbiji    




 
Iz ovoga jasno je da nema nikakve naredbe od strane c. ot. Ministarstva prosvete u Carigradu, ili kakve najnovije irade, već lakomi turski činovnik u Skoplju za bakšiš, potkupljen je bugarskom propagandom. Po mom mišljenju ovo se da odkloniti ako se u Carigradu poradi da se pritvorene škole otvore i vinovnici u mearifu kazne, primera radi ostalima.

Danas su opštinari školski i crkveni, poslali g. mitropolitu Melentiju molbu da poradi i on za otvaranje ovd. škola.

Čuo sam da bivši kosovski a sada bitoljski valija Fajik paša ne stoji dobro i kod naroda i činovništva u tamoš. vilajetu. Šta više, pisac pisma koji izveštava ovd. svog prijatelja veli, da je i konsularno telo protiv njega i da ga je već i optužilo. Saopštavajući ovu vest nejamčim o istinitosti, ali mogu verovati da ima nečega. Da je narod tamošnji nezadovoljan i da će biti nezadovoljniji, jasno je, što je sistem uprave ovog čoveka vazda bio špijunaža, krađa i ajdukovanje. Tako ima i treba da se tumači ona nesigurnost u njegovom vilajetu, odkada je on postavljen za valiju u Bitolju.


   
Fajik - Paša: albanskog porekla, bio je general u Otomanskoj vojsci a za velikog majstora u Slobodnim zidarima (Masonima) Otomanskog carstva izabran je 18. oktobra 1912. u Bitolju.    

Danas mi je vratio vizitu žandarski binbaša Čerkez Devlet Mrza Komuk. U podužem razgovoru odnosno mogući razni događaja, koji ima u Kosovskom vilajetu reče mi: da je divljaštvo ovog naroda više iluzorna stvar. Ne samo što narod u Kosovskom vilajetu, bilo Srbin, Turčin ili Arnautin, nije divlji, nego čini što mu se tako može. Može mu se, veli, jer je disharmonija ne samo među carskim činovnicima u jednom istom nadleštvu već i među starešinama u prepisci s dotičnim nadleštvima jedno s drugim, neizostavljajući ovdi ni valiju ni komandanta vilajetskog. Primera radi reče mi binbaša da je pre deset dana išao u Skoplje, jer ga je mutesarif ovdašnji kod valije optužio, što nije vratio oružje nekim Arnautima, koje im je oduzeo kad ih je zatvorio, a koje su u Skoplju pustili.

Ja binbaša hvatam, i zatvaram, ajduke i oduzimam im oružje, a u Skoplju ih puštaju. Pri objašnjenju podmećala mi se reče i neposlušnost i nesaglasije s mutesarifom. Rezultat je bio taj, što je binbaša održao zakonitost i odbio sve prekore, na osnovu carske irade o zabrani nošenja bez dozvole oružja svima bez razlike vere i narodnosti.
Na moje pitanje, je su li Arnauti onako strašni kao što se govori, binbaša mi reče: Arnautin je, kao i svaki ostali, običan čovek, i ne postoji ništa od onoga što se o njima govori. Što se tiče oružja, kojeg imaju, to se da ubrzo pokupiti i svuda postaviti. onaj isti red, kakav je i kod vas u Srbiji. Samo svako zlo dolazi od disharmonije, koja potiče iz Skoplja. Sve krivce Arnaute šaljem u Skoplje, ali odande ih ubrzo s oružjem, puštaju kućama. Pa, kako da bude reda i mira? Nikada, dokle god komandant vojske Etem paša s jedne, a valija s druge strane, ovakim načinom pomagali budu množenju ovih zala.

Osim što Arnautin sme nositi oružje, vlast ide na ruku oružanju ovog plemena, propuštajući ulazak fišeka za martinke i stavlja slobodu prodaje ovijeh. Još k tome dozvoljava da ovd. puškari prepravljaju stare puške u revolvere.
Isluženi vojnici u veliko se ovdi puštaju kućama. Većina peške putuju zavičaju. Čujem da danas ovdi ima do 500 duša, koji su došli da kocku za vojsku vuku. Izveštaj o vojsci pisaću docnije.

Kao što mi binbaša veli na osnovu kazivanja Arnauta, od kojih 30 lica doterao je s granice, događaj kod Prepolca zbog goroseče izvršen je prevarom i sporazumom Arnauta s buljubašom, koji ih je na ovaj postupak potrebom u granicu umamio. Ovaj buljubaša sporazumno s Arnautima i krijumčari. Od Arnauta, veli binbaša, trojici su ranjena i tri četiri kom. tegleći stoke ostali su u Srbiji.





Prvi dan sastanka s mutesarifom potuži mi se na nerede koje pogranične srpske buljubaše izazivaju, jer prema dobijenim izveštajima, veli mutesarif, ove buljubaše često se opijaju, i tada pušku izbacuju i izazivaju na larmu. Kad im se njihove straže približe da im, đoja, u pomoć priteku, nađu iste pijane, koje izjava binbašina, koje mutesarifa ovdašnjeg, čine me obaveznim obratiti na ovo i vašu pažnju, gospodine ministre predsedniče, da u buduće naše buljubaše ne budu povod optuživanjima, bilo održavanja reda, bilo protiv uzjamnog krijumčarenja s Arnautima.
Vaš poverljiv akt od 25. nov. o.g. PNo 1580, od 8. dek. o.g. PNo 1659. i Pov. akt No 1686. od 15. dek. o.g. primio sam u vreme.
Primite, gospodine ministre predsedniče, i ovom prilikom uveperenje moga osobitog poštovanja.

Ponizni, 
Luka K. Marinković.

Iz knjigeBranka Peruničića 
-„Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900“



Izvor: KM Novine    :: © 2014 - 2018 ::    Hvala na interesovanju

Nastavak na KMnovine.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta KMnovine.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta KMnovine.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.