Izvor: RTS, 28.Sep.2014, 17:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Falk: Kosovo bilo opasan presedan
Američki stručnjak Ričard Falk smatra da je Kosovo u izvesnom smislu bilo opasan presedan i kršenje međunarodnog prava. Veza između zaštite od ozbiljnih kršenja ljudskih prava i državnog suvereniteta je, međutim, jedna od oblasti u kojoj međunarodno pravo ne funkcioniše najbolje, kaže Falk. Američki stručnjak ne vidi značajnu sličnost između slučaja Kosova i Krima.
Počasni profesor Univerziteta Prinston Ričard Falk objašnjava za Tanjug da se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i u slučaju Krima i u slučaju Kosova može sugerisati da je postojala želja dela zemlje da se odvoji u smislu pretenzija na samoopredeljenje, ali da je činjenična situacija na ta dva mesta dosta različita.
U izjavi na marginama međunarodne konferencije "Dijalog civilizacija na Rodosu", ovaj vodeći stručnjak za međunarodno pravo naglašava da svaki slučaj ima "svoju originalnost", kao i da je "važan kontekst" i da ne postoje neka generalna pravila koja bi određivala ishod za svaku konkretnu situaciju.
"Međunarodno pravo ne deluje svuda jednako efikasno. Veza između zaštite od ozbiljnih kršenja ljudskih prava i državnog suvereniteta je jedna od oblasti u kojoj ne funkcioniše dobro jer zavisite od suda međunarodne zajednice, koja je sama izmanipulisana od političkih snaga", navodi Falk i dodaje da su dvostruki standardi prisutni u međunarodnom pravu.
Na pitanje da li su posledice presedana Kosova danas Krim, škotski referendum, a sutra možda Katalonija, odgovara da to jeste veoma opasan presedan, ali je opasan presedan i da se ostavi manjina pritisnuta sa svih strana.
"Jasno je da se Albanci nisu osećali komforno u Srbiji a čak je i nenasilni lider Ibrahim Rugova smatrao da je intervencija potrebna. Postojala je politička atmosfera koja je bila nespojiva sa time da se dozvoli Srbiji da zadrži suverenitet nad Kosovom", kaže Falk.
Američki stručnjak, koji je svojevremeno kao član komisije Ričarda Goldstona preporučio nadziranu nezavisnost Kosova, napominje da svaka važna međunarodna kontroverza postaje presedan.
"Pitanje je koliko je taj presedan uticao na svaki od ovih slučajeva, a to je delom psihološko, delom političko pitanje. Kritičari onog što se desilo na Krimu ukazaće na kosovski presedan, oni koji ga odobravaju – izbegavaće ga. Samo korišćenje presedana je pod političkim uticajem", dodaje Falk.
Na opasku da su posle vojne intervencije u Jugoslaviji usledile mnoge druge što je imalo opasne posledice, primećuje da svaka situacija ima svoju originalnost, a pitanje je ravnoteže sukobljenih motivacija da se zaštite ljudi koji su ranjivi.
"Od SAD se ne može očekivati doslednost"
Kada je reč o slučaju Krima i činjenici da SAD smatraju da je normalno da Kosovo bude nezavisno a da nije normalno da Krim bude deo Rusije, iako je tamo bio referendum a na Kosovu nije, Falk primećuje da nema spora da je bilo referenduma na Kosovu da bi glasali za nezavisnost.
"Ali, ne možete očekivati doslednost od geopolitičkog aktera kakav su SAD. Imate jednu logiku jednakosti država koja je utemeljena u međunarodnom pravu, imate drugu logiku gde nema nikakve jednakosti, koja je utemeljena u geopolitici, gde moć određuje ishod, a dvostruki standardi su česti ako ne i sveprisutni", objašnjava Falk.
Upitan da precizira da li je Krim sada nelegalno deo Rusije, navodi da nije stručnjak za Krim, ali da je kompleksnost u tome što je Krim bio deo Rusije i pitanje je da li je inicijativa Hruščova (da ga preda Ukrajini) bila validna.
Samoproglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine vidi kao posledicu sticaja okolnosti nepovoljnih za Srbiju posle kraja Hladnog rata.
"Imali ste pokušaje i pritiske da se uništi suvereni integritet Jugoslavije i u toj situaciji rukovodstvo u Srbiji je postalo veoma nacionalističko pod Miloševićevom kontrolom, a to je dovelo do situacije u Bosni što se zauzvrat proširilo na Kosovo", podseća Falk.
Srebrenica je, kaže Falk, tretirana od međunarodne zajednice kao zločin protiv čovečnosti, a srpska vlada smatrana odgovornom, a to se poklopilo sa pedesetogodišnjicom NATO-a i traganjem za nekom vrstom uloge za taj savez posle kraja Hladnog rata.
"Imali ste tu kombinaciju da je albansko stanovništvo bilo suočeno s opasnošću od etničkog čišćenja poput onog u Bosni plus inicijativa Zapada, posebno SAD da pokažu da je NATO još relevantan. To je dovelo do izbegavanja diplomatskog rešenja i pribegavanja vojnoj intervenciji, a što je takođe delimično izazvala OVK svojim incidentima", objašnjava Falk razloge za donošenje takve odluke Goldstonove komisije.
Svestan je, kaže, da je ta odluka dovela do situacije u kojoj je mnogo Srba napustilo Kosovo i u kojoj se njihova prava ne poštuju, ali da ne može da kaže može li se to svesti na etničko čišćenje.
"Postojao je neki osećaj krivice u međunarodnoj zajednici zbog Srebrenice. Mnogi smatraju da je propaganda da preti nova Srebrenica na Kosovu zahtevala neku vrstu intervencije. Teška je to bila situacija u kojoj je svaki rezultat bio problematičan zbog toga što je u to vreme izgledalo jasno da većina ljudi na Kosovu želi da bude nezavisna i suverena, a da su srpska kršenja ljudskih prava u Bosni značila da nema međunarodnog poverenja da bi se dozvolilo da Kosovo ostane deo Srbije", navodi Falk.
Istina je, priznaje, da nije u skladu sa međunarodnim pravom da se dozvoli da delovi države ne ostanu u njoj, ali "imali ste situaciju da je i ta država bila deo veće države, pa ispada da je to samoopredeljenje iz treće ruke".
Kosovo nije prekretnica za promene u međunarodnom pravu
Na pitanje da li je slučaj Kosova bio prekretnica za promene koje se zbivaju u međunarodnom pravu, Falk kaže da nije siguran u to.
"To je važan događaj u razvoju međunarodnog prava, ali da li je odlučujući još nije jasno. Nije se još dovoljno toga desilo, nije stvorio dominantnu tendenciju", rekao je Falk.
Ukrajina se, dodaje Falk, previše razlikuje od Kosova, jer u njoj učestvuju dve vodeće zemlje u svetu koje su se nadmetale i bile rivali tokom Hladnog rata i koja je važna zemlja na obodu Rusije, pritom izmanipulisana od NATO-a.
"Ona ima mnogo veći strateški značaj i zato ne bih rekao da je to u istoj tendenciji. Kad se razmišlja o Kosovu, to jeste opasan presedan iz izvesne perspektive, ali ništa više od toga", zaključuje Falk.
