Izvor: Vostok.rs, 23.Avg.2011, 15:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa podstiče albanski separatizam
23.08.2011. -
U pres-centru ruske novinske agencije Novosti održan je telemost Moskva-Berlin na temu Balkan: klupko neregulisanih protivrečnosti.
Izbor ove dve prestonice nije slučajan. Rusija ostaje glavni evropski branilac teritorijalnog integriteta Srbije. Nemačka pretenduje na ulogu glavnog evropskog saveznika „republike Kosovo" i u poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << vreme pojačala je diplomatsku aktivnost na Balkanu – nedavno je Kosovo posetio ministar inostranih poslova Nemačke Gvido Vestervele, danas se sa srpskim rukovodstvom sastaje u Beogradu nemački kancelar Angela Merkel.
Diskusija od sat i po ruskih i nemačkih eksperata pokazala je da pogledi EU i Rusije na budućnost južne provincije i dalje ostaju suprotni.
Tako je nemački politikolog Karsten Albreht uveren da su još pre 20 godina na Kosovu vladale nacionalističke snage, a sada se situacija u regionu nalazi pod kontrolom. Pod nacionalističkim snagama berlinski stručnjak podrazumeva isključivo režim Miloševića, koji je navodno uskraćivao prava albanskog stanovništva na Kosovu.
Još jedno mišljenje, koje se čulo iz nemačke prestonice: da, članovi EU za sada ne mogu do kraja da odluče kako u potpunosti da stabilišu situaciju na Balkanu, ali je očigledno da se Kosovo nikada neće vratiti pod kontrolu Srbije i sada zemlje treba da misle kako da razvijaju dobrosusedske odnose i kako da zajedno idu putem evropske integracije. Istina, kako smatra ekspert Minhenskog društva za proučavanje Jugoistočne Evrope Franc-Lotar Altman, nije činjenica da Evropa može da pomogne Srbiji da izađe na kraj sa svim teškoćama. Treba prestati da se razmišlja šablonski, navodno, Albance prodržavaju SAD, a Srbiju Rusija. Važno je baviti se ne nacionalnim pitanjima, već poboljšanjem standarda ljudi, ali nije činjenica da će stupanje u EU rešiti taj problem. Govoriti stanovništvu Balkana da će život posle stupanja u EU odmah postati bolji, to znači bacati im prašinu u oči. Pred nama je primer složene ekonomske situacije u Grčkoj, istakao je Franc-Lotar Altman.
Ruski istoričari su ubeđeni da je prilično teško baviti se socijalnim pitanjima u uslovima kada u Evropi i dalje vladaju ustaljena mišljenja u pogledu „pravih" i „krivih" za kosovsku krizu, prilično je teško. Pred mikrofonom je naučni saradnik Instituta za Slavistiku RAN Peter Iskenderov.
Kompromisna rešenja za Kosovu su moguća, postoje različiti modeli saradnje: model konfederacije, model primanja Kosova i Srbije u EU bez preciziranja statusa, na kraju krajeva, presedan prijema podeljenog Kipra u EU. Ali pored svega ostalog, postoji problem teritorijalne celovitosti Kosova. Na proleće ove godine Međunarodna krizna grupa objavila je referat u kojem upozorava da će pokušaji prištinskih vlasti da uzmu pod kontrolu sever pokrajine dovesti do eskalacije konflikta. Ipak Nemačka, izjavljujući o svojim pokušajima da reguliše problem, ne pokušava da utiče na kosovske rukovodioce da revidiraju svoju strategiju. Berlin smatra da se ključevi kosovskog problema nalaze isključivo u Beogradu i vrši na njega pritisak. Ministar inostranih poslova Gvido Vestervele u toku svoje posete Kosovu direktno je izjavio da pitanja granice pokrajine ne mogu čak ni da se podignu. Nemačka se na taj način bori protiv srpskog separatizma, podržavajući pri tome separatizam kosovskih Albanaca. Teško da se na toj osnovi može postići kompromis.
Danas je nemačka aktivnost usmerena na to da se slomi stav Beograda, ubeđena je rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za Slavistiku RAN Jelena Guskova. Pri tome, po mišljenju istoričara, Kosovo do danas ne odgovara ni jednom razumnom kriterijumu nezavisne države.
Kako nam se čini, gospođa Merkel putuje na Balkan, blago govoreći, da posavetuje Srbiji da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Zato što ako Beograd prizna samostalnost pokrajine, Rusija će podržati tu odluku. Kada bi kosovske vlasti želele da učine svoju zemlju delom Evrope, one bi ispunile uslov propisan između ostlog u rezoluciji SB UN 1244 o povratku nealbanskog stanovništva u pokrajinu i obnovi spomenika pravoslavne kulture. Međutim, danas, kada kosovski Albanci više ne znaju kojim putem da ojačaju svoju državnost, oni rešavaju oružanim putem da integrišu sever Kosova. Kakva je to demokratska država koja se stvara putem etničkog čišćenja.
Ipak, ma koliko često da putuju na balkanske turneje evropski činovnici, po rečima presednika ruske Akademije geopolitičkih problema Leonida Ivašova, južna srpska pokrajian i dalje ostaje nepogrešivi instrument uticaja na Brisel od strane Vašingtona.
Putem stvaranja političkog prevashodstva za kosovske Albance i podrške muslimanskog stanovništva na teritoriji bivše SFRJ, formirala se pretnja po Evropu. U sakom trenutku, kada je preko okeana potrebno da se stvori krizna situacija po EU, aktivira se određeni mehanizam koji vidimo u BiH, a pre svega na Kosovu. Meni se čini da evropljani treba zajedno sa Rusijom da uzmu situaciju u svoje ruke i da pokažu kosovskim albancima njihovo mesto, kako oni ne bi zaboravili na poštovanje normi međunarodnog prava.
Diskusija u toku telemosta Moskva-Berlin teško da je mogla da doda optimizma pristalicama teritorijalne celovitosti Srbije i ostavila je mnoštvo otvorenih pitanja. Polazeći od izjava nemačkih politikologa, odgovornost za julski konflikt na severu Kosova leži na Beogradu, što ne može da se ne odrazi na evropske perspektive zemlje. Ali berlinski stručnjaci su diplomatski prećutali pokušaj kosovskih specijalaca da silom integrišu sever pokrajine, kao i to zašto je statusno neutralna misija KFOR-a, na čijem je čelu nemački general, u toku nereda u srpskim opštinama svim silama pružala pokroviteljstvo Prištini.
Sasvim je moguće da je to još jedan simptom koji svedoči o tome da je Evropi sve složenije da ispuni ulogu garanta stabilnosti na Balkanu.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/iGenc/cc-by-sa 3.0
